Roman – Merso, kontra-istraga
Važno je zvati se Musa
Roman Kamela Dauda u stopu sledi siže Kamijevog Stranca, rasklapa ga i subvertira, priča istu priču s druge strane – a onda i nju rastavlja na parčiće
Susreti – Giljermo Martinez, pisac
Mešano meso matematike i literature
"U Argentini postoji pravi književni život. Delimično je to posledica sjajnog školskog sistema koji smo doskoro imali. Od pred kraj XIX do pred kraj XX veka imali smo čudesan sistem državnih škola. Danas je situacija drugačija. U Buenos Ajresu sve ambicioznije porodice iz srednje klase šalju svoju decu u privatne škole. U državnim školama su sada uglavnom ili jako siromašni ili imigranti iz Bolivije, Perua i drugih zemalja. Roditelji iz boljih kuća ne žele da im se deca mešaju s njima. To je žalostan razvoj događaja"
Festival autorskog filma – Predlozi za gledanje
Hrabri Balkan i druge priče
Na 21. Festivalu autorskog filma, koji se u Beogradu održava od 27. novembra do 5. decembra, biće prikazano ukupno 84 filma u 8 programskih celina, od čega u glavnom takmičarskom programu 22 dela koja reprezentuju najautentičnije autorske glasove iz aktuelne svetske produkcije. Ovo je jedan od mogućih izbora filmova iz selekcije FAF-a koji ne bi trebalo propustiti
Roman – Praznik beznačajnosti
Lament nad golim pupkom
Sa komandnog mosta svojih ozbiljnih godina i paradigmatske biografije, Milan Kundera razmatra stanje jednog umornog, prezasićenog, temeljno ravnodušnog sveta
Intervju – Uroš Đurić, umetnik
Srbija kao socijalni eksperiment
"Ne ćute svi umetnici. Ali interesantno je šta kažu oni koji odluče da govore. Meni je zamorno, dosadno da čitam to o čemu oni baljezgaju, to je jedna jalova babažvaka. Njihov je diskurs postao deo folklora. Godinama unazad odbijam da razglabam o procesima u društvu ne zato što me je strah, već stoga što i kada pričate protiv nekog, nesvesno ga promovišete, pomažete posredno učvršćivanju njegove pozicije. Tako ste se upecali na udicu koju su bacili on i njegovi, da bi se samo pričalo o njemu i o njima. Ja ne želim da pričam o njemu i njima. Njih zaista treba ignorisati"
Pisci o slikarima – O Nemanji Mati Đorđeviću
Potrebno je upoznati noć
Intervju – Stiven Spilberg, reditelj
Vreme špijuna
"U Mostu špijuna nema nekog glamuroznog špijuniranja, ali ima mnogo starovremenog detektivskog posla i mnogo razgovaranja. Kada u filmu na jednom mestu operativac CIA pruži Donovanu papirić sa telefonskim brojem da ga upamti i zatim spali, on mu uputi mu pogled koji kao da kaže: ‘E to je baš kao na filmu, ali ne na filmu u kome ja igram!’"
Intervju – Dejan Mijač, reditelj
Naš kralj Ibi
"Svaki put, od Đinđića naovamo, dolazilo je gore, i sad je najgore. Ibi je paradigma vladavine u ime ideala ja pa ja, pa opet ja, još jedared ja, i najzad ja. Ali Žarijeva drama je vesela, a ovo je teška farsa! Samo, nismo mi jedinstven slučaj, mada je kod nas sve baš otišlo u krajnost, pogledajte te njuške u okruženju, u svetu, te političare koji su kao značajni, to je sve budibogsnama"
Književnost – Šezdeset godina od smrti Tina Ujevića
Katakombe poezije
Rođen u Vrgorcu 5. 7. 1891, a umro u Zagrebu, pre tačno šezdeset godina, 12. 11. 1955, Tin Ujević je paradigmatski pesnik jugoslovenske kulture
O zenitizmu
Ostavština Ljubomira Micića
"Danas je zenitizam podsticajniji nego što je bio u vreme svog aktivnog postojanja, između dva svetska rata", smatra istoričarka umetnosti Irina Subotić
Knjige – Posledice jednog pucnja, Jelica Novaković i Sven Peters
U stidu zgarišta i stena
Srpski intelektualci jednom će morati da nauče "lekciju" da se pri dodiru sa svetom zauvek maknu iz biparticije čija su dva nepomirljiva dela prepoznatljiva namrgođena uvređenost s jedne ili, kao ovde, izvinjavajuća mea maxima culpa snishodljivost s druge strane
