Ratovi širom sveta oblikuju umnogome i tržište nekretnina širom planete, pa i u Srbiji. Najčešće posredno, čak i kad sukob nije u blizini srpskih granica, kada se, na primer, cene energenata menjaju usled planetarnih političkih potresa. Iseljavanje ruskih i ukrajinskih političkih migranata u Srbiju je oblikovalo tržište nekretnina u zemlji u poslednje tri-četiri godine, kada se i beleži vrtoglavi rast cene kvadrata. Tako su u poslednjem kvartalu 2025. prodate nekretnine za rekorne 2,4 milijarde evra.
Ipak, svetska tendencija nešto je drugačija, barem na istoku. Prodaja nekretnina u Dubaiju pala je za 25 odsto od početka rata na Bliskom istoku. Istovremeno, tržište nekretnina u Indiji počelo je da beleži pad potražnje za kancelarijskim prostorima međunarodnih kompanija jer su troškovi gradnje porasli zbog viših cena sirove nafte, čelika i aluminijuma.
Tražnja manja, kupci oprezniji
Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u četvrtom kvartalu 2025. godine dostigla je 2,4 milijarde evra, što predstavlja najviši kvartalni nivo od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti. Kako pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda, u odnosu na isti kvartal 2024. godine vrednost tržišta veća je za devet odsto.
Ipak, početak 2026. godine donosi opreznije prognoze. Kako ocenjuju stručnjaci za Biznis.rs, kretanja na globalnom nivou i kriza na Bliskom istoku mogli bi da utiču i na domaće tržište nekretnina. Generalni direktor agencije City Expert, Miloš Mitić, ističe da se određeni uticaj već može naslutiti, ali da se ne očekuje scenario sličan onom iz perioda rusko-ukrajinskog sukoba.
„Destabilizacija na Bliskom istoku može imati efekta na tržište nekretnina u Srbiji, ali ne u meri kao ranije krize, jer se ne očekuje značajniji talas migracija ka Srbiji“, objašnjava Mitić za Biznis.rs i kaže da trenutni podaci ukazuju na usporavanje tržišta u odnosu na prethodnu godinu. Dodaje da je tražnja manja, kupci oprezniji, dok se nekretnine uglavnom prodaju po realnim, tržišnim cenama, bez značajnijih oscilacija.
On upozorava da bi rast cena nafte i građevinskih materijala poput čelika i betona, kao i povećani logistički troškovi, potencijalno mogli da utiču na poskupljenje cene izgradnje stanova, posebno u segmentu novogradnje. U takvim okolnostima, investitori deo troškova često prebacuju na kupce, što dovodi do rasta cena stanova.
„Poskupljenje novogradnje obično povlači i rast cena starogradnje, jer se ova dva segmenta tržišta međusobno prate“, dodaje Mitić.
Sigurna investicija
Sa druge strane, on smatra da inflacija i pad vrednosti novca podstiču rast broja investicionih kupaca jer se nekretnine u Srbiji i dalje percipiraju kao sigurna investicija, koja u proseku donosi godišnji rast vrednosti od osam do deset odsto.
„U uslovima visoke inflacije sve je više kupaca koji ulažu u nekretnine kako bi sačuvali i uvećali vrednost novca. Posebno su atraktivni projekti u novogradnji i početnoj fazi izgradnje, gde se mogu ostvariti dodatni popusti po kvadratu i kasniji rast vrednosti“, navodi sagovornik.
Kako utiču skuplji krediti
Kada je reč o privredi, investicioni krediti u dinarima su bili nešto povoljniji, dok su zajmovi za obrtna sredstva u evrima značajnije pojeftinili. Kamatna stopa na investicione kredite privredi u dinarima smanjena je u februaru na 7,4 odsto, zahvaljujući čemu je ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi snižena za 0,2 p.p. u odnosu na januar i u februaru je iznosila 6,8 odsto, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Prosečna kamatna stopa ponderisana prema iznosima kredita za srpsku privredu u dinarima u januaru je bila 6,9 odsto, dok je u poslednjem kvartalu u proseku iznosila 6,5 odsto.
Na tržište nekretnina u Srbiji može da utiče i destabilizacija euribora i kamatnih stopa koje bi prouzrokovale poskupljenje kredita, što bi direktno uticalo na manju dostupnost finansiranja, ali i tražnju.
„Ukoliko bi i referentna kamatna stopa otišla malo više sa rastom euribora i keš i stambeni krediti bili bi skuplji i teže dostupni građanima, što bi uticalo na smanjenje potencijala plaćanja i negativno bi se odrazilo na samu tražnju jer je Srbija tržište vezanih kupovina i to bi imalo lančani efekat i na keš kupce“, ocenjuje Mitić.
Izvor: Biznis.rs/Vreme
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
