Pravosudni centar za obuku i stručno usavršavanje sudija i tužilaca zajednički su osnovali Ministarstvo pravde Republike Srbije i Društvo sudija Srbije radi kontinuirane edukacije svih koji rade u pravosuđu naše zemlje. Po formiranju Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca ova se asocijacija odmah uključila u aktivnosti Pravosudnog centra koji je, sigurno, institucija u kojoj na najbolji način sarađuju svi kojima je cilj unapređenje stanja u pravosuđu Srbije. Ne bez ponosa, Centar može da se pohvali, osim konstruktivnom saradnjom predstavnika osnivača i korisnika, i uspešnom komunikacijom sa domaćim i međunarodnim organizacijama koje imaju mandat u oblasti prava. Svima je zajednička želja da se ubrzanim stručnim usavršavanjem nosilaca pravosudnih funkcija prevaziđe sve što je do 2000. godine rušilo kvalitet i kredibilitet ove važne grane vlasti. U okviru nove, nedavno usvojene Strategije reforme pravosuđa u Srbiji, koju je pripremio Savet za reformu pravosuđa formiran od strane ministra pravde, Centar je uključen u rad sektorske komisije za organizaciono pravo.
Organizacija Pravosudnog centra
Pravosudnim centrom upravlja odbor čiju jednu polovinu članova imenuje Društvo sudija Srbije a drugu Ministarstvo pravde. Predsednik Upravnog odbora je predsednica Vrhovnog suda Srbije mr Leposava Karamarković, članovi su republički javni tužilac Siniša Simić, zamenik ministra pravde Dušan Protić, sudije Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero i dr Zoran Ivošević, pomoćnik ministra pravde Aleksandar Miščević, sekretar Ministarstva pravde Bruno Vekarić, predsednica Okružnog suda Novi Sad Sonja Brkić, predsednik Opštinskog suda Obrenovac Ante Bošković i koordinator u Centru Ljiljana Vuković. Programi koji se u Centru realizuju prethodno prolaze proceduru analize i verifikacije u Programskom savetu čiji je predsednik sudija Vrhovnog suda Milena Savatić a članovi sudija Vrhovnog suda Dragica Marjanović, sudija Okružnog suda Novi Sad Ljubica Jerimić, direktor Beogradskog centra za ljudska prava prof. Vojin Dimitrijević, viši naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Nataša Mrvić-Petrović, Okružni javni tužilac iz Užica Milenko Mandić i tužilac Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Goran Ilić. Programski savet je za pripremu redovne obuke oformio radne grupe, od kojih je pet do sada završilo programe za krivično, građansko i upravno pravo, za kompletnu edukaciju tužilaca i početnu edukaciju administrativnog osoblja. Šesta radna grupa, za trgovinsko pravo, je svoj program definisala i pre osnivanja Centra, pod okriljem USAID projekta privrednog prava. Za ustavno pravo nije formirana posebna radna grupa jer je kolegijum Ustavnog suda Srbije utvrdio svoje potrebe za stručnim usavršavanjem i ovlastio sudiju tog suda da ga organizuje u saradnji sa Centrom. Plan edukacije u oblasti ljudskih prava pripremljen je u saradnji sa Savetom Evrope a u toku je izrada programa za mlade pravnike koji treba da polažu pravosudni ispit.
Važna tela su još i Nadzorni odbor formiran od strane osnivača i Savetodavni odbor koji čine predstavnici donatora i međunarodnih organizacija koje pružaju podršku radu Centra. Sve aktivnosti do sada, organizovali su zaposleni u kancelariji u Beogradu koja je počela sa radom u maju 2002. godine. Donacijom ambasade Republike Nemačke u SCG, februara 2003. otvorena je regionalna kancelarija u Nišu koja će realizovati programe na teritoriji južne Srbije. Planira se i otvaranje kancelarija u Novom Sadu i Kragujevcu, kao sedištima budućih apelacionih sudova.
Primenu programa koordiniraju pravnici sa iskustvom u pravosuđu, tri u Beogradu, za krivično, građansko i trgovinsko pravo i jedan u Nišu. Peti koordinator, za ljudska prava, istovremeno je i program menadžer. Koordinatorima pomažu po jedan asistent pravnik u obe kancelarije i ukupno šest zaposlenih u pomoćnim službama. U okviru UNDP-a koji administrira donacije Švedske i Holandije, dragocenu stručnu pomoć Centru pružaju međunarodni konsultant, švedski sudija Christer Karphammar i lokalni konsultant mr Olivera Purić.
