Četrdeset godina od albuma Sticky Fingers
Lepljivi prsti Mika Tejlora
Na ranijim albumima, Stonsi su rokenrol definisali kao bunt, gnev i strast. Na Sticky Fingers konačno su ga i neopozivo pretvorili u umetnost
Umetnost – Poklon zbirka Dragoslava Damnjanovića
Lekcija iz damnjanologije
Početkom aprila u Muzeju istorije Jugoslavije otvorena je izložba dela koje je Dragoslav Damnjanović poklonio Narodnom muzeju u periodu od 2005. do 2009, a njegov brat, slikar Radomir Damnjanović Damnjan, na samom otvaranju je dopunio kolekciju svojim performansom "I još jednim delom"
Izložba; Vujica Rešin Tucić – tradicija avangarde
Biće poreklom od ljudi
Uprkos notornom levičarstvu i romantičnom jugoslavizmu i komunizmu, Vujica Rešin Tucić značajan je deo života proveo kao državni neprijatelj, otpadnik, čudak, ludak, marginalac, anarhist, vagabund, Nosilac Nama Stranih Tendencija...
Soho u Beogradu
Umetnička luka
Umetnik u Beogradu može da dobije atelje samo ako neki njegov kolega umre, ako ga porodica preminulog nije otkupila kao stambeni prostor, i ako ima sreće da ga komisija za dodelu ateljea izabere. Projekat "Soho–Beograd" je pokrenut sa idejom da takvo stanje pomeri
Knjige – Arkadije Averčenko, Tuce noževa u leđa revoluciji (»Jugoistok«, Beograd 2011)
Visoko talentovana knjižica
Kako je drug Lenjin daljinski pohvalio Arkadija Averčenka i kako smo to ponovo otkrili
TV manijak
I tata bi sine
Deca evolucije – Autopark
Srce ispod haljine
Dosad je njihova muzika opisivana uglavnom kao ‘mešavina svega i svačega’, pomoću toliko sitničarskih odrednica da bi spisak išao oko povećeg parkinga. Za nas starije, ako smo naslušani, nema u tome ni mnogo novog, niti nečeg posebno iznenađujućeg – osim što slabo ko na ovoj sceni radi išta slično, i što Autopark to radi kroz dobre pesme
Jedan neprevedeni intervju sa Sioranom
Noći u kojima niče nesanica
"Razočaranje u filozofiju okrenulo me književnosti. Da budem do kraja iskren, od tog trenutka mislim da je Dostojevski mnogo važniji od svakog filozofa. I da je velika poezija nešto jako neobično"
100 godina od rođenja E. M. Siorana
Kad Emil kaže da se boji
Samo jedan dan nakon objavljivanja ovog broja "Vremena" navršiće se tačno stotinu godina od rođenja Emila Siorana. Rumunski filozof, koji je glavninu svog opusa ispisao na francuskom jeziku, rodio se u selu Rašinari, blizu grada Sibiu, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, 8. aprila 1911. godine. Sioran je na naš jezik mnogo i široko prevođen, pa bi se skoro moglo reći da je u ovdašnjoj kulturi domaći, što zbog književne prisutnosti, što zbog balkansko-bogumilsko-fatalističkog doživljaja univerzuma karakterističnog za ovaj deo sveta
»Avala film« pred stečajem
Sunovrat Filmskog grada
Priča o napuštenoj i propaloj "Avali" ostala je kao tipična priča naše tranzicije, u kojoj nestaju nekadašnji socijalistički mastodonti. Tek sad, kad se došlo do stečaja, problem se aktuelizovao. To da će nekad slavni filmski studio biti rasparčan u zemljišne kvadrate i razgrabljen – još uvek zvuči neverovatno
TV manijak
Sirotinja popravlja apetit
Izložba – Muzej detinjstva, Vladimir Perić Talent
Riznica slatke efemerije
U Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića otvorena je izložba Ambalaže konditorskih proizvoda, kao deo desetogodišnjeg projekta pod nazivom "Muzej detinjstva", čiji je autor Vladimir Perić – Talent
8. Beogradski festival igre
Bogatstvo plesa
Festival je po svom programu ostao ekskluzivan, i za to zaslužuje priznanje
Intervju – Oliver Frljić, reditelj
U žrvnju istorije
"Mi danas nemamo društvenu situaciju sličnu onoj iz 1948, ali da l’ neko danas sme predložiti alternativu parlamentarnoj demokraciji i slobodnom tržištu? Da l’ neko može dovesti u pitanje sve ove ratove? Predstavljeni su nam kao neka vrsta nužnosti, gledamo ih na televiziji predstavljene na način da nam ne daju prostora za empatiju s drugom stranom. E, ova predstava hoće poraditi na tome, na toj empatiji"
Odrastanje pored Šumarica
Rođeni u Kragujevcu
Paradoks je u tome što Kragujevčani lako gube iz vida da je streljanje u Šumaricama nešto što se dogodilo tu, blizu njih, njihovima. Streljanje u Šumaricama je kragujevački mit, legenda, krvava bajka. A kako je u bajkama sve moguće, dogodilo se i da u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, istoj onoj čiji su učenici streljani u Šumaricama, među portretima znamenitih učenika ove škole visi i portret Milana Nedića. Nedićev portret smešten je odmah pored vrata spomen-učionice
Govor prilikom otvaranja izložbe "Kragujevačka tragedija 1941" u memorijalnom centru Buhenvald kod Vajmara 25. marta 2011.
