Intervju – Bojan Slačala, muzičar i likovni umetnik

20.januar 2015. Dragan Ambrozić

Boja, ritam i harmonija

"Nikad nije bilo dobro. Čak mislim da su sami umetnici sebe doveli u taj položaj, onima na vlasti su ostavili utisak da mogu da se muče, i ako su pravi, uspeće. Dakle, niko ti neće pomoći, ali tako i treba da bude. Kao što je Fokner rekao: potrebno je sto odsto rada, sto odsto talenta i – sto odsto sreće, da bi nešto uradio. Ili voliš to što radiš ili ne voliš, ili imaš potrebu ovim da se baviš ili ne. Svaki put je drugačiji put"

Odlomak iz novog romana Mišela Uelbeka Pokoravanje

13.januar 2015. Redakcija Vremena

Dolazak na vlast

Novi roman Mišela Uelbeka Pokoravanje stekao je status kontroverznog ostvarenja i pre nego što je premijerno objavljen u Francuskoj na dan terorističkog napada na redakciju časopisa "Šarli ebdo", na čijoj poslednjoj naslovnici je u tom trenutku bila upravo karikatura ovog francuskog pisca. Zahvaljujući agilnosti beogradske izdavačke kuće IP Booka, jedno od prvih inostranih izdanja nove Uelbekove knjige biće srpsko. U prevodu Vladimira D. Jankovića izlazak Pokoravanja očekuje se 20. februara. Uz dozvolu izdavača, prenosimo odlomak iz ovog romana

Književnost – Mišel Uelbek

13.januar 2015. Muharem Bazdulj

Magična privlačnost islama

Sedmog januara ove godine u Parizu je objavljen novi roman Mišela Uelbeka Pokoravanje. Istog tog dana izvršen je teroristički napad na redakciju lista "Šarli ebdo" na naslovnici čijeg se aktuelnog broja nalazi upravo – Mišel Uelbek. Prošlo je već petnaestak godina otkad je najpoznatiji savremeni francuski pisac proglašen islamofobom. Ipak, Pokoravanje nije roman koji će se u tom smislu uklopiti u dominantni horizont očekivanja. Umesto u kontekstu straha, on o islamu više govori u kontekstu magične privlačnosti

Mladen Markov (1934–2014)

13.januar 2015. Andrej Ivanji

Zatvoren krug

"Bićete vi dobar pisac, samo nemojte biti tako prgavi kao vaš Miloš Crnjanski", reko mu je na samom početku njegove književne karijere Milan Bogdanović. Mladen Markov je bio prgav – kada se borio protiv nepravde koja ga je tištila. Bilo da su u pitanju ljudi koji kinje decu u parku, nasilnici sa pit bulovima, crkva ili političari

Film Interstellar Kristofera Nolana

13.januar 2015. Dušan Pavlović

Da li postoji Nojeva barka

Čovek koji voli nije spreman da podnese ličnu žrtvu odvajanja od porodice zarad kolektivnog cilja kao što je spasenje čovečanstva, jedan je od zaključaka koje sugeriše film Interstellar. Ovo je neuobičajeno shvatanje funkcije ljubavi za opstanak čoveka, jer su sociobiolozi utvrdili da su emocije počele da se razvijaju baš pod pritiskom mehanizma prirodne selekcije koji je trebalo da omogući čovekov opstanak

Književnost – Islandski krimić

07.januar 2015. Muharem Bazdulj

Sever, severozapad

Dve knjige Arnaldura Indridasona, koje je u prethodne dve godine objavila izdavačka kuća Booka, uvod su u jedan od najostvarenijih opusa unutar žanra savremenog kriminalističkog romana, ne samo u sklopu njegove skandinavske niše. Detektiv Erlendur Svejnson s pravom se svrstava u niz u kojem su i Holms i Poaro i Megre i Veksford i Marlou i Arčer i Hule i Valender

Propagandni plakat, strip i karikatura u okupiranoj Srbiji

07.januar 2015. Saša Rakezić

Jugoistočno od pakla

Ove godine navršava se 70 godina od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Povodom ovog jubileja, "Vreme" će se i tokom 2015. na različite načine baviti antifašističkim nasleđem i životom pod okupacijom. U ovom broju govorimo o nacističkoj propagandi, plakatima, stripovima i karikaturama objavljivanim u okupiranoj Srbiji. U Srbiji se vrlo rano pojavio otpor nemačkom okupatoru, nakon čega su usledile drakonske mere odmazde. Okupator je imao puno razloga da pokuša da na lokalno stanovništvo deluje kroz sistematski projektovanu agitaciju

