Građani Srbije i dalje većinski nisu za članstvo u Evropskoj uniji (EU), pokazalo je istraživanje „Stavovi građana o spoljnoj politici“ koje sprovela organizacija Lidington risrč, pa bi na referendumu o članstvu u Srbije u EU 52 odsto građana sigurno ili verovatno glasalo protiv. Istovremeno, za ulazak Srbije u EU glasalo bi 39 odsto.
Podška ulasku Srbije u EU nešto je viša kod nacionalnih manjina, u Beogradu, u Vojvodini i kod visokoobrazovanih.
U odnosu na ranija istraživanja nekih drugih organizacija i institicija pad podrške ulasku Srbije u EU jasno je vidjiv.
Tako je u avgustu 2021. godine Ministarstvo za evropske integracije objavilo je da bi na referendumu 57 odsto građana Srbije glasalo za članstvo u EU, a da bi 30 odsto bilo protiv.
Istog meseca iste godine objavljeno je istraživanje Centra za društveni djalog i regionalne inicijative koje je pokazalo da bi rezultat referenduma bio mnogo 53 odsto prema 47 odsto u korist pristalica članstva Srbije EU.
U decembru 2020. godine je objavljeno i istraživanje Savetodavne grupe Balkan u Evropi na kome je, na pitanje da li su za članstvo u EU ili ne čak 64 odsto građana odgovorilo da su za Srbiju u EU.
Neslaganje sa politikom EU prema Rusiji
Zašto je došlo do pada poverenja u EU za „Vreme“ komentariše jedan od autora najnovijeg istraživanja, Dimitrije Milić iz Lidington risrča.
„Ako isključimo manji broj nesigurnih definitivno je da evroskeptici imaju blagu većinu. Razloga ima više, a jedan, koji postoji od početka rata u Ukrajini je što postoji neslaganje sa politikom EU prema Rusiji, i to među onim građanima koji su naklonjeni toj zemlji“, kaže Milić za „Vreme“.
Dodaje da su razlozi za nepoverenje u EU „i uvek aktuleno pitanje Kosova i pregovora Beograda i Prištine, što nisu najpopularnije teme u društvu“.
Navodi i da je treći, do sada nezabeleženi faktor, što je kod dela građana koji su na prethodnim izborima glasali za opozicione proevropske partije pao entuzijazam po pitanju učlanjenja Srbije u EU.
Izveštaji Tonina Picule i Marte Kos
Milić pretpostavlja da su razlozi za pojavu tog faktora studentski protest i ambivalantan stav EU u vezi sa situacijom u Srbiji.
„Pretpostavljam da je deo opoziciono orijentisanih građana koji su na prethodnim izborima glasao za proevropske partije razočaran zbog celokupne komplikovane situacije i odnosu EU prema protestima i vlastima, a verovatno i deo birača vladajuće partije nije zadovoljan odnosom EU prema situaciji u Srbiji“, kaže Milić.
Ukazuje i da su u provladinim medijima negativno inetrpretirani izveštaji Tonina Picule i Marte Kos, što je takođe uticalo na pad podrške Evropskoj uniji među biračima vladajuće partije.
„Evropska unija postavila se tako da nije zadovoljila ni opozicione ni birače vladajućih partija i zbog toga je došlo do pada podrške evrointegracijama“, kaže Milić.
Dodaje da je na rezultate istraživanja mnogo uticalo i to kako biračko telo vladajuće partije reaguje na poruke koje šalje vlast, „a koje variraju, pa svaka promena u tom, procentualno najvećem biračkom telu generalno, i na nacionalnom nivou donosi promene podršci članstvu Srbije u EU“.
Odnos prema NATO
Kada je reč o članstvu Srbije u NATO istraživanje je pokazalo da je protiv je 81 odsto građana, ali Milić napominje da je pre početka početka rata u Ukrajini procenat građana koji su bili za članstvo Srbije u toj alijansi bio jednocifren.
„Kada je počeo rat u Ukrajini ti jednocifreni brojevi, kada je reč o ulsaku u NATO, postali su niži dvocifreni. Tada je deo proevropski orijentisanih građana koji su bili za EU, ali ne nužno i za NATO, počeo da daje podršku i ulasku Srbije u NATO. Sada je taj procenat 14 odsto i blago je pao u odnosu na vreme kada je rat u Ukrajini počeo, verovatno zbog kritičkih poruka Donalda Trampa usmerenih ka NATO“, objašnjava Milić.
Vučićevi glasači veruju Trampu, ali ne i SAD
Ispitanici su naveli i da će dolazak Donalda Trampa na čelo SAD uticati na poboljšanje odnosa sa Srbijom, ali da on kao lider nema kapacitet da dovede do brzog kraja rata u Ukrajini.
„Mnogo više građana Srbije veruje da će Tramp doneti poboljšanje u odnosima Srbije i SAD, nego da će on uticati na kraj rata u Ukrajini. Ljudi koji su na prethodnim izborima glasali za vladajuću partiju veruju da Tramp donosi poboljšanje u odosima Srbije i SAD, dok su glasači opozicionih partija vrlo skeptični prema tome. Zanimljivo je da, kada pitate građane o odgovornosti za neizvesnu sudbinu Naftne industrije Srbije (NIS), glasači vladajuće partije dominantno za odgovorne smatraju SAD, iako oni sada veruju u Trampa, dok ljudi koji su glasali za opozicione partije smatraju da je Srbija najodgovornija za situaciju u vezi sa NIS-om“, kaže Milić.
Samo neka je protiv Zapada
Govoreći o rezultatu istraživanja koji kaže da je za članstvo Srbije u asocijaciji BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) 59 odsto ispitanika, Milić podseća da je BRIKS dominirao medijskim prostorom Srbije 2023. i 2024. godine.
„Tada su tabliodni i dva ruska medija koji su prisutni u Srbiji snažno promovisali BRIKS i potencirali da bi Srbija trebalo da postane deo te zajednice, iako nivo država članica nije visok, a osim godišnjih sastanaka ne potoje neke značajne aktivnosti. Ipak, očigledno je da značajnom delu građana deluje primamljivo da Srbija bude u organizaciji u kojoj Rusija, ili u bilo kojoj organizaciji koje je kontrateža Zapadu. Deo ljudi koji imaju negativan stav prema EU, NATO i SAD u BRIKS-u pronalazi oslonac, iako BRIKS to realno ne bi mogao da bude, jer je to vrlo fleksibilna i nestruktuirana organizacija“, zaključuje Milić.