Ispred i iza puščane cevi
U onoj gimnaziji u Kragujevcu, iz koje su žrtve morale da pođu u smrt, sada su na zidovima slike docnije proslavljenih bivših učenika. Među njima je i slika generala Milana Nedića, predsednika vlade po Hitlerovom blagoslovu u vreme okupacije, takođe i u vreme kada je izvršeno masovno ubistvo u tom istom gradu. General Beme u svom izveštaju glavnom komandantu sektora Jugoistok 28. septembra 1941. godine javlja da je razgovarao sa Nedićem o planiranim akcijama "sa najoštrijim merama" i ponudio mu da dâ ostavku, što je on odbio. Pod Nedićevom vlašću ubijeno je 84 procenta svih Jevreja u Srbiji. Da sam ja sastavljao ovu izložbu, podsetio bih na te činjenice
Izložba – »Kragujevačka tragedija 1941« u Buhenvaldu
Sećate li se Šumarica?
Zašto da se uzbuđujem koje će podatke saznati stotine hiljada posetilaca Buhenvalda o streljanjima u Kragujevcu, a koje neće? Zašto se ja uzbuđujem što moja zemlja zarad antikomunističke projekcije istorije pokopava antifašističke vrednosti koje deli onaj deo sveta kome težimo i sa kojim hoćemo da sarađujemo? Ne znam više zašto se uzbuđujem, samo znam da sam jedva uspeo da završim svoj govor prilikom otvaranja izložbe, jer mi se plakalo. Plakalo zbog ubijenih Kragujevčana, zbog svih ostalih žrtava i ratova i zbog besa usled sopstvene nemoći da se istinski pobunim protiv laži i prećutkivanja
O Alfredu Žariju i porodici definitivnih sanjara
Mera neukrotivosti
Ma koliko njihova dela potcenjivana i marginalizovana, uprkos uverljivosti pretnje naručioca nasilja, ona su sve do naših dana sačuvala neugašene boje svoga vremena, učinila vidljivim pravo na krajnosti i na samoću svojih ubeđenja
In memoriam – Miroslav Karaulac (1932–2011)
Odlazak posvećenika
U Beogradu je u 79. godini preminuo pisac, istoričar književnosti i prevodilac Miroslav Karaulac
Tom Sojer – Besmrtni dečji junak
Miholjsko leto detinjstva
Predstava Tom Sojer i đavolja posla postavljena u Pozorištu "Boško Buha" u režiji Jovana Grujića, a po tekstu Milice Piletić baziranom na čuvenom romanu Marka Tvena, najnoviji je podsetnik na ovog književnog junaka koji je obeležio brojna detinjstva
Predstava Tom Sojer i đavolja posla u Pozorištu za mlade »Boško Buha«
Ljubav i drugarstvo
Tom Sojer je u Beogradu. Eno ga u Pozorištu "Boško Buha", na istom mestu gde je bio i pre 40 godina, ali ovoga puta u formi mjuzikla
TV manijak
Top i model
Povodom novog Hercogovog filma Pećina zaboravljenih snova
Novosti iz prošlosti
Novi film Vernera Hercoga je dokumentarac posvećen drevnim slikarijama iz pećine Šove na jugoistoku Francuske, najstarijim do sada pronađenim tragovima pećinskog slikarstva nastalim pre više od trideset hiljada godina. Kako saznanja o dubokoj prošlosti mogu da utiču na savremenu kulturu
70. godina od smrti Virdžinije Vulf
Život je negde drugde
Posle dva velika nervna sloma i nebrojeno mnogo manjih, posle jednog svetskog rata čiju je strahotu jedva preživela i na pragu drugog u kome joj, osećala je, takav poduhvat neće ponovo poći za rukom, jednog martovskog jutra shvatila je da više ne postoji nijedna knjiga, napisana ili nenapisana, koja bi mogla da joj produži život. Napisala je još samo jedno pismo Lenardu, da ga još jednom podseti da je uz njega bila najsrećnija žena na svetu, a onda uzela svoj štap za šetnju, napunila džepove kamenjem i otišla do reke. Priča se, naravno, tu ne završava; tu tek počinju sve priče o Virdžiniji Vulf