Korisnici
Broj korisnika usluga Centra samo iz pravosuđa je blizu 15.000: oko 2500 sudija i više od 700 tužilaca i njihovih zamenika, gotovo 1000 pripravnika, stručnih saradnika i savetnika u sudovima i tužilaštvima i oko 11.000 pripadnika pravosudne administracije. U bliskoj budućnosti, osim ljudi iz pravosuđa Srbije, u Centru bi trebalo da se usavršavaju i drugi pravnici koji žele da polažu pravosudni ispit veštaci, medijatori, javni beležnici, advokati, za koje će biti pripremljeni posebni programi na komercijalnoj osnovi.
Edukacija sudija i tužilaca pre osnivanja Pravosudnog centra
Pre osnivanja Centra stručno usavršavanje sudija i tužilaca nije bilo institucionalizovano i odvijalo se uglavnom kroz savetovanja o spornim temama, razmatranje stavova iz sudske prakse ili pojedinih zakonskih predloga. Sve to bilo je sporadično i nedovoljno za brži napredak u profesiji koja zahteva doživotno učenje i usavršavanje.
Odmah nakon demokratskih promena u Srbiji, mnoge domaće i međunarodne organizacije počele su da organizuju seminare za sudije i tužioce. USAID projekat privrednog prava, preko svojih konsultantskih kuća, najpre Booz Alen Hamilton, zatim PriceWaterhouseCoopers i sada IBM, još od 2001. godine sa sudijama trgovinskih sudova organizuje niz savetovanja i okruglih stolova na veoma aktuelne teme privatizacije, stečaja, obezbeđenja potraživanja, trgovinske arbitraže…
Američko udruženje pravnika – Inicijativa za centralnu i jugoistočnu Evropu (ABA-CEELI), takođe podržano od USAID-a, veoma aktivno je sarađivalo sa Društvom sudija Srbije na polju stručnog usavršavanja. Prve „škole prava“ za mlade sudije sa manje od tri godine radnog iskustva realizovane su u saradnji sa ovom uglednom organizacijom. Iz tih bazičnih kurseva proceduralnog prava, pod nazivom „Od tužbe do presude“ i „Od krivične prijave do presude“, u okviru Centra su se dalje razvili viši kursevi za istu ciljnu grupu korisnika. ABA-CEELI je takođe organizovao i tzv. treninge za buduće trenere kako bi naše sudije uputio u novine na polju edukacije. To je, inače, od velikog značaja za Centar koji želi da promoviše nove metode učenja: interaktivni rad u tzv. radionicama, „analize predmeta“ (case studies), video prezentacije, a u budućnosti i video konferencije. Širom Srbije u organizaciji Društva sudija Srbije i ABA-CEELI realizovani su i seminari o sudijskoj etici, odnosu sudstva i medija, nezavisnosti pravosuđa, medijaciji itd.
Beogradska kancelarija OEBS-a je u saradnji sa Republičkim javnim tužilaštvom i Udruženjem tužilaca organizovala niz seminara u kojima su učestvovali svi tužioci i njihovi zamenici u Srbiji, radi pripreme što efikasnije primene novog Zakonika o krivičnom postupku.
Od domaćih nevladinih organizacija, Centar za unapređivanje pravnih studija (CUPS) organizovao je niz specijalističkih seminara za sudije okružnih sudova iz oblasti prava medija, medicinskog prava i prava ličnosti, dok je Fond za humanitarno pravo organizovao seminar iz međunarodnog humanitarnog prava. Beogradski centar za ljudska prava realizovao je devetodnevne seminare o ljudskim pravima i pre oktobra 2000, kada mnogim sudijama, koje su želele da učestvuju u njima, tadašnji predsednici sudova to nisu dozvoljavali, pa su, da bi se stručno usavršavali, morali da uzimaju bolovanja ili godišnje odmore.
Posebno mesto u krugu organizacija koje se zalažu za promociju vladavine prava i pomažu reformu pravosuđa ima Fond za otvoreno društvo, zaslugom gospođa Sonje Liht i Jadranke Jelinčič. FOD je u proteklom periodu obezbedio knjige i opremu za sudove, finansirao niz studijskih putovanja i stručnih skupova sudija Srbije i učestvovao u realizaciji svih programa koji vode unapređenju kvaliteta i efikasnosti sudovanja u našoj zemlji.
Od kada je Centar osnovan, sa svim ovim organizacijama nastavljena je intenzivna saradnja u pripremi i realizaciji edukativnih programa, a njima su se pridružile i mnoge druge, kako domaće tako i strane.
Programi obuke i stručnog usavršavanja
Programi koje Centar organizuje za sudije dele se na: a) obavezne, za one sa manje od tri godine sudijskog staža i stručne saradnike koji bi uskoro mogli da postanu sudije i b) fakultativne, za njihove iskusnije kolege. Radne grupe su za svaku od tih kategorija pripremile posebne planove stručnog usavršavanja koji se realizuju po unapred određenom rasporedu. Nakon svakog seminara učesnici anonimno ispunjavaju evaluacione upitnike u kojima ocenjuju izbor tema, metode i koncepciju obuke, kvalitet njenog izvođenja, način izlaganja i pristup predavača, kvalitet praktičnih primera, a daju i sugestije za izbor novih tema i poboljšanje organizacije edukacije. Na osnovu tih podataka, Centar će u budućnosti moći da kreira programe koji će u najvećoj mogućoj meri odgovarati potrebama korisnika njegovih usluga.
