Islam u domaćim medijima

22.јануар 2003. Ejub Štitkovac

Između korektnosti i negativnog naboja

Politički događaji ostavljaju malo prostora za vjerske teme. To, na neki način, "pošteđuje" pripadnike manjinskih vjerskih zajednica neprijatnih prozivki, ali ih istovremeno gura na marginu

Muftija sandžački Muamer Zukorlić, predsednik Mešihata Islamske zajednice Sandžaka

22.јануар 2003. Jelena Tasić

Islam osuđuje terorizam

Bio je, a verovatno je i sada najmlađi islamski visokodostojnik u Evropi. Alžirski đak, sa dobrim vezama širom arapskog sveta, već nekoliko meseci obavlja dužnost rektora novootvorenog Univerziteta u Novom Pazaru, uz redovno staranje o, kako on kaže, blizu pola miliona

Žena u islamu

22.јануар 2003. Mr Zilka Siljak

Kuranski ideal i muslimanska praksa

U današnjim raspravama o ljudskim pravima, uz islam se uglavnom vezuju ocjene o diskriminaciji žene u društvu, odnosno osporavanje temeljnih ljudskih prava i sloboda zagarantiranih u brojnim me?unarodnim i regionalnim dokumentima koji se odnose na civilna, politička, socijalna, ekonomska i kulturna prava

Koliko je islam spreman za demokratiju?

22.јануар 2003. Gunter Šubert

U demokratskim i socijalnim okvirima

Činjenica da su demokratski eksperimenti u islamskom svetu često bili neuspešni i da su i u državama koje danas raspolažu demokratskim strukturama vidne znatne poteškoće u njihovom funkcionisanju usko je povezana sa kolonijalizmom i njegovim posledicama. Struje u Maleziji i Indoneziji ukazuje na to da spo sobnost islama za demokratiju, na kraju krajeva, zavisi od političkih elita

Ko je bio islamski prorok

22.јануар 2003. Darko Tanasković, odlomak iz rukopisa knjige Upoznajmo islam

Čovek Muhamed

Mnogo je i velikim delom protivrečno zaključivano i pisano o ljudskoj strani Muhamedove ličnosti. Tome je, pored razumljivog interesovanja koje je kod sveta budila jedna istorijska pojava takvog značaja i trajnog zračenja, svakako doprinela i činjenica da islam, u svom beskompromisnom monoteizmu, ponovljeno insistira na tome da je Alahov poslanik samo čovek, bez ikakvih atributa božanskog

Islam u Evropi

22.јануар 2003. Milan Vukomanović

Andaluzija – „ukras sveta“

Jedna od sedamnaest španskih autonomnih zajednica, Andaluzija je oblast koju su pisci XIX veka nazivali "Evropskim Orijentom", a u prošlosti je bila mesto okupljanja i širenja različitih civilizacija

Identitet muslimana

22.јануар 2003. Malise Ruthven, Islam in the World, drugo izd. Oxford Univesity Press, 2000, str. 398-401-

Islam u svetu

Odnos islama i Zapada

22.јануар 2003. Akbar s. Ahmed, Islam Today, drugo izd. I. B. Tauris publishers, London, 2001. str. 1–11

Islam danas

Dve globalne civilizacije su, čini se, pritisnute u složenoj konfrontaciji na različitim nivoima ljudskog delovanja. Jedna je utemeljena u muslimanskim zemljama, a druga u zapadnim (uglavnom Severna Amerika i zapadna Evropa). Radi pojednostavljivanja, koristićemo skraćene termine islam i Zapad iako oni ne zadovoljavaju i ne izražavaju raznolikost i složenost ni islama ni Zapada. Centralne ideje i jednog i drugog izražene su kroz proces globalizacije i radikalizacije, koja se vrti i kruži oko sveta kao atmosferska nepogoda. Komentatori su ovu konfrontaciju već videli u katastrofičnim terminima i nazvali je poslednjim krstaškim pohodom

Vojkan Simić, predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu

09.јануар 2003. Redakcija Vremena

Pravosuđe i građani

Tokom poslednje decenije prošlog veka odnos građana i pravosuđa mogao se opisati kao odnos nepoverenja. Savet za reformu pravosuđa posvetiće mu zbog toga posebnu pažnju. To naročito važi za odnos sudova i građana

Predrag Dejanović, pravni savetnik u Danskom centru za ljudska prava

09.јануар 2003. Redakcija Vremena

Izgradnja pravne države

Rajna Andrić, član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije

09.јануар 2003. Redakcija Vremena

Procesna prava

Dušan Protić, zamenik ministra pravde u Vladi Republike Srbije

09.јануар 2003. Redakcija Vremena

Opšti pogled na strategiju reforme pravosuđa

Još jedna strategija reforme? Potpuno očekivano pitanje kada se spomene priprema i primena projekta strategije reforme pravosuđa u Srbiji. Međutim, iza ovog stereotipnog naziva krije se poduhvat dosad neviđenih razmera, u pogledu ugleda i značaja nosilaca, planiranog broja i strukture učesnika, oblika projektne organizacije, metodologije i samih ciljeva

Intervju - Vladan Batić, ministar pravde u Vladi Republike Srbije

09.јануар 2003. Redakcija Vremena

Reforma koja traje

"Najveća vrednost projekta Strategije reforme je upravo sveobuhvatnost. Nema nijedne bitnije oblasti koja je vezana za pravosuđe, a koja nije makar notirana u ovom projektu"

Intervju - Mlađan Dinkić

19.децембар 2002. Vera Didanović

Reforme na silaznoj liniji

"Nisu nama potrebni izbori. Srbiji će biti potrebni izbori ukoliko reforme stanu. A reforme su ozbiljno počele da hramaju činjenicom da je budžet ovako traljavo prošao, činjenicom da se vode, pre svega, političke diskusije o nekim ekonomskim i sistemskim zakonima i činjenicom da mnogi zakoni koji su odavno napravljeni ili se prave nikako da dođu u proceduru"

G17 PLUS – politička stranka

19.децембар 2002. Vera Didanović

Izlazak pod biračku lupu

Predsednik G17 PLUS Miroljub Labus najavio je borbu za vladavinu prava, "ekonomski patriotizam" i obračun s birokratijom. Što se tiče reakcija drugih političkih partija, G17 će se snaći i preživeti kakve god da budu. I više: Labus je novu partiju, još pre nego što je odluka o transformisanju nevladine organizacije u političku stranku i zvanično doneta, predstavio kao snagu koja će proširiti demokratsko biračko telo i pokretača pravljenja nacionalnog konsenzusa o neophodnom putu ka Evropskoj uniji

12.децембар 2002. Redakcija Vremena

Reč više

Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji

12.децембар 2002. Redakcija Vremena

Velika je iluzija da se u Evopru moće sasvim separatno, paralelno ili konkurentski

"Spoljnopolitički prioritet priključivanja političkoj Evropi nije, nažalost, postao i unutrašnjepolitički. Stranačke podele i konflikti natkrilili su i zamaglili prihvaćenu stratešku orijentaciju. Međunarodne obaveze zemlje i uslovi koje moramo ispuniti, ako želimo da se postepno uključujemo u evroatlantske integracije, postali su predmet političkih manipulacija i nadmetanja. Dobija građanstvo uverenje da svoje obaveze nožemo izvršavati i polovično, pa su neki odlučni koraci bili praćeni rezervom i opstrukcijom"