Iza nas je još jedna predizborna kampanja, ovoga puta za lokalne izbore u Beogradu, Aranđelovcu i Boru. Naravno, u medijima je gotovo apsolutni primat odnela bitka za glasove birača u Beogradu, mada su mediji pokušali da ove izbore prikažu kao lokalne, odnosno manje važne od onih za skupštinu ili predsednika.
Fizički odnos zastupljenosti 24 prijavljene liste na TV ekranima može se dosta pouzdano uporediti sa prostorom koji su kandidati i liste zauzeli na naslovnim stranama štampanih medija.
Istraživanje organizacije Transparentnost Srbija sprovedeno u periodu od 15. januara do 25. februara pokazuje da je lista Aleksandar Vučić u tom periodu imala 283 pojavljivanja na naslovnim stranama, od čega je 245 u pozitivnom kontekstu. Sve ostale liste zbirno imale su za 70 manje, što vam dovoljno govori o medijskoj zastupljenosti. Takođe, glavni oponenti su češće bili pomenuti u negativnom kontekstu, što se može analizom smatrati dodatnim PR-om za vladajuću grupaciju.
Najmanje negativnih daštanja imali su, opet potpuno očekivano, Ivica Dačić i Vojislav Šešelj, ili narodski rečeno – ne talasaj, pa ćeš dobiti medijske mrvice.
Od ozbiljnih opozicionih predstavnika ubedljivo je najmanje zastupljena „Ne davimo Beograd“, koja se u novinama pojavila isključivo u „Danasu“, dok je na televiziji, čak i tokom predstavljanja u Beogradskoj hronici, bila do kraja u neizvesnosti da li će poslati materijal biti emitovan. Najzanimljiviji detalj je objašnjenje koje su dobili sa RTS-a na pitanje šta je sporno u materijalu, u kom kadru ili sekundi – „Znate vi dobro zašto!“ Ovo hit objašnjenje govori o stanju duha u elektronskim medijima tokom izbora, jer sam istu tu pandursku repliku čuo još u rahmetli SFRJ, uvek kada bi neko pomislio da se zajebavate sa Titom ili Partijom!
Ogromna medijska mašinerija Vlasti i ovog puta je nastupala u nekoliko ešalona, po oprobanom receptu iz prethodnih izbora.
RTS, Prva i O2 su detaljno izveštavale o svim aktivnostima gradskih funkcionera i članova vlade koji nisu propuštali priliku da potkrpe opoziciju. Tokom predizborne kampanje izveštaji o akcijama učesnika izbora svedu se na minut u vestima u tzv. predizbornom bloku koji mu dođe kao nekakav smokvin listić za notornu činjenicu da je razlika u minutaži ogromna. Slično je i sa predstavljanjem programa u Beogradskom programu, gde su, recimo, kandidati Bastać ili Šapić eksplicitno govorili o besmislenosti ovakvog koncepta predstavljanja.
U emisijama „Reč na reč“ bilo je nešto više mogućnosti da upoznate opcije, i taj paralelni monolog uz replike prošao je, što bi rekao voditelj, oštro ali korektno.
Međutim, nisu sva jaja u istoj korpici, daleko od toga. Za cepanje po cevanicama opozicije bili su zaduženi Studio B, Happy i naravno, Pink. Taj minut-dva maraton ružičastog info programa Sarape i prijatelja, ili Studio B u celini, osim kratkih predaha da ona plavojka tapne telešop đinđuve, bio je u funkciji izbora. Sarapa je postavio rekord u neprekidnom medijskom linču opozicije, dok je Studio B za sve ovo vreme suspendovao informativno novinarstvo i zamenio ga „odjecima i reagovanjima“. Slušali smo komentare na izjave opozicije koje nismo mogli ni da čujemo, opet u skladu sa onom neumrlom sentencom – znaš ti dobro šta je bilo! A bio je i na Happy televiziji, samo na sreću niko nije padao u nesvest. Ovom prilikom bih još jednom odao priznanje kolegi Ćulibrku iz NIN-a koji je stoički podneo medijski linč, testiranje strpljenja, dobrog ukusa i profesionalnog novinarstva. Čovek je ostao sa Vučićem tokom cele emisije, a Predsednik je na sve načine pokušao da ga uvredi i diskredituje. Dragi kolega, živećete još 100 godina, sačuvali ste obraz profesije u prisustvu Marića.
Opet po običaju, Vučić je u finalu kampanje bio na kafici kod Angele Merkel, to mu dođe kao overa pred glasanje.
Mali prozor, gde je opozicija imala priliku da se predstavi je kablovski kanal Naša TV, gde sam u sitne sate gledao predstavnike opozicije, sa zakasnelim A-ha efektom; znači, o tome su kasnije besneli i penili na Studiju B ili Pinku.
Ipak, predizborna kampanja je ovoga puta imala i neke medijske specifičnosti. Iako se kod nas glasa za liste a ne za pojedince, u promociji svog „tima za Beograd“ vlast je u prvi plan isturila nestranačke ličnosti, svoje simpatizere koji pokazuju da je Aleksandar Vučić u stanju da privuče ljude različitih provenijencija. U tom smislu su ovi izbori 2018. godine u Srbiji – jednopartijski. Da biste razumeli prirodu aktuelnog režima, pokušajte da ga posmatrate kao SFRJ iz Titovog doba, kada je Vođa uspevao da oponente kupi, šarmira i zastraši (po potrebi) i stvori pluralizam do tačno određene granice. Svaki sledeći izbori u Srbiji više nisu izbori za različite opcije, već izbori za mogućnost izbora. U tu svrhu, Vlast je spremna da registruje liste ljudima sa istim prezimenima, sa sličnim nazivima lista, da napravi dvojnika (kao kod Zelenih), da se poigrava sa pravima manjima (Rusa, Grka ili Roma) ili da omogući prisustvo na izborima zajebantima koji će lakonski reći kako je sve ovo veliki cirkus.
Tokom kampanje nismo videli kreativnost niti u predstavljanju niti u predizbornim materijalima. Samo surovu propagandu koja se svodi na blaćenje političkih oponenata. Plašim se da će finalni rezultat lokalnih izbora u Srbiji biti u velikoj meri podela društva, povećanje nivoa medijske agresivnosti, gubitak mogućnosti dijaloga i razvoja političke svesti. Dva koraka unazad.
