Oliver Tošković: Robovlasnička vlast tera sužnje u sukob

„Skup koji je vlast organizovala u sredu (5. novembar) uveče ispred Skupštine Srbije delovao je strašno na više nivoa, jer se video manir da vlast skuplja ljude s koca i kanapa, iz svih delova zemlje, plaća ih, neke ucenjuje, a neki dolaze i svojevoljno. Tu imate jedno vojničko, robovlasničko teranje sužanja u sukob“, kaže za „Vreme“ profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Oliver Tošković.

Ističe da je vidljivo da vlast, ma koliko se trudila, ne može da sakupi ni deo ljudi koje mogu da sakupe studenti na protestu.

Podseća da je na skupu 1. novembra u Novom Sadu, a na koji su studenti samo pozvali posredstvom društvenih mreža, bilo 150.000 ljudi.

„U sredu uveče je bilo organizovano dovoženje ljudi u mnogo veći grad od Novog Sada, u Beograd, i jedva su skupili 14.000 ljudi. Vidi se manir da se ljudi teraju, kao da se trguje belim robljem, a vlast uz sve to nema snagu, nego ta snaga opada“, kaže Tošković.

Podseća i da je vlast do pre godinu ili dve mogla da skupi 40.000 ljudi, a sada jedva 14.000.

„Jedna od većih sramota ove zemlje“

Ističe da je terati nekog da dođe na skup drastično drugačiji narativ od onog kada studenti pozovu na društvenim mrežama.

„Pored toga čitava situacija je bizarna, jer taj mitinig i kontramiting koji se tu konstantno nalaze, ograde umazane onom mašću i policija koja stoji između – sve to deluje nadrealno. To je jedna od većih sramota koje je ova zemlja doživela. Ne znam nijednu zemlju u kojoj je vlast ispred parlamenta instalirala protest protiv svog naroda“, kaže Tošković.

Navodi da vlast „kao svaka osvajačka i neprijateljska vlast u nekom narodu“ pokušava da stvori atmosferu po principu „zavadi, pa vladaj“.

„Pokušavaju da naprave podelu čak i kada podela nije toliko izražena, oni se time hrane i to ih održava na vlasti“, kaže Tošković.

Dodaje da se razlika u narativu vlasti u odnosu na studentski narativ vidi i po tome što studenti „objedinjuju različite vere, uzraste, selo i grad, leve i desne, dok vlast neprestano insistira na podeli ‘mi i oni’“.

„Čitava priča sa šatorima i sada i sa muzikom ispred Skupštine Srbije podseća na burlesknu verziju onog predsednikovog ‘Pa šta?’. U pitanju je bezobzirno teranje inata i provociranje guranjem prsta u oko. S jedne strane to su ljudi koji kažu da nas korupcija razara i da ljudi ginu, a odgovor vlasti je: ‘Pa šta?’. Dijana Hrka štrajkuje glađu, a onom muzikom joj se bukvalno poručuje – ‘Pa šta?’. Ona je izgubila sina, a provokaciraju je pesmama i vlast na to doslovno kaže – ‘Pa šta?’“, kaže Tošković.

„Predsednik može slobodno javno da se izvini“

Navodi da je video sam da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da „mi to maliciozno tumačimo“.

„Ako predsednik zaista misli da smo mi pogrešno razumeli njihovu poruku pesmom Baje Malog Knindže i onim ‘pođe majka sina da traži’, oni ako su pristojni i odgovorni ljudi – mogu da se izvine. Tamo sedi majka koja je izgubila dete. Pristojan svet, kada kaže nešto slučajno, a da to nije bila namera i uvredi nekog drugog, izvini se toj osobi. Može predsednik slobodno, javno, da se izvini toj ženi ili organizator tog skupa da joj priđe i da se izvini i da kaže da više neće puštati tu pesmu“, kaže Tošić.

Naglašava da misli da se to, nažalost, neće desiti, već da će „još više puštati tu pesmu“.

„Videli smo kako se predsednik izvinjavao tužiocima koje je isprozivao na najgori mogući način – tako što ih je još više izvređao“, zaključuje Tošković.