Trgovinsko pravo
Zbog značaja privredne reforme u Srbiji i uloge 250 sudija trgovinskih sudova u očuvanju njene stabilnosti i pravne sigurnosti, edukacija je inicirana od samih sudija odmah nakon demokratskih promena i nesmanjenim intenzitetom traje od tada. Sve mlade sudije i stručni saradnici iz 17 trgovinskih sudova, imaju dva dana u mesecu obavezne obuke koja se organizuje u četiri grada u Srbiji: Novom Sadu, Nišu, Kraljevu i Beogradu. Sa sudijama Višeg trgovinskog suda i Vrhovnog suda Srbije, kao predavačima, oni u malim grupama prolaze kroz sve važne teme koje se odnose na parnični i izvršni postupak, procedure upisa u sudski registar, stečaja, prinudnog poravnanja i likvidacije, bankarsko poslovanje, ugovorno pravo, intelektualnu i industrijsku svojinu, privatizaciju, međunarodne konvencije iz oblasti trgovinskog prava i harmonizaciju sa pravom Evropske Unije. U svim tim oblastima organizuju se po jednom mesečno u svakom od pomenuta četiri grada i tematski seminari i savetovanja za sudije sa dužim iskustvom.
I pripravnici iz trgovinskih sudova imaju redovnu, posebno prilagođenu, praktičnu obuku koja treba da ih uvede u osnove sudovanja. Sve ove aktivnosti, organizovane i koordinirane od strane Pravosudnog centra i trgovinskih sudova, logistički i finansijski podržava konsultantska kuća IBM u okviru USAID projekta za privredno pravo. Kroz taj projekat sudije su imale priliku da se susretnu sa kolegama i drugim pravnim stručnjacima iz SAD radi razmene iskustava, kao i da se obuče u veštinama prenošenja znanja na mlađe kolege kroz program „trening za trenere“.
Za sudije trgovinskih sudova Pravosudni centar je, u saradnji sa Kancelarijom za pravne reforme Nemačke organizacije za tehničku saradnju GTZ, organizovao i dva trodnevna seminara sa predavačima iz Nemačke za oblasti obezbeđenja potraživanja i izvršnog postupka.
Opšti programi iz građanskog i krivičnog prava
U krivičnoj i građanskoj materiji, nakon dvodnevnih seminara o prvostepenom postupku, u koorganizaciji Društva sudija Srbije, Pravosudnog centra i ABA-CEELI, mlade sudije pohađaju obaveznu trodnevnu obuku iz postupka po redovnim i vanrednim pravnim lekovima i nekim temama iz materijalnog prava. Njihovim starijim kolegama se u Okružnim sudovima organizuju poludnevna savetovanja na teme koje sami odaberu iz ponuđenog programa, prema važnosti konkretnih instituta materijalnog ili procesnog prava, za sud u kome se savetovanje odvija. Predavači su osim sudija Vrhovnog suda i eksperti u pojedinim vanpravnim oblastima iz kojih se najčešće određuju veštačenja.
Specijalistički seminari
Iako se najveći broj seminara organizuje u samim sudovima, kako bi se što manje remetio redovni proces rada, neki specijalistički seminari se realizuju u učionici Pravosudnog centra, u trajanju od 4 do 5 dana zbog potrebe uključivanja sudija iz velikog broja sudova Srbije. Do sada su tako organizovani seminari koje je osmislio Centar za unapređivanje pravnih studija (CUPS) a Programski savet Pravosudnog centra ih je prihvatio zbog njihovog kvaliteta i potrebe usavršavanja sudija u užim granama prava. Tokom seminara iz prava medija sudije su se upoznale sa stanjem medijskog prava u Srbiji, slobodom informisanja po čl. 19. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i čl. 10. Evropske konvencije o osnovnim pravima i slobodama, principima prava javnog informisanja, govorom mržnje i pornografijom u masmedijima, zaštitom izvora informacija, odnosom urednika i novinara, i pravom na pristup informacijama od javnog značaja, pravom odgovora na informaciju i pravom na njenu ispravku i opoziv, povredom prava ličnosti u masmedijima i mnogim drugim značajnim temama iz ove oblasti. U okviru seminara iz izbornog prava sudije sudova svih nivoa su sa predavačima prošli kroz sve važne institute izbornog prava: pravo kandidovanja i postupak kandidovanja, političke stranke, birački spisak, organe za sprovođenje izbora, tehnike i postupak glasanja, izbornu matematiku i geometriju i zaštitu izbornog prava.
