U prvom Utisku nedelje na televiziji N1 (20. oktobra), na pitanje Olje Bećković da li će se posle izbora igrati kolo, kandidat za narodnog poslanika sa Studentske liste Nemanja Karović odgovorio je potvrdno, a član koalicije „Evropska Srbija“ Goran Ješić upitao: „Šta ćemo mi pankeri?“. „Naučićemo vas“, odgovorio je Karović.
Zbog ove banalne situacije povela se čitava debata na platformi X o tome ko voli pank, a ko voli kolo i šta to govori o biračkom telu, ideologiji ili politici.
Da su identitetska pitanja u srpskoj politici česta tema nije nepoznanica. Tako se i na televizijama i na društvenim mrežama svakodnevno raspravlja o jeziku, veri, kulturi i istorijskom nasleđu. Godinama se govori i o politici „kruga dvojke“, koja bi trebalo da predstavlja nekakvu intelektualno, moralno i estetski superiornu gradsku grupu ljudi koja se gnuša onih koji ne idu u pozorište.
Tako je, pre debate o panku i kolu, popularna bila ona o redovima ispred Hrama Svetog Save. Na društvenim mrežama se za ljude koji su, da bi celivali pojas Presvete Bogorodice, čekali satima moglo pročitati da su primitivni, beznadežni ili ćaci.
Da identitetska i kulturološka pitanja nisu ekskluzivna tema samo političkog života Srbije pokazuje i slučaj predsedničkih izbora u Južnoj Koreji 2022. godine, kada su se kandidati izjašnjavali o konzumiranju psećeg mesa nakon što su građani na Tviteru tu temu nametnuli kao pitanje od javnog interesa.
Identitet nije dat
Jedan od najvećih teoretičara studija kulture, Stjuart Hol, još krajem prošlog milenijuma pisao je da identitet nije ni dat ni fiksno utvrđen, već da se stalno formira kroz procese identifikacije sa drugima. Prateći tu liniju mišljenja, ako je identitet fluidan, potpuno je moguće čekati u redu za celivanje pojasa Presvete Bogorodice i slušati „Dža ili bu“, ali i ne čekati u pomenutom redu, a igrati kolo i slušati trubače.
Naravno, pank nije samo muzika, već i subkulturni pokret za koji se kaže da nikada ne umire. Karakterišu ga pobuna, otpor prema establišmentu, konvencijama i licemerju društva.
Međutim, da li se u srpsko kolo i trubače učitava nešto čega tamo zapravo nema?
Identitet nije nužan za razumevanje političke delatnosti, artikulaciju društvenih pokreta ili povezivanje ličnog i kolektivnog. Iz toga proizlazi da pank i kolo nisu nužno međusobno politički suprotstavljeni, već da mogu biti različiti načini kulturnog određivanja u odnosu na drugog.
I treba se vratiti tome da je kultura celokupan način života. Te je moguće reći da su i pank i kolo, i redovi ispred Hrama Svetog Save i karte za koncert Nika Kejva, i ćirilica i latinica, i urbana i ruralna kultura sastavni deo identiteta pobunjenog društva koje se bori protiv korupcije i autokratskog režima čija je kulturna osnova Informerovo šatorsko veselje, a to je nešto protiv čega ima smisla da se bori.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