Pisci o slikarima – O Milanu Blanuši
Pomračenje
Roman
Potpalublje Pešte
Abonjijev junak beži od mobilizacije, ali i od toga što je, u postjugoslovenskoj konstelaciji, suštinski postao "suvišan čovek"
Intervju – Đorđe Milosavljević, scenarista
Stvarnost i stereotipi
"Ukazivanje na korumpiranost društva nije bila nikakva naša tendenciozna namera. Ali, samo još u omladinskoj literaturi možete naći ispravnog policajca koji će čitaocu delovati istinito"
Nova knjiga Miloša Vasića
Misterija Vasićeve »lepe žene«
Knjiga Miloša Vasića Moj muški život je zbirka kolumni koje su pod ovim nazivom objavljivane u "Vremenu" od 2011. do 2013. Iz ove knjige, upravo objavljene u izdanju "Vremena", prenosimo predgovor Jovane Gligorijević
O monografiji Grobarski Trash Romantizam
Partizan najbliža večnost
GTR je pobuna protiv palanačke, plačiguzne, instalirane, bahate, mutave, nesposobne vlasti
Roman – Nulti broj
Elegija nad grobom novinarstva
Novi roman Umberta Eka naizgled je neambiciozna, ali briljantno ostvarena slika propadanja jednog od stubova demokratskog i prosvećenog društva
U susret izložbi – Ruska avangarda u Beogradu
Smisao i uloga umetnosti
Izložba "Ruska avangarda u Beogradu", koja će uskoro biti otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije, po svom obimu i značaju biće bez sumnje jedan od najvećih kulturnih događaja godine
Nova knjiga Milana Miloševića
Hronika još jedne izgubljene generacije
Iz štampe je upravo izašla knjiga Desna deca levih roditelja, zbirka tekstova koje je Milan Milošević ispisivao tokom 45 godina svoje novinarske karijere, a poslednjih 25 godina u "Vremenu". Iz ove knjige prenosimo predgovor Dragoljuba Žarkovića
TV manijak – Televizijske serije po literarnim predlošcima
Snimljeni romani
RTS već drugi vikend gledaocima premijerno emituje epizode serije "Čizmaši". U vreme Sajma knjiga, bio je ovo još jedan povod da razmotrimo odnos literature i televizije
Podsećanje – Slobodan Stojanović (1937–2000), pisac i scenarista
Nešto lepo u haosu oko nas
Objavljivanje zbirke kratkih priča Nešto lepo prilika je da se prisetimo pisca i scenariste Slobodana Stojanovića, samozatajnog i važnog čoveka naše kulture
Borba protiv stripova
Stripovi u plamenu
U istoriji devete umetnosti manje poznata epizoda je kampanja protiv stripa kao uzročnika delinkvencije kod mladih, vođena u SAD nakon Drugog svetskog rata, kada su stripovi demonstrativno javno spaljivani. Prve lomače ove vrste u SAD počele su da gore 1948. godine – stripove su u vatru bacala deca pod nadzorom i prinudom roditelja, sveštenika i učitelja
Intervju – Rudreš Mahantapa, džezer
Muzika ljudskosti
"Postoji milion načina da se u muzici nešto nauči, ali sve se na kraju svodi na isto: originalnost, integritet i ličnost"
Pisci o umetnicima – O Aleksandru Zografu
Prirodna težnja ljudskog bića da se sakrije u hladu palminog drveta
Povodom 40 godina TV serije »Otpisani« – Sećanje na Dragana Markovića
Kako je otpisivan autor Otpisanih
Mada se kuražio dosetkom da posle "Otpisanih" dolazi "Povratak otpisanih", Dragan Marković je teško podneo odlazak iz NIN-a. Strefio ga je infarkt
Kultura sećanja – Gun Bergman (1916–1971)
Prizori iz ispunjenog života
Ovo je priča o ženi koju istorija pamti kao Gun Hagberg, Gun Grut i Gun Bergman. U brojnim knjigama i monografijama o Ingmaru Bergmanu, ona obično dobije tek tri ili četiri reference u indeksu. U opširnijim hronologijama života Ive Andrića takođe će da zavredi jednu do dve napomene. Reč je, međutim, o ženi koja je povezala dvojicu velikih umetničkih genija XX stoleća, ženi koja je proživela kratak, ali ostvaren život, ženi bez koje ni Ingmar Bergman ni Ivo Andrić u istoriji ne bi imali mesto kakvo imaju