Seminar je organizovan u vidu radionice, tako što su predavači usmeno upoznali učesnike sa određenom pravnom situacijom i specifičnostima pojedinih pravnih instituta. Zatim su učesnici podeljeni u tri radne grupe, gde je svakoj grupi dat po jedan predmet kroz koji su prolazili, od raspisivanja izbora do obljavljivanja rezultata izbora. Na kraju je održana panel diskusija na temu „Izborni sporovi i načini rešavanja“ na kojoj su učesnici sa teoretičarima, profesorima Marijanom Pajvančić i Vladimirom Goatijem i sudijama ustavnih sudova Momčilom Grubačom i Mirjanom Rašić razmenili svoja stanovišta o ovoj, tada aktuelnoj temi.
U saradnji sa CUPS-om Pravosudni centar je organizovao petodnevni seminar iz medicinskog prava i četvorodnevni seminar iz prava ličnosti koje su pohađale sudije iz više od dvadeset okružnih i opštinskih sudova Srbije.
Sa Saveznim zavodom za intelektualnu svojinu i Ekonomskom komisijom UN-a za Evropu – Savetodavnom grupom za zaštitu i primenu prava intelektualne svojine za potrebe investiranja, Pravosudni centar je bio koorganizator dvodnevnog međunarodnog skupa „Sprovođenje prava intelektualne svojine“. Trideset sudija i tužilaca je zajedno sa pripadnicima policije i carine imalo priliku da sa predavačima iz inostranstva razmeni iskustva u oblasti patenta, žiga, autorskih prava, učešća policije, tužilaštava i sudova u postupcima protiv počinilaca piraterije i krivotvorenja, proceduralnih pitanja iz oblasti intelektualne svojine, uloge veštaka, izvođenja dokaza i procene štete i još niza drugih aktuelnih pitanja iz ove grane prava.
Uz podršku Kompanije „Dunav osiguranje“ u šest okružnih sudova pred kojima se vodi najveći broj parnica za naknadu štete po osnovu auto osiguranja, održani su okrugli stolovi o alternativnom načinu rešavanja spornih odnosa nastalih iz osiguranja imovine i lica. Učesnici na ovim savetovanjima su pored sudija, tužilaca i advokata bili i predstavnici osiguravajućih organizacija sa najvećim brojem sudskih sporova iz naknade štete. Zaključeno je da bi se veliki broj starih predmeta mogao rešiti putem uvođenja alternativnog načina rešavanja sporova- medijacije.
Za sudije krivičare i tužioce, sa Centrom za antiratnu akciju i Kancelarijom za odnose sa javnošću Haškog tribunala organizovan je i specijalistički seminar za suđenja za ratne zločine sa posebnim naglaskom na položaju oštećenih i svedoka u tim procesima. Predavači su bili strani i domaći eksperti za međunardno humanitarno i krivično pravo.
U okviru Centra, sudije pohađaju i časove francuskog jezika koje su im obezbedili misija OEBS i Francuski kulturni centar, a časove engleskog i rada na računaru realizuje ABA-CEELI.
Stučno usavršavanje tužilaca
Republički javni tužilac i radna grupa za pripremu programa edukacije tužilaca napravili su ekstenzivan i detaljan plan stručnog usavršavanja koji će, po nalogu njihovog starešine, biti obavezan za sve nosioce tužilačkih funkcija i zaposlene u tužilaštvima Srbije. Pravosudnom centru zato nije bilo komplikovano da organizuje više skupova sa temama koje su u prethodnom periodu bile aktuelne za javnotužilačku organizaciju.
Kroz četiri dvodnevna seminara, organizovana na regionalnom principu, svi tužioci su dobili mogućnost da se upoznaju sa novim procesnim formama iz Zakonika o krivičnom postupku, da osveže i dopune svoja znanja iz oblasti kriminalističko-tehničkih veštačenja i ujednače svoju praksu kod žalbe javnog tužioca na prvostepenu presudu u cilju pooštravanja kaznene politike.
Uz podršku Nemačke fondacije za međunarodnu pravnu saradnju IRZ, Republičko javno tužilaštvo, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca RS i Pravosudni centar su organizovali dva jednodnevna seminara „Tužilaštvo i mediji“. Seminari su održani u Nišu i Beogradu i na njima je po jedan predstavnik svakog tužilaštva u Srbiji mogao da čuje iskustva nemačkog kolege, portparola Berlinskog tužilaštva, u sferi odnosa sa medijima, ali i da porazgovara sa iskusnim novinarom, koji prati rad pravosuđa u Srbiji, o svim problemima koji se mogu javiti u komunikaciji tužilaštava i medija.
