Bezbroj puta je u prethodnim decenijama upotrebljena floskula da posle nekog važnog svetskog događaja više ništa neće biti isto, ali nikada nije bila tačnija nego kada je izrečena 24. februara ove godine, prvog dana napada Rusije na Ukrajinu. Kao i ona druga, da se tog 24. februara svet probudio u novoj realnosti
Da li je medicinska pošast gotova? Nemam pojma, ja sam laik. Verovatno ide ka kraju. Ali izgleda da je gotova, to jest da je istrošena, represivna moć zaraze, odnosno “gospodara zaraze”
Setite se samo 5. oktobra i ne zavaravajte se, političari i vlade dolaze i odlaze, svima će Žeks videti leđa u ružičastoj izmaglici
Koliko još Vučić može da manevriše između Rusije i Zapada? Kakvu tu ulogu igraju izbori od 3. aprila, posebno oni u Beogradu? Zašto Ivici Dačiću ne pomaže pravovernost? Šta spaja Milovana i Dragana Đilasa, odnosno zašto im obojici sude drugovi – prvome oni iz Partije, drugome ovi iz opozicije
Za početak, Đilas bi morao da smisli ko će mu biti kandidat za gradonačelnika. Vladeta Janković je rekao da se neće ponovo kandidovati. I šta bi moglo da se, posle svega, uradi da na ponovljene izbore za šest meseci izađe više Beograđana nego 3. aprila. Ne bi to bilo lako, jer, nije baš prijatno kada kandidat Đilasovog političkog bloka profesor Janković izjavi da neka „dugačka ruka“, aludirajući na inostrani faktor, povlači figure na političkoj tabli Srbije
Odjednom, u tri dana, nema više priče o Đilasu lopovu, nema priče o Vučiću šefu mafije. Priča se o jedinstvu, poverenju, potrebi da se razgovara, što je naravno dobro i tako bi i inače trebalo da bude, samo što nije jasno šta se to sada desilo pa da se pozicije toliko promene preko noći
Nagovestivši da nad beogradskim izborima lebdi senka nelegitimnosti, Vučić je prihvatio sastanak sa Đilasom. Kakve to ima veze sa Dačićem i Putinom
Nema Đilas šta da priča sa Vučićem po pitanju izbornih rezultata i ispravljanja svekolikih svinjarija počinjenih tokom izbornog procesa. Opozicija mora da natera GIK i RIK da rade u skladu sa zakonom pa, ako to odbiju, da se pritisak izvrši na ulici, što je legitiman način vaninstitucionalne borbe, pogotovu kada institutcije zakažu
Iza štelovane statisike o smanjenju javnog duga krije se nesporna činjenica: ukupan iznos javnog duga Srbije je u odnosu na decembar 2021. bio porastao za još oko 300 miliona evra. Pritom za srpskim hartijama od vrednosti više ne postoji nikakvo interesovanje, spoljnotrgovinski deficit bi do kraja godine mogao da premaši 10 milijardi evra, a izostaju i direktne strane investicije. Pitanje je od čega će se javni dug plaćati, osim novim zaduživanjem
Ima ih mnogo. Neretko su mladi. Biće tu i sutra, i prekosutra. Oni se neće iseliti; pokušaće da modeliraju neku Srbiju za sebe, drugačiju od “vučićevske”, ali još drugačijiju od one kakvu zagovara svaka moguća levo-liberalna, pa čak i umereno konzervativna alternativa
Analizom rezultata izbora baviće se drugi, ali je vidljiv zaokret oštro udesno, uz jak proruski sentiment. SNS je postala stranka centra, između proevropske i antievropske opozicije, kao nekada Demokratska stranka, na koju počinje da liči, što zbog preuzetih kadrova, što zbog nove uloge
Aleksandar Vučić ne voli da zavisi samo od jednog koalicionog partnera, jer tako smanjuje sopstveni ucenjivački potencijal. Ako se reši da se odupire zahtevima Zapada da okrene leđa Putinu i Dodika pusti niz vodu, pokušaće da uz SPS i SVM nešto zahvati u desnom rezervoaru od 35 poslanika. Ako se bude rešio da pod pritiskom ipak raskrsti sa Moskvom, ma koliko to posle svega sumanuto zvučalo, mogao bi uz svesrdno ohrabrivanje i gurkanje Amerikanaca i Evropljana da se tajno sastane sa Đilasom
Ujutru su u Petrovgradu zaurlale sirene. Izašli smo u dvorište. Ubrzo se negde iznad nas čulo potmulo brujanje, na proletnjem nebu prolazile su srebrne tačkice ka jugu. Nedugo zatim radio je javio da je Beograd bombardovan. Počeo je rat u kome sam preživeo nekolicinu bombardovanja