Godišnjica – Mihailo Lalić (1914–1992)

24.decembar 2014. Božo Koprivica

Krleža našijeh strana

Oktobra ove godine navršio se vek od rođenja Mihaila Lalića, a 30. decembra biće dvanaesta godišnjica njegove smrti. Odlomak iz većeg eseja koji objavljujemo podseća na opus ovog velikog pisca i svedoka Drugog svetskog rata

»Nacionalni džuboks« američke Kongresne biblioteke

24.decembar 2014. Đorđe Matić

Glasovi zaboravljenih predaka

Fonoteka Kongresne biblioteke u Vašingtonu čuva deset hiljada zvučnih zapisa nastalih između 1901. i 1925. godine. Među njima su i narodne pesme koje su pre stotinjak godina snimili hrvatski, slovenački, srpski i drugi južnoslovenski imigranti. "Onamo ‘namo", "Oj Hrvati", "Sarajevsko kolo", "Što se bore misli moje", samo su neke od pesama koje se mogu pronaći u digitalizovanoj arhivi Biblioteke

Sovjetska omladinska literatura – Karik i Valja Jana Larija

24.decembar 2014. Dragan Ambrozić

Staljinov nebeski gost

Roman Neobične avanture Karika i Valje danas se smatra klasičnim delom sovjetske naučnofantastične književnosti i jednom od najsmelijih ikad napisanih dečjih knjiga-fantazija. Ali, ona krije i neobičnu priču o njenom zamalo zaboravljenom autoru, koji se usudio da lično Staljinu pošalje najneobičniji poklon koji je ovaj ikad dobio

Intervju – Srpko Leštarić, prevodilac arabista

24.decembar 2014. Zora Drčelić

Usud bagdadske kafedžinice

"Stereotipi se prilagođavaju svome vremenu. U doba krstaša kad su se Arapi i Evropljani susretali na Levantu, prijateljevali, ratovali, svadbovali, oni su izgradili neke zajedničke stereotipe koje i danas imamo i mi o njima i oni o nama..."

Izložba – »Beograd Jovana Bijelića«

24.decembar 2014. Muharem Bazdulj

Ista svetlost drukčije treperi

Priča o slikaru Jovanu Bijeliću tananim je nitima isprepletena sa pričom o braći Kulenović, Muhamedu i Skenderu. Deo te priče da se naslutiti kroz roman Skendera Kulenovića Ponornica i neke njegove stihove, a njen ostatak se iščitava kroz podmuklo delovanje biografija. Bosna na Bijelićevim platnima je Bosna iz sećanja, iz pamćenja, skoro iz snova. Njegova Bosna je ona Bosna koja je celu Jugoslaviju osvojila gotovo onako kao što je osvojena Helada osvojila Rim

Ukrajinska narodna muzika

24.decembar 2014. Ljubomir Živkov

Neocarinjeni poklon

Između Ukrajinaca i nas ima srodnosti, da, u većini njihovih pesama razabraćete o čemu se radi, jedino možda nećete biti načisto ko je ostavljen, a ko je verolomac, ali malo misterije ne škodi muzici, dapače

Smijurija

24.decembar 2014. Branimir Štulić

Sivo jagnje i crni soko

O Rebeki Vest, Stanislavu Vinaveru, Krleži, Đilasu, Titu, Kardelju, Rankoviću, Bakariću, Čolakoviću, Tuđmanu, Tempu, Ćopiću, Andriću, Crnjanskom, Selimoviću, Krajačiću, Kopiniču, Jovaniću, Dolancu, Mikuliću, Špiljaku, Krcunu, Milki Planinc i Dobrici Ćosiću. O Miji i Čkalji, Neli Eržišnik i Gertrudi Munitić, Čoli, Bori Čorbi, Slađani Milošević i Bošku Petroviću, Džiboniju, Severini, Husu i Baretu, Canetu, Kusti i Neletu, Bajagi i Stubliću, Arsenu, Gabi i Šerbedžiji, Dadi Topiću i Alki Vujici, Houri, Rambu i Pađenu, Miši Kovaču, Danijelu Popoviću, Vladi Kalemberu i Ismetu Kurtoviću, Igoru Mirkoviću, Hrvoju Horvatu, Dejanu Cukiću i Bori Radakoviću, Rundeku i Saheru, Josipi Lisac i Karlu Metikošu, Ivi Robiću i Vici Vukovu, Tompsonu i Oliveru Dragojeviću

TV manijak – Godišnji pregled televizijske 2014.