U narednim mesecima za tužioce će biti organizovani skupovi posvećeni borbi protiv organizovanog kriminala i suđenjima za ratne zločine kao najaktuelnijim temama. Paralelno sa njima će ići i realizacija redovnog programa obuke koji obuhvata oblasti kao što su: obavljanje razgovora i saslušanje osumnjičenog u predkrivičnom postupku u policiji i pred istražnim sudijom, finansijska veštačenja, mere nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su izvršila krivična dela, mera prikupljanja podataka o stanju poslovnih ili ličnih računa osumnjičenog, krivična dela protiv pravosuđa (opstrukcija pravde). U planu je i okrugli sto na temu „Javno tužilaštvo u sistemu organizacije državne vlasti–načelo samostalnosti odlučivanja“.
Planovi za 2003. godinu
U 2003. godini svi redovni programi iz građanskog, krivičnog i trgovinskog prava će biti realizovani po utvrđenim planovima. Njima će biti pridodat najobimniji program planiran za 2003 – škola ljudskih prava u saradnji sa Savetom Evrope koja počinje u martu i za nešto više od godinu dana treba da pokrije kompletno pravosuđe Srbije.U svim zemljama koje su poslednjih godina ušle u Savet Evrope, ali i onima koje su članice od ranije, SE je zajedno sa njihovim nacionalnim centrima za edukaciju, organizovao za sve nosioce pravosudnih funkcija takve škole radi upoznavanja sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i posebno primenom članova 5. i 6. Evropske konvencije koji se odnose na rad pravosuđa. Sve je spremno za početak te obuke u Srbiji i Crnoj Gori jer su eksperti Saveta Evrope već obučili ukupno 12 sudija i advokata iz obe republike, za predavače, i pripremili prateći pisani materijal.
Uključivanje Srbije u evropske integracije, nakon prijema u Savet Evrope, treba da se nastavi i potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj Uniji pa će i obuka u toj oblasti evropskog prava veoma brzo početi. Zbog obimnosti propisa koji regulišu odnose unutar unije i kompleksnosti prakse suda u Luksemburgu potrebno je sigurno nekoliko godina kontinuiranog edukacionog rada na tom polju kako bi pravosuđe najavljenu 2010. godinu, kao godinu prijema u EU, sačekalo spremno. Od specijalističkih seminara za april je zakazan seminar u koorganizaciji sa GTZ na kome će nemački profesor predavati o insolventnosti – unutrašnjoj, koja se okončava stečajem ali i međunarodnoj, onoj koja pogađa države.
U aprilu ove godine započeće i Program stručne obuke sudija i zaposlenih u Ustavnom sudu Republike Srbije koji su pripremile sudije tog suda, a koji će organizovati Pravosudni centar. Neki od tih skupova biće zajednički za Savezni Ustavni sud i ustavne sudove republika, a odnosiće se na zajedničke pravne akte u Evropskom pravu i oblicima zaštite ustavnosti i zakonitosti pred evropskim institucijama, ustavno sudstvo u savremenim evropskim zemljama i iskustva ustavnih sudova zemalja u tranziciji kao i ustavno sudsku zaštitu izbornog prava u evropskim zemljama, posebno onim sa federalnim uređenjem.
U maju, u saradnji sa UNEP-om, programom Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine i resornim Ministarstvom Republike Srbije, za sudije Vrhovnog suda biće održan uvodni seminar u oblasti prava kojim se do sada naše pravosuđe nije mnogo bavilo a sa kojim kasnije treba da budu upoznate i sve druge sudije i tužioci.
Tokom ove godine biće organizovani i prvi kursevi sudijskih veština za mlade sudije koje treba da se nauče finesama sudijskog poziva i steknu potrebno samopouzdanje, da u suđenju izdvajaju bitno od nebitnog, da izgrade odnos sa strankama i racionalizuju vođenje postupaka a takođe i savladaju tehničke veštine u izradi sudskih akata.
Za pripravnike je u pripremi program obuke za polaganje pravosudnog ispita i to ne samo za pripravnike iz pravosuđa, već i za advokatske i one koji dolaze iz privrede. Prvi takav program, na inicijativu Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju osnovan od Vlade Republike Srbije, biće realizovan za pravnike albanske nacionalnosti koji će se uključiti u rad pravosudnih organa u opštinama južne Srbije. U izradi ovog programa učestvovaće i predstavnik Mladih pravnika Srbije, asocijacije pripravnika koji su budućnost pravosuđa ove zemlje i koji već sada imaju mnogo znanja, energije i volje da doprinesu započetim reformskim procesima.