Pitanje je da li će se ponavljanjem izbora na biračkim mestima u kojima je bilo nepravilnosti u Beogradu promeniti odnos snaga u korist opozicije. Ali, zajednička borba svih opozicionih partija za poštovanje izborne volje građana svakako uliva nadu. A ideologija, u slučaju da opozicija osvoji većinu, nikakva prepreka ne bi trebalo da bude. Jer, aman, ne moraju da se dogovaraju oko Kosova, Rusije i NATO-a, već oko vodovoda i kanalizacije i krivičnog gonjenja onih, koji su sa vrha prethodne gradske vlasti vršli kriminalne rabote
Dačić je nekrunisani kralj ronjenja u političkom mulju, Vučić je dokazao da je entitet za sebe, Jovanović je uspeo da postane najtraženija udavača ove sezone; Ujedinjeni su igrali ziheraški i sada ližu rane, a Šapić se dezintegrisao. Negde između partijske čaše mogu da se tumače i kao polupune, i kao poluprazne
Pobedili su Vučić, Dačić, Šešelj, Ponoš, Putin, proputinovska opozcija i građani Srbije. Izgubili su Šapić i neputinovska opozicija
Može li opozicija da pozove građane da brane svoju volju? I da li oni posle svega imaju energije da to urade? Dok nastaje ovaj tekst, nema odgovora. Vagaju se politički gubici i dobici. Tačnije – njihova tumačenja
Pobednici na parlamentarnim i predsedničkim izborma su poznati i očekivani. Srž ovog izbornog ciklusa je, međutim, Beograd u kome se zbog navale u poslednjem satu pred zatvaranje izbornih mesta glasalo i posle 22 časa. Ni jedna partija se u izbornoj noći nije izjašnjavala o rezultatima u Beogradu, jer bi to mogao da bude povod za obračun na ulici. Članovi Republičke izborne komisije su se za to vreme zavukli u mišju rupu, a zgradu su čuvale policijske snage
Izbori još nisu bili završeni, Republička izborna komisija nije dala nijednu informaciju o izlaznosti građana Srbije na izbore 2022, ali je objavila ubedljivu pobedu Aleksandra Vučića na 2,18 odsto obrađenih glasova i otišla na spavanje. Nešto malo pre toga, policija je ogradila ulaz u zgradu RIK-a
Jedna od vesti iz prethodne nedelje, koju je potpuno progutala izborna kampanja, bila je rutinska informacija iz MUP-a da je uhapšeno osam osoba “zbog sumnje da su neovlašćenim kreditiranjem građana protivpravno prisvojile 500.000.000 dinara”. Ničeg rutinskog, međutim, u tome nije bilo
U praksi je izborna tišina čista glupost, a pogotovu u Srbiji. Da bi se srpskim biračima, izloženim ozbiljnoj i neprekidnoj torturi političkom propagandom, omogućilo da im se makar donekle razbistri um od sugestvinih, politički manipulativnih sadržaja, izborna tišina bi trebalo da traje barem 720 sati, po principu: 30 dana izborna kampanja, 30 dana izborna tišina
Bar ponekad bi mediji, pa i tabloidi, u ovakvim situacijama trebalo da imaju svesti i savesti i izveste samo o onome što se sigurno zna, bar iz pijeteta prema mrtvima i njihovim porodicama
Nema ničega lošeg u nagradama i u njihovom osnivanju. Samo, ima nečega natrulog u tome kada se nagrade ne osnivaju niti zasnivaju po nekoj inherentnoj književnoj logici, nego samo zato što treba da posluže kao instant-zamena za The Nagradu, onu koja frustrirajuće uporno izmiče pojedincima i grupama koji su odnekud umislili da im ona, ili bar odlučivanje o njoj, prirodno pripada
Kako se Vladimir Đukanović još jednom afirmisao kao advokat za specijalne zadatke i kontrolu štete iako je prethodno demonizirao svoju klijentkinju i da li su time otklonjeni razlozi za uporno odlaganje suđenja bandi Veljka Belivuka
Ne zna se ko se na koga više ugladao, ali se valja dobro zagledati da se između mađarskog i srpskog vladara uoče razlike: u samovlašću, korumpiranosti, klijentelizmu, putinougodnsti, stavljanju brnjice na medije; u ururušavanju državnih institucija, negovanju sopstvenog kulta ličnosti i uopšte u svemu, što je suprotno demokratskim standardima. Jedan drugome su pouzdan oslonac i na izborima koje obojica moraju da preguraju 3. aprila