24.decembar 2014. Dragan Ilić

Tamnoroze

Prema najsvežijim rezultatima istraživanja, televiziju gledamo malo manje nego lane. Rumuni prednjače sa 340 minuta dnevno, mi smo na drugom mestu sa 306 minuta, a slede nas Portugalci i Amerikanci. Dakle, da blejimo – blejimo! Pa, šta smo to tokom 2014. gledali svaki dan po pet sati

TV manijak

17.decembar 2014. Redakcija Vremena

Pa posle kažu Maja laže…

Kada se politika toliko rasplamsa, nežnije i osetljivije psihičke strukture pokazuju želju da pohrle i oponašaju političare. Estradna umetnica Maja Nikolić proslavila se po svojim fantazmagoričnim projektima koje je bombastično najavljivala. Ovo su neki od njih

Lektira

17.decembar 2014. Fernando Gomes Agilera

Nedovršena knjiga, čvrsta volja

U izdanju beogradske "Lagune" nedavno je objavljena knjiga Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače, poslednji i jedini nedovršen roman portugalskog nobelovca Žozea Saramaga (1922-2010). Rukopisu romana dodati su delovi Saramagovog dnevnika iz poslednjih godina života, predgovor Fernanda Gomesa Agilere, kao i tekstovi Roberta Savijana, Luisa Eduarda Soareša i Gintera Grasa koji, neposredno ili posredno, raspravljaju o misteriji nedovršenog rukopisa, dotiču temu trgovine oružjem kojom se Saramago u romanu bavi, ili temu rata u današnjem svetu, i predstavljaju pokušaj da se rekonstruišu piščeva namera i ideja. Uz dozvolu izdavača, u ovom broju "Vremena" prenosimo predgovor romana

Reportaža – Sa(n)jam knjige u Puli

17.decembar 2014. Muharem Bazdulj

Istarska razglednica

Sajam u Puli je jedna od onih manifestacija o kojima svi učesnici govore blagonaklono i u superlativima, a bez fraza i kurtoazije. Pula kao grad ima dobar ritam. Ima otvorenost kakvu uglavnom imaju luke, ima patinu mesta s prošlošću sjajnijom od sadašnjosti, ima zanimljive istorijske odbleske

Intervju – Kokan Mladenović, reditelj

17.decembar 2014. Sonja Ćirić

Život u ibijevštini

"Nije mi stalo do toga koga Evropska unija podržava i iz kojih razloga to radi. Ja samo znam da mi zdrav razum, kultura sećanja i ono preostale građanske hrabrosti ne dozvoljavaju da, bez stida, izgovaram imena ljudi koji vode državu u kojoj živim"

TV manijak

10.decembar 2014. Dragan Ilić

DNK provodadžija

Ukoliko ne možete da shvatite zašto u Srbiji postoji kriza porodice, zašto je izložena velikim pritiscima i rizicima, moj savet vam je da izbegavate porodične teme na domaćim televizijama. Biće vam samo gore

Aphex Twin – novi album SYRO

10.decembar 2014. Dragan Ambrozić

Sećanje na muziku

Nijedna ploča ove godine nije dočekana sa većim uzbuđenjem u onim krugovima koji još uvek razmišljaju o popularnoj muzici kao umetničkoj formi – nakon četrnaest godina Aphex Twin objavio je novi album

Intervju – Sanja Domazet, spisateljica

10.decembar 2014. Sonja Ćirić

Umetnik u čoveku

"Skerlić je tvrdio da ovde vlada slovenska melanholija na koju je legao orijentalni fatalizam. Od te ubitačne kombinacije, svake godine izgubimo po 30.000 ljudi koji odlaze u svet. Mi smo nacija u rasejanju. Pola nas je ovde, a pola rasuto po svetu. Na putu ka nebeskoj Srbiji, zaglavili smo se kao konobari u Bonu ili stjuardi u Abu Dabiju. Što bi rekao Branko Miljković: naša budućnost premeštena je iza nas"

Prvi svetski rat na ekranu i film Heroj 1914.

10.decembar 2014. Predrag J. Marković

Poštovanje za istinskog junaka

Godinama se postavlja pitanje: može li se nacionalni istorijski narativ ispričati na savremen način, bez predrasuda, ali ipak sa poštovanjem onih istorijskih tekovina koje to zaslužuju? Film Heroj 1914. Filipa Švarma i Nikole Lukića daje ohrabrujući odgovor