Kako Strategija reforme pravosuđa predviđa uvođenje novih pravnih profesija kakva je, na primer, notarska (javnobeležnička), tokom ove godine će se organizovati i edukacija za buduće pripadnike tih profesija ali i za vanpravne struke povezane sa pravosuđem: novinare, veštake, medijatore, sudske izvršitelje. Za predsednike sudova i tužioce koji, osim svojih pravničkih sposobnosti moraju razviti i menadžerske, biće organizovani posebni kursevi „upravljanja“ koje pohađaju i sve njihove kolege u svetu.
Sa FCD-om (Fond centar za demokratiju) i Kanadskom sekcijom Međunarodne komisije pravnika (ICJ), u okviru Programa za podršku nezavisnom i nepristrasnom sudstvu u Srbiji i Crnoj Gori, u 2003. će biti realizovan pilot program za efikasnost sudstva i trening program za ljudska prava sa naglaskom na praktičnoj primeni međunarodnih standarda u svakodnevnom radu sudija.
I edukacija pravosudne administracije treba da počne u proleće 2003. Radna grupa koja je imala zadatak da osmisli početak edukacije zaposlenih u tim službama, predvidela je da se tokom trodnevnih seminara razgovara o stanju u pravosudnoj upravi Srbije, uz analizu normativnih akata koji regulišu njen rad, i upoznavanje sa komparativnim rešenjima u zemljama Evropske Unije. Teme koje bi još bile obrađene su: odnos pravosudne uprave prema građanstvu i u okviru nje organizacija i efikasnost, kao i mere za unapređenje postojećeg stanja i poboljšanja uslova rada. Važan segment rada na ovim skupovima su i rasprave o kadrovskoj problematici, posebno o strukturi zaposlenih, novoj sistematizaciji radnih mesta, tehničkoj opremljenosti pravosudnih organa, kursevima engleskog jezika i obuci za rad na računaru.
Svetska banka će u 2003. godini, u saradnji sa Pravosudnim centrom, sačiniti studiju sistema sudske administracije, predložiti mere za njenu modernizaciju i realizovati više treninga za zaposlene u administriranju pravde u Srbiji. Centar će i u ovoj godini nastaviti plodnu saradnju sa Centrom za obuku sudija Republike Crne Gore sa kojim je već tokom prethodnih meseci razmenjivao učesnike na skupovima organizovanim u obe republike i nastupao na međunarodnim konferencijama. Nakon formiranja nove državne zajednice, ukazuje se potreba i za koorganizovanjem skupova na teme od interesa za zajednički pravni prostor.
Obim dosadašnjih aktivnosti Pravosudnog centra i ambicioznost planova za naredni period proističu iz nepodeljene podrške koju je u svom radu dobio od Ministarstva pravde Republike Srbije, Društva sudija Srbije, Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca RS i najviših pravosudnih organa zemlje: Vrhovnog i Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužilaštva ali i svih sudija i tužilaca koji su učestvovali u programima. Svima je cilj bio jačanje vladavine prava, ustavnosti i zakonitosti i zaštita prava građana koje može da obezbedi samo kompetentno i efikasno pravosuđe a, kao u retko kojoj drugoj sferi, na polju edukacije zajednički im je bio i izbor puta koji vodi ostvarenju tih ciljeva. Zato je Pravosudni centar postao institucija čija je budućnost u Srbiji sigurna.
Trajanje aktivnosti: 8 meseci ( maj-jun 2002./ sept.2002-feb. 2003.)
Održanih seminara, savetovanja: 72
Broj trening-dana: 124
Broj polaznika edukacionih programa: 1786
Crna Gora
Centar za obuku sudija Republike Crne Gore (COS) osnovan je u junu 2000. godine u skladu s planom projekta reforme pravosuđa Vlade RCG iz 1998. godine. Četiri osnivača Centra su: Udruženje sudija Crne Gore, Ministarstvo pravde RCG, Institut za otvoreno društvo – Crna Gora (Fondacija za otvoreno društvo – predstavništvo Crna Gora) i Američko udruženje pravnika – Inicijativa za centralnu i istočnu Evropu (ABA/CEELI).
Sredstva za dosadašnji rad Centra obezbijedila je Fondacija za otvoreno društvo – predstavništvo Crna Gora i Institut za ustavnu i zakonodavnu politiku (COLPI) iz Budimpešte. Prostorije u kojima je smješten Centar obezbijedilo je Ministarstvo pravde, a njihovo opremanje pomogao je ABA/CEELI. Prema ugovoru između osnivača, u trećoj godini postojanja COS-a, njegovo finansiranje trebalo bi da preuzme budžet Republike. Ipak, imajući u vidu lošu finansijsku situaciju države u tranziciji, Centar nastoji da obezbijedi nastavak inostranih donacija.
