Medijska slika Srbije, naročito televizijska, ušla je u neobičnu fazu oživljavanja zaboravljenih likova. Očigledno, osim redakcije Trezora, postoji i nekakav TV second–hand, da ne kažem vintidž, po srpski.
Zlobnici će pre naći paralelu sa auto-otpadom, gde za male pare možete pronaći potreban deo za svoj program. Takve više ne proizvode, na internetu traže velike pare, pa ćete tako udahnuti život nekoj TV personi na koju su gledaoci odavno zaboravili. Uverićete ih da je baš taj model bio “do jaja”, da niko ne razume što su prestali da ih proizvode, da je ko golf dvojka iz Sarajeva, jer vozi kol’ko hoćeš, troši ko upaljač, a nijedan majstor ne zna kako izgleda menjač pošto se nikad nije pokvario. Kako se ovih dana i meseci, kažu upućeni, donose važne odluke i pritisak je na Vučića neverovatan, ova TV uskrsnuća imaju funkciju pučkog teatra, mirakula uskrsnuća medijski zaboravljenih likova i njihovih dela.
Najupadljiviji primer je akciona sapunica Hrkalović/Stefanović. Pogađate, pobednik je onaj ko dokaže da više voli Vučića. Posebnu ulogu tu ima konselijere Đuka, koji je nešto poput provodadžije na Hepiju ili voditeljke “dokumentarnog programa” DNK na Pinku. On takoreći uzima uzorke i utvrđuje očinstvo. Slično je u slučaju Jovanjica, gde bi bilo zanimljivo da pred kamerama popuše onu industrijsku konoplju da dokažu kako je sve namešteno – brate, ni da te pecne, što bi rekao Pikac.
Sledeći primer je svakako ničim izazvano “Jutro na Tanjugu”, gde vas tokom četiri sata bude Ostojić i Komrakov. Na samom otvaranju, možda bi bolji naslov bio “Povratak iz Zvečke”. U sentimentalnoj odi Komrakov je objasnio svoje prisustvo, citiram: “Zahvaljujući profesionalnosti kolega sa K1, pobedio sam sebe i pobedio one koji su me smenili”. Suvišno je reagovati na ovakvu provokaciju, to je kao kad te u prolazu neko namerno gurne ramenom, ne bi li imao alibi da te onda čopor ugazi. Da se razumemo, ovaj duet će vam garantovano pokvariti dan, bilo da vas vraća u devedesete ili da vas podseti svih promašaja i trulih kompromisa političara posle Slobe.
Vreme iskusnih novinara tek dolazi!
Posebnu kategoriju uskrslih čine vojna lica i bezbednjaci u penziji na Hepiju. Doživeli su povratak u aktivnu službu putem propagande; oni koji su izgubili ratove Srbije na Balkanu, danas pobeđuju u Ukrajini Putinovim viskopreciznim raketama. Ova papazjanija u svojoj suštini ima poništavanje 5. oktobra, svi oni što su slavili kada je ubijen Đinđić, danas doživljavaju rehabilitaciju na ovoj televiziji.
Vrhunac fantazije ove ekipe otkrio je Kapetan Dragan, koji radi na tome da se zarobljeni Ameri u Rusiji zamene za Karadžića i Mladića. Jbg, neko se prerano izlaprdao u medijima, al’ radi se na tome. Ukrajinci su tu isključivo zločinci, koji ne shvataju da su topovsko meso u službi NATO-a, plaćenici i narkomani koji sprečavaju pravednu želju Rusije da odbrani svoju sferu bezbednosti od nadiranja Zapada. Nekako su sami krivi što su nagrabusili.
Retro i u Vranje! Osvanuli po gradu plakati sa likom Verana Matića, ponavlja se priča o “Vranjskim novinama” iz devedesetih, kada su lokalne kabadahije maltretirale nezavisne medije širom Srbije, uglavnom članice ANEM-a… Ponovo odbrana kolega sa OK radija. Tamni vilajet. Za sada Pahomije miran.
Posebna svinjarija u Grockoj. “Izreka presude nejasna i nerazumljiva”, Apelacioni sud je ukinuo prvostepenu presudu Igoru Novakoviću (četiri godine zatvora) za paljenje kuće novinara Žig info Milana Jovanovića. Već je ukinuta presuda Dragoljubu Simonoviću, tadašnjem predsedniku opštine Grocka za podstrekivanje na krivično delo (četiri godine i tri meseca). Redom su ukinute presude i Aleksandru Marinkoviću (za kojeg je sud utvrdio da je bacio molotovljev koktel u garažu Jovanovićeve kuće), i aktivnom policajcu Vladimiru Mihailoviću, koji je bio posrednik i koji je pronašao i preporučio izvršioca ovog zločina. Čovek mu dođe kao konsultant kad hoćeš nekom da zapališ kuću. Profesionalac, šteta što nije u medijima, al’ oseća se potencijal.
Nenad Čanak, tajni agent u dubokoj konspirativi, posle ekskurzije u Ukrajini za Face TV u Sarajevu ekskluzivno otkriva da Rusi planiraju atentat na Vučića ukoliko im uvede sankcije. Otrovaće ga ko vrapca novičokom, a eksponent, takoreći Bordžija njihove politike je Dodik. Čanak otkriva da je nalog za ubistvo Zorana Đinđića takođe stigao iz Moskve. Ovaj triler će danima okupirati svakovrsne stručnjake na domaćim televizijama. Simbolično rečeno, Čanak je baš uoči Vidovdana iz Sarajeva bacio ovu medijsku bombu. Ili je to, u stvari, suzavac?
Ono što spaja sve ove ljude je nežna ruka vlasti, koja uvek može da te odbrani i postavi baš tamo gde si joj od koristi. Razumem, kad kupus držite u kaci, on dobije novi kvalitet – možete da tokom zime obezbedite super salatu, raso, listove za sarmu. Al’ ako zaboravite na taj isti kupus, on će se neumitno usmrdeti u nekoj kaci u podrumu medijske istorije. Sad neko želi da nas uveri kako je taj ucmoljeni kupus delikates i, u stvari, super miriše. Prva šteta je što će vam trenutno biti muka kad god zavirite u tu medijsku kacu.
Ali nije to najveća šteta. Mnogo su ozbiljnije posledice relativizacije svih profesionalnih i etičkih standarda, koje podrazumevaju reviziju naše istorije od raspada SFRJ do danas. Taj proces oživljavanja ljudi i ideja koje je Istorija stavila tačno tamo gde pripadaju, podrazumeva i značajnu dozu zaborava. Zato ne čudi što je veliki broj kandidata na prijemnom na Fakultetu političkih nauka zapeo kod imena koalicije koja je srušila Slobodana Miloševića. Nisu deca kriva.
