Tri IT kompanije su otpustile 500 ljudi u Beogradu u deset dana, a postoje i naznake novih otpuštanja, kažu poznavaoci tržišta za „Vreme“. Otkud ovi silni otkazi i šta radnici mogu da očekuju?
Najnovija otpuštanja u IT sektoru ne zvuče kao dobar pokazatelj za ovu godinu i razvoj domaće IT industrije, koja je definitivno već godinama jedna od potentnijih izvozno-orijentisanih grana naše privrede.
Prvo je italijanska Lottomatica, firma za igre na sreću i sportsko klađenje otpustila 348 zaposlenih – u jednom danu, usred radnog vremena, da bi softverska kompanija Zendesk iz SAD otpustila 60 ljudi sa planom zatvaranja firme u Srbiji, a onda je otišla i američka gejming kompanija Playstudios, gde je radilo oko 100 ljudi.
„Naznake su da se još nekoliko IT firmi u Srbiji sprema da otpusti deo radne snage, a ovo je pre svega deo globalnog talasa i ima više uzroka“, kaže za „Vreme“ Zoja Kukić, jedna od osnivačica Startita. „Srbija već duže vreme nije cenovno-konkurentna destinacija kada su u pitanju zarade inženjera. Iako je to pokazatelj da se industrija kreće u pravom smeru, utiče na donošenje odluka.“
Na neke od stranih firmi negativno utiče i to što je srpski sistem ogrezao u korupciju, pa je onima koji nisu „predatorski investitori“ često jako teško da posluju, a da to ne podrazumeva da moraju nekoga da potplate, kaže za „Vreme“ Mario Reljanović, profesor radnog prava.
Petsto ljudi otpušteno za 10 dana: Strane IT firme odlaze iz Srbije
Centrale strane kompanije će, dodaje Kukić, uglavnom gledati da zadrže zaposlene u centrali ako su troškovi slični, a ako je fokus na snižavanju troškova – onda se odlučuju da otvaraju ili šire razvojne centre tamo gde su niži troškovi radne snage.
„Razvoj AI svakako utiče na ove promene kada kompanije rade dugoročna planiranja, ali su ove odluke verovatno donete pre svega zbog tržišnih uslova – očekivanja da će se tražiti veća profitabilnost u narednom periodu i deo toga sa sobom nosi smanjenje radne snage“, kaže ona.
Globalno gledano, potražnja za programerskim pozicijama je čak i u porastu, ali ono sto je izvesno je da će se tipovi profila menjati. Tako je analiza TrueUp.io, platforme koja se bavi zapošljavanjem u IT-iju, pokazala da je broj otvorenih pozicija u Americi je na najvećem nivou u poslednje tri godine.
„Da bismo kao industrija bili otporniji, treba da se usmerimo na brz odgovor na AI transformaciju“, dodaje Kukić. „U ovim kompanijama većina naših zaposlenih se koncentrisala na razvoj veštine samog kodiranja, a to je upravo ono što je sada sa veštačkom inteligencijom najzamenjivije. Ono što ce se više tražiti u budućnosti je suštinsko razumevanje problema u kodu, sistemsko razmišljanje kako sa tehničke strane problem može da se reši.“
Najveći efekat AI je na juniorskim pozicijama, pa u nekim jednostavnijim oblastima IT-ija se već globalno priča o tome da veštačka inteligencija „briše“ početne pozicije.
„Srbija ima ekspanziju IT-ija već godinama, ali je pitanje koliko je pripremljena na AI“, kaže za „Vreme“ Mario Reljanović, profesor radnog prava. „Algoritmi mogu da zamene ljude u tim jednostavnim poslovima, a manje greše i ne traže platu, pauzu i ne organizuju se u sindikat.“
On objašnjava da ovaj trend nije nov, ali da IT tek treba da se izbori sa sopstvenom zamenljivošću i pritiskom. U brojnim industrijama, poput tekstilne, fabrike ne smanjuju broj radnika jer su oni povoljniji od mašina, dodaje Reljanović.
Pojedine firme koje su otišle su deo poslovanja prenele na tržišta Evropske unije, gde programeri svakako ne zarađuju manje nego u Srbiji. Tu ulazimo i u domen pravne sigurnosti srpskog tržišta, a samim tim i političkog okruženja.
„U Srbiju je došlo dosta predatorskih investitora, koji su svesni da mogu da buše rupe u zakonu i koriste koruptivni sistem funkcionisanja da lakše i jeftinije posluju. Ipak, imate i ljude koji to ne žele da rade. Neki od njih će dići ruke u borbi sa sistemom i preneti posao napolje, pa čak i da im je skuplje, posebno firme koje inače puno zarađuju, a zapošljavaju skupu radnu snagu“, kaže Reljanović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nakon sage sa tenderom za brojila, u EPS-u je tri puta pala javna nabavka za procenu vrednosti firme. Prethodni put kada je procenjivana vrednost EPS-a, postali su akcionarsko društvo, čime su odškrinuta vrata za prodaju. U kompaniji za „Vreme“ kažu da je po sredi preporuka i međunarodni standard
Dok domaća radna snaga sve češće odlazi na privremeni rad u inostranstvo, sve više stranaca dolazi u Srbiju „trbuhom za kruhom”
Dragan Šolak i Viktoria Boklag ocenili su da je odluka o prodaji Adria News Network nezakonita i doneta suprotno pravilima korporativnog upravljanja, bez učešća manjinskih akcionara
Međunarodna investiciona grupa Alpac Capital postigla je sporazum o kupovini kompanije Adria News S.à r.l. od Summer Parent S.à r.l, krajnjeg akcionara kompanije United Group. Transakcija predstavlja značajnu promenu u vlasničkoj strukturi jednog od ključnih medijskih sistema u regionu
Prema obrazloženju, trenutni vozni park je zastareo, a ne odgovara ni za Ekspo
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