Prema odredbama Statuta COS-a, programi su namijenjeni prvenstveno sudijama, stručnim saradnicima i pripravnicima, zaposlenima u administraciji suda i sudskoj straži. Takođe, COS je otvoren za saradnju i s drugim učesnicima u pravosuđu: tužiocima i advokatima, sudskim vještacima i drugima. Osnovni zadatak COS-a je obrazovanje sudija i ostalih navedenih korisnika o novim propisima, modernim metodama obavljanja sudijske funkcije i organizovanja sudske uprave. Prilikom izvođenja nastavnih aktivnosti, COS daje prednost praktičnoj obuci u vidu analize sudske prakse, simulacija, diskusije i rješavanja problema nastalih u praksi. Podstiče se aktivno učešće, pa se nastoji da se programi organizuju za što manje grupe, do 30-40 učesnika.
Prvo savjetovanje pod naslovom „Primjena Zakona o izvršnom postupku“ Centar je organizovao 22. decembra 2000. godine. Tokom prve godine djelovanja, Centar je nastojao da svojim programom odgovori na potrebe sudija koje su urednici programa, sudije Vrhovnog suda Republike Crne Gore mr Emilija Durutović, Ranko Vuković i Stevan Damjanović i ostale sudije, putem upitnika ocijenili kao najvažnije. Organizovano je savjetovanje o primjeni Zakona o izvršnom postupku, koji je izazivao probleme u praksi. Održan je ciklus seminara u Podgorici i Bijelom Polju pod naslovom „ZPP u praksi – efikasnost postupka“, radi poboljšanja efikasnosti suđenja u skladu sa standardima Savjeta Evrope o suđenju u razumnom roku. Za sudije krivičare održan je ciklus seminara iz oblasti materijalnog krivičnog prava i započet ciklus „Zakon o krivičnom postupku u praksi“.
U 2001. godini Centar je započeo uspješnu saradnju s Evropskom agencijom za rekonstrukciju (EAR), koja je finansirala višestrani Projekat podrške Centru, namijenjen prvenstveno za planiranje njegovih budućih programa i institucionalnog razvoja. Do 2002. godine, Centar za obuku sudija RCG organizovao je ukupno 11 stručnih skupova sudija, dvije konferencije i više puta obezbijedio učešće sudija na seminarima van Centra. Seminarima i savjetovanjima u organizaciji Centra prisustvovalo je ukupno 628 učesnika, sudija, stručnih saradnika i sudskih pripravnika. Od ukupno 230 sudija u Republici Crnoj Gori, u programima Centra učestvovala su 163 sudije, a 30 predavača održalo je 46 predavanja.
Za 2003. godinu Centar planira organizaciju dvije radionice za istražne sudije o problemima s kojima se najčešće susreću u praksi, seminar o pranju novca u saradnji sa ABA/CEELI i Ministarstvom finansija Sjedinjenih Američkih Država, seminar o trgovini ljudima u saradnji sa USAID, ABA/CEELI, Mađunarodnom organizacijom za migracije i Nacionalnim koordinatorom za borbu protiv trgovine ljudima i okrugli sto i diskusiju o metodama efikasnog rješavanja problema starih predmeta u saradnji sa Savjetom Evrope. Osim tih tematskih skupova biće realizovani i seminari po programima Centra sačinjenim za oblasti civilnog, privrednog i krivičnog prava, upravljanja sudom, sudijskih veština i Evropskog prava. O svim svojim aktivnostima COS svoje korisnike, i sve druge zainteresovane za njegov rad, odnedavno obaveštava i preko svog sajta www.coscg.org.
Tea Gorjanc-Prelević, izvršni direktor Centra za obuku sudija Republike Crne Gore
Hrvatska
U sklopu reforme pravosudnog sustava Republike Hrvatske, pristupilo se procesu temeljite reforme sustava stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u pravosuđu putem Centra za stručno usavršavanje sudaca i drugih pravosudnih dužnosnika.
Osnovna zadaća Centra za stručno usavršavanje sudaca i drugih pravosudnih dužnosnika je stvaranje odgovarajućih uvjeta za provođenje osnovnog i stalnog stručnog usavršavanja pravosudnih dužnosnika putem seminara, radionica, okruglih stolova i ostalih oblika predavanja koji će se odvijati na različitim pravnim područjima (kazneno, građansko, trgovačko, prekršajno itd.), s tim da se kao glavni partneri u organizaciji stručnog usavršavanja pojavljuju predstavnici sudbene vlasti i akademske zajednice u Republici Hrvatskoj. Tako je Ministarstvo pravosuđa, uprave i lokalne samouprave – Centar za stručno usavršavanje sudaca i drugih pravosudnih dužnosnika u suradnji s Hrvatskim pravnim centrom, a temeljem potpore Vrhovnog suda Republike Hrvatske i Državnog odvjetništva Republike Hrvatske započelo s procesom stalnog stručnog usavršavanja sudaca i drugih pravosudnih dužnosnika.
