EPS dildovanje

Čitave protekle nedelje, tema vesti bili su računi za struju. Širom Srbije, televizije su snimale građane koji su se žalili pred šalterima kompanija za distribuciju električne energije. Pokazalo se da struja, kao izvor energije, definiše gotovo sve aspekte našeg života, pa smo, osim što smo građani, birači, korisnici usluga – poglavito – potrošači električne energije. U skladu sa tim, pred šalterom, sa računom, pred službenicama ili pred kamerama izlagali smo svoju potrošačku, električnu biografiju!

Evo nekoliko primera, naših života, opisanih terminima računa za struju:

(penzioner, Beograd): Bila je topla zima, nije bio minus, bojler palim samo noću, kalorifer tek povremeno, imam šporet sa dva kola na struju, al rerna je na plin, kako prošli mesec 3000 dinara, a sad 5000?

(građanka u kaputu, radno aktivna): Nas četvoro smo sticajem okolnosti gotovo celog dana van kuće. (Ovo je sa stanovišta lopova dragocena informacija – nisu je morali preneti.) Nas dvoje radimo, suprug je na terenu, a deca studiraju, pa su na fakultetima po ceo dan. Nemoguće da smo potrošili ovoliko.

(majstor): Pratio sam moje brojilo, nešto tu nije u redu! Evo, zapisivao sam dnevnu potrošnju, sam sâm očitavao: ne poklapa se prošli mesec i ovaj.

Videli smo i čuli, dakle, kako živi običan narod koji štedi struju, a prema svedočenjima, uglavnom smo pomerili bioritam u skladu sa jeftinom strujom. Zlobnici bi rekli da smo se povampirili, jer mašinu za veš, peglu, termoakumulacionu peć – uključujemo noću. Međutim, ni to nije bilo dovoljno da se uštedi na računima za struju: više desetina hiljada građana zbunjeno je gledalo u taj famozni papir koji prikazuje matematiku više vrste.

Među „greškama“ se pojavio i određeni broj računa sa milionskim iznosima, naročito u niškom kraju, a udruženja građana se pitaju da li je za te besmislene račune plaćen PDV.

Za greške su prvo okrivljeni honorarno angažovani „čitači“ – sezonci plaćeni preko studentskog servisa. Kao u seriji, „student je zabrljao račun“, a pogrešno očitavanje su novinari čak tumačili lošim vidom – pa su se dodavale nule, osmica i nula su slične, četvorka i sedmica – začas hiljada postane milionče!

Ja sam završio srednju elektrotehničku školu, pa me posebno zabavila teorija prema kojoj su za poludele račune za struju odgovorne varijacije napona u našoj mreži (što je istina), ali da kad „padne napon“, onda brojilo „povuče jaču struju“ (što je notorna glupost).

Frku je napravila ministarka Zorana Mihajlović, svesna da posle zagađenja vode u Užicu, kada je vojska spasila stvar, za ovu svinjariju mora neko da odgovara. Sprečen je pokušaj da se angažuje privatna firma za štampanje računa (mora da se štampa dvostrano), najavljeni su otkazi direktorima preduzeća za distribuciju, a vd EPS-a se čak pojavio među građanima koji podnose reklamacije na račune.

Uz najbolju volju da pokaže brigu i odgovornost, nastup direktora je kod mene stvorio apsolutno nepoverenje u sistem obračuna i naplate električne energije.

Otkrili smo da postoji više od 30 načina obračuna, što je logično, jer imate zelenu, plavu i crvenu zonu, angažovanu snagu, energetski zaštićene potrošače i ko zna kakve još andermolje. Ukoliko plaćate na vreme, možete eventualno dobiti popust od pet odsto, ali ako ne plaćate uopšte i napravite dug, on će vam pre ili kasnije biti reprogramiran, kamate oproštene i ponudiće vam da plaćate na rate.

Ukratko, isplati vam se da ste neuredan platiša.

Neuporedivo veće razočaranje stvorila je izjava, data u dobroj nameri, da se razumemo, da je sistem naplate prevaziđen, arhaičan i ne registruje male greške. Lako ćete utvrditi da nešto nije u redu ako ste dobili račun na milion dinara, ali šta ako već godinama plaćate deset ili dvadeset odsto veći račun, a da toga uopšte niste svesni? Sistem je neosetljiv na tu vrstu greške, neprecizan je, dakle, po zakonu velikih brojeva, ako umesto 2000 plaćate 2500 ili 3000 i tako godinama i tako hiljade potrošača, onda je to ogromna svinjarija. Ostvarila se moja najcrnja slutnja da država od građana koji plaćaju račune namiruje gubitke u prenosu, krađu struje, troškove neplatiša i plate za ogroman broj zaposlenih. Mi koji plaćamo, osim računa za struju, plaćamo i cenu socijalnog mira u Srbiji. Ovo nije solidarnost kakvu podrazumeva, recimo, zdravstveno osiguranje, to je pljačka kojom se plaća nesposobnost države i javnih preduzeća.

Naše naivno uverenje, na kojem se zasniva život u savremenom društvu, da „neko“ kontroliše potrošnju struje koju plaćamo, kvalitet vode koju plaćamo i pijemo, bezbednost hrane, kvalitet obrazovanja i tako unedogled – jer naše funkcionisanje se bazira na tome da verujemo i ne proveravamo – sve to je dovedeno u pitanje. Neko nas, dame i gospodo, električno zajebava!