Rušenje Berlinskog zida označilo je simboličan početak rušenja nametnutog višom silom jednoumnog komunističkog sistema u zemljama istočne Evrope, pa i Jugoslavije. To je bio kraj centralističke dirigovane privrede i početak ponovnog uspostavljanja kapitalističke, tržišne privrede u tim zemljama istočnog bloka, kao i u Jugoslaviji.
Narod Srbije je to s velikim oduševljenjem prihvatio, svestan da se oslobodio ograničenja za razvoj svog uma i napretka uopšte i da se sad ponovo vraća svojim korenima uspostavljajući tradicionalno srpsko domaćinstvo, kao osnovnu ćeliju privrednog razvoja. Srpski domaćini to spremno dočekuju i već 1989. godine izdvajaju se najsposobniji privrednici i Bogom nadareni da istraju na putu svog uspeha. Svakog dana niču stotine i stotine privatnih firmi po celoj Srbiji. Sredinom devedesetih godina Srbija prednjači u odnosu na druge jugoslovenske republike po broju novoosnovanih privatnih firmi, desetine hiljada malih i srednjih preduzeća postaju ozbilljan temelj privrednog razvoja u Srbiji. Novi liberalizovani zakoni omogućavaju, nezadrživu ekspanziju privatizacije i preporoda naše privrede.
U svim krajevima Srbije izdvajaju se najuspešniji, povećavajući iz dana u dan svoju proizvodnju i upošljavajući sve veći broj radnika.
Nedovoljno stasala privatna preduzeća ubrzo se suočavaju s nepremostivim poteškoćama, ratom u svom okruženju, totalnim sankcijama i nemogućnošću povezivanja sa stranim firmama radi daljeg napretka. Državna preduzeća se po sili zakona spajaju i centralizuju. Privatni sektor ostaje na cedilu bez bilo čije pomoći. Država je nemoćna i nezainteresovana za privatni sektor koji joj nije baš mnogo naklonjen jer upravo nju smatra uzročnikom što nas svet izoluje i kažnjava. Banke iscrpljene i nemoćne ostaju neme pred vapajem privatnog sektora.
Osam godina sankcija i neizvesnosti ozbiljno su uzrokovale velik zastoj u razvoju privatnih preduzeća. Opstali su samo najsposobniji i najbolji.
Nije se mnogo šta promenilo ni posle 5. oktobra 2000. godine. Reformska vlast udvara se državnim preduzećima radi socijalnog mira i lične koristi, a upirući prstom u mnoga uspešna privatna preduzeća da su sumnjivo stekla svoj kapital. Na sreću, brzo su shvatili da su u zabludi i posle mnogih provera uvideli su da su upravo najveći broj tih uspešnih privatnih preduzeća najzdraviji deo srpske privrede i garancija njenog razvoja. Kreditna politika banaka nije se mnogo promenila, visoka kamata još je velik teret iznemoglim privatnim preduzećima.
Iako su stasavala u tako teškim uslovima, koji ni danas nisu mnogo bolji, privatna preduzeća su postala okosnica privrednog razvoja svakog naseljenog mesta u Srbiji. Propala državna preduzeća suočena s neizvesnošću privatizacije postala su velik teret državi i velik uzročnik socijalnih nemira. Treba ih hitno privatizovati.
Razjedinjena i nepovezana srpska preduzeća, a naročito privatna, prepuštena su sama sebi i suočavaju se sa bezbroj problema: nedostatkom obrtnih sredstava, lošom kreditnom politikom, oštrijom poreskom politikom, urbanističkom nerešivom administracijom, nedostatkom programa za stimulaciju izvoza, nedostatkom dugovažećih planova razvoja privrednih grana, nemogućnožću da utičemo na donošenje zakona. Sve to nametalo je neizbežnu potrebu za osnivanjem jednog udruženja koje će povezivati ove privredne subjekte.
Koristeći iskustvo pojedinih evropskih razvijenih zemalja, nas desetina pionira privatnog biznisa u Srbiji predložili smo osnivanje Udruženja industrijalaca Srbije i Crne Gore.
Od samog početka je to naišlo na velik odjek kod velikog broja privatnih preduzeća i neverovatnom brzinom se širio broj zainteresovanih. Tako danas Udruženje broji preko 10.000 članova.
Cilj Udruženja je stvaranje moćnog i organizovanog sistema poslodavaca sa vrlo značajnim kapitalom koji treba pametno udružiti u većim investicionim programima kroz stvaranje Konzorcijuma za realizaciju važnih objekata. Time ćemo postaći mnogo brzu gradnju i završetak započetih proizvodnih objekata, a time i brži povraćaj uloženih finansija.
Udruženje će imati zadatak da obezbeđuje dodatna finansijska sredstva za školovanje i prekvalifikaciju kadrova koji su najpotrebniji privredi, jer za naše tržište radne snage već desetinu godina ne školuju se usko specijalizovani kadrovi kakvi su nam danas potrebni.
Jedan od vrlo važnih razloga osnivanja Udruženja jeste što će ono postati ozbiljan partner ovoj reformskoj vladi i svakoj drugoj u rešavanju aktuelnih privrednih problema i imaće ozbiljan uticaj na donošenje zakona i podzakonskih akata koji se odnose na privredu, poreski sistem, rešavanje socijalne problematike, donošenje carinskih propisa itd.
Udruženje industrijalaca će vrlo brzo stasati u moćnu finansijsku instituciju koja će preuzeti odgovornost za ravnomeran razvoj privrede Srbije i povezivanje i saradnju sa stranim investitorima u našoj zemlji. Udruženje će postati zalog srpskom narodu za njegovu budućnost.
