Bezbroj puta je u prethodnim decenijama upotrebljena floskula da posle nekog važnog svetskog događaja više ništa neće biti isto, ali nikada nije bila tačnija nego kada je izrečena 24. februara ove godine, prvog dana napada Rusije na Ukrajinu. Kao i ona druga, da se tog 24. februara svet probudio u novoj realnosti
Da li je medicinska pošast gotova? Nemam pojma, ja sam laik. Verovatno ide ka kraju. Ali izgleda da je gotova, to jest da je istrošena, represivna moć zaraze, odnosno “gospodara zaraze”
Setite se samo 5. oktobra i ne zavaravajte se, političari i vlade dolaze i odlaze, svima će Žeks videti leđa u ružičastoj izmaglici
Koliko još Vučić može da manevriše između Rusije i Zapada? Kakvu tu ulogu igraju izbori od 3. aprila, posebno oni u Beogradu? Zašto Ivici Dačiću ne pomaže pravovernost? Šta spaja Milovana i Dragana Đilasa, odnosno zašto im obojici sude drugovi – prvome oni iz Partije, drugome ovi iz opozicije
Za početak, Đilas bi morao da smisli ko će mu biti kandidat za gradonačelnika. Vladeta Janković je rekao da se neće ponovo kandidovati. I šta bi moglo da se, posle svega, uradi da na ponovljene izbore za šest meseci izađe više Beograđana nego 3. aprila. Ne bi to bilo lako, jer, nije baš prijatno kada kandidat Đilasovog političkog bloka profesor Janković izjavi da neka „dugačka ruka“, aludirajući na inostrani faktor, povlači figure na političkoj tabli Srbije
Odjednom, u tri dana, nema više priče o Đilasu lopovu, nema priče o Vučiću šefu mafije. Priča se o jedinstvu, poverenju, potrebi da se razgovara, što je naravno dobro i tako bi i inače trebalo da bude, samo što nije jasno šta se to sada desilo pa da se pozicije toliko promene preko noći
Nagovestivši da nad beogradskim izborima lebdi senka nelegitimnosti, Vučić je prihvatio sastanak sa Đilasom. Kakve to ima veze sa Dačićem i Putinom
Nema Đilas šta da priča sa Vučićem po pitanju izbornih rezultata i ispravljanja svekolikih svinjarija počinjenih tokom izbornog procesa. Opozicija mora da natera GIK i RIK da rade u skladu sa zakonom pa, ako to odbiju, da se pritisak izvrši na ulici, što je legitiman način vaninstitucionalne borbe, pogotovu kada institutcije zakažu
Iza štelovane statisike o smanjenju javnog duga krije se nesporna činjenica: ukupan iznos javnog duga Srbije je u odnosu na decembar 2021. bio porastao za još oko 300 miliona evra. Pritom za srpskim hartijama od vrednosti više ne postoji nikakvo interesovanje, spoljnotrgovinski deficit bi do kraja godine mogao da premaši 10 milijardi evra, a izostaju i direktne strane investicije. Pitanje je od čega će se javni dug plaćati, osim novim zaduživanjem
Ima ih mnogo. Neretko su mladi. Biće tu i sutra, i prekosutra. Oni se neće iseliti; pokušaće da modeliraju neku Srbiju za sebe, drugačiju od “vučićevske”, ali još drugačijiju od one kakvu zagovara svaka moguća levo-liberalna, pa čak i umereno konzervativna alternativa
