Lokalni izbori 2026: Vrhunac nenormalnosti kao labudova pesma Aleksandra Vučića

Prošli su još jedni lokalni izbori. Ovog puta se glasalo u deset lokalnih samouprava u kojima pravo glasa ima oko četiri odsto glasačkog tela. U skladu sa ustaljenom praksom i ovoga puta je režim Aleksandra Vučića od izbora za ljude koje građani smatraju najpodobnijim za rešavanje komunalnih problema napravio lažni boj za opstanak Srbije i srpstva. I ovoga puta je bila upregnuta čitava državna i partijska mašinerija: ministri i paravojne SNS formacije, građevinske mašine, službene limuzine i džipovi, potkupljivalo se i zastrašivalo, režimski mediji su nedeljama pre otvaranja glasačkih mesta grmeli i sejali laži i klevete.

Sve već viđeno, ali ne u ovakvim razmerama. Osetan je bio grč vladajuće garniture, kao da im se radi o glavi, kao da je pitanje pobede u svih deset lokalnih samouprava za njih pitanje biti ili ne biti.

U takvu nenormalnu situaciju su se sami doveli gradeći 14 godina sistem koji počiva na mitu o nepobedivosti Aleksandra Vučića, pa sada u vrhu vlasti postoji bojazan da bi nakon prvog poraza, makar i u najmanjem selu, čitava konstrukcija mogla da se raspadne kao kula od obmana i sve njihove privilegije ispare kao prljava voda na usijanoj ringli.

Upravo zbog toga, kršeći sijaset zakona, režim već dobrih godinu dana prosto odbija da raspiše izbore za mesne zajednice u Novom Sadu.

Preslikavanje lokalnih na parlamentarne izbore

Jedan od zaključaka ovih lokalnih izbora je da su parlamentarni izbori za Aleksandra Vučića postali još veća noćna mora, jer njihov ishod nije odraz slobodne volje birača, već primene goleme sile, trošenja enormnih finansijskih sredstava i angažovanja ograničenog broja lojalista spremnih na fizičke obračune sa protivnicima vlasti i pravljenje haosa.

Metodologiju očuvanja vlasti viđenu u Aranđelovcu, Bajinoj Bašti, Boru, Kladovu, Knjaževcu, Kuli, Lučanima, Majdanpeku, Sevojnu i Smederevskoj Palanci nemoguće je, međutim, primeniti na parlamentarnim izborima na kojima se istovremeno glasa u 174 jedinica lokalne samouprave – u 145 opština, 28 gradova i Gradu Beogradu koji ima status posebne teritorijalne jedinice.

Zato ih Aleksandar Vučić i ne raspisuje.

I zato što u većim gradovima SNS sa svim prilepcima odavno mora da računa sa ubedljivim porazom, a samo je u Beogradu i Novom Sadu registrovano oko dva miliona birača.

Foto: Tanjug / Amir Hamzagić

Izlaznost i odsustvo straha

Velika izlaznost na proteklim lokalnim izborima pokazuje da je probuđen veliki broj apstinenata koji nisu skloni vladajućim partijama. Sa druge strane je već godinu dana postojan trend pada popularnosti Srpske napredne stranke koja ne može da ponudi apsolutno ništa više novo.

U svim ovim lokalnim sredinama isticao se veliki broj mladih ljudi koji se ne daju zastrašiti, koji neće da ustuknu pred odredima strateški raspoređenih naprednjačkih crnokapuljaša. Isto važi i za rekordno velik broj posmatrača i kontrolora glasačkog procesa.

„SNS pao za deset odsto“: Da li se Vučić nakon lokalnih još više uplašio od parlamentarnih izbora

Nenormalan pokušaj pretvaranja birališta u ratne zone nije urodio željenim plodom, naprotiv: stiče se utisak da je motiv pobornika pravne države, koji se zalažu da se na izbore ubuduće izlazi bez bojazni od toga da ćeš dobiti štanglu u glavu, još veći.

Potpuno je nenormalno da se u Srbiji kontrolori izbora izjašnjavaju do koje mere su spremni da rizikuju sopstvenu glavu i snabdevaju biber-sprejom da bi u slučaju nužde mogli da se odbrane od batinaša koje plaća vlast.

Suludo je da se na svakim lokalnim izborima angažuju žandarmerija i policijska brigada, da vlast šalje lojaliste poput Marka Krička, trenutno šefa Uprave kriminalističke policije, da interveniše u slučaju da rekordan broj glasova stogodišnjaka, na primer, SNS-u ne donese prevagu.

Jedan predsednički kandidat i ukrupnjavanje izbornih lista

Vučić parlamentarne izbore može da odlaže do kraja 2027. godine, ali mu predsednički izbori kucaju na vrata. Ishod i jednih i drugih autokratska vlast koja je prešla svoj zenit više ne drži u svojim rukama. Može samo da pokuša da evoluira u otvorenu diktaturu i počne da, po uzoru na Putina, Lukašenka i Erdogana, trpa u zatvore viđenije političke rivale.

Ishod i predsedničkih i parlamentarnih izbora, čak i pod ovakvim izbornim uslovima, zavisi samo od sposobnosti Studentskog pokreta i opozicionih partija da se dogovore oko jednog zajedničkog predsedničkog kandidata i ukrupnjavanja biračkih lista. Pitanje je samo da li je osećaj odgovornosti za budućnost ove zemlje jednih snažniji od volje za opstankom na vlasti po svaku cenu drugih .

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!