U sklopu navedenog procesa stručnog usavršavanja tijekom studenog i prosinca 2002. godine u Valbandonu kraj Pule održano je nekoliko seminara pod nazivom „Učinkovitost sudskog postupka“, a koji su namijenjeni svim općinskim sucima i zamjenicima općinskih državnih odvjetnika. Sudionici seminara raspravljali su o praktičnim problemima koji se pojavljuju u primjeni Zakona o kaznenom postupku, Kaznenog zakona, Zakona o parničnom postupku, te Zakona o suzbijanju zlouporabe opojnih droga.
Temeljem različitih programa tehničke pomoći međunarodnih organizacija i institucija (Europska komisija, Europska pravna inicijativa Američke odvjetničke komore za Centralnu i Istočnu Europu – ABA CELI, Agencija za međunarodni razvoj Sjedinjenih Američkih Država – USAID) započet je proces modernizacije pravosudnog sustava Republike Hrvatske.
Radi se o slijedećim programima tehničke pomoći:
1. Projekt tehničke pomoći u vezi sa stečajevima;
2. Projekt reforme zemljišnih knjiga – uknjižbe nekretnina i projekt katastra;
3. Projekt informatizacije Vrhovnog suda Republike Hrvatske i Pravnih fakulteta;
4. Projekt tehničke pomoći Europske komisije Centru za stručno obrazovanje i usavršavanje sudaca i drugih pravosudnih dužnosnika;
5. Projekt tehničke pomoći Europske komisije pod nazivom Potpora Europske unije sudstvu u području pružanja pravnih savjeta, sudskog sustava i postupanja s predmetima;
6. Projekt tehničke pomoći Agencije za međunarodni razvoj Sjedinjenih Američkih Država reforme sustava općinskih sudova u Republici Hrvatskoj;
7. Projekt tehničke pomoći Europske komisije pod nazivom Podrška razvoju modernijeg i učinkovitijeg pravosudnog sustava Republike Hrvatske.
Alan Vajda, direktor Centra za stručno usavršavanje sudaca i drugih pravosudnih dužnosnika pri Ministarstvu pravosuđa, uprave i lokalne samouprave Republike Hrvatske
Bosna i Hercegovina
Do juna 2002. godine edukacija sudija i tužilaca u BiH nije bila institucionalizovana. Savetovanja i seminare su organizovala entitetska ministarstva pravde i Međuentitetski odbor za edukaciju, uz podršku međunarodnih organizacija.
Kako do 1998. godine na polju pravosudne reforme u BiH nije mnogo učinjeno, Savet bezbednosti OUN-a zatražio je od misije UN-a u Bosni i Hercegovini da uspostavi program za praćenje i procenu pravosudnog sistema u zemlji. Taj program je realizovan od novembra 1998. do novembra 2000. godine i, na osnovu zaključaka izvedenih po njegovom okončanju, visoki predstavnik je marta 2001. osnovao Nezavisnu pravosudnu komisiju radi vođenja i koordiniranja sveobuhvatne pravosudne reforme. U tom telu, sastavljenom od lokalnih i međunarodnih pravnih stručnjaka, koncentrisane su sve nadležnosti za sprovođenje ubrzanih i usklađenih mera u reformi čitavog pravosuđa. Jedna od važnih nadležnosti odnosi se na oblast edukacije nosilaca pravosudnih funkcija za koju je Nezavisna pravosudna komisija pripremila nacrte zakona kojima se osnivaju centri za edukaciju u oba entiteta. Visoki predstavnik je te zakone doneo u maju a stupili su na snagu u junu 2002. godine. Njima je prvi put, u jednoj od bivših jugoslovenskih republika, uvedena obaveza stručnog usavršavanja svih sudija i tužilaca, kao uslov za dalji napredak u službi.
Da bi se obezbedila potpuna nezavisnost sudstva, u septembru 2002. godine počela su sa radom visoka sudska i tužilačka veća, dva entitetska i jedno na državnom nivou. U njihovoj nadležnosti su direktno imenovanje, disciplinsko kažnjavanje i razrešavanje nosilaca pravosudnih funkcija a od 2004. godine i predlaganje sudskog budžeta zakonodavnim vlastima. Jedan od prvih zadataka ovih veća bilo je raspisivanje javnog konkursa za sva sudijska i tužilačka mesta u Bosni i Hercegovini, osim za sudijske funkcije u ustavnim sudovima. Konkurs je zaključen u januaru 2003. kada je započeo postupak izbora koji će u BiH doneti obnovljeno pravosuđe koje treba da iznese temeljne pravosudne reforme.
Slovenija
Slovenija danas ima oko dva miliona stanovnika, 753 sudije i oko 2200 ljudi koji čine sudijsko osoblje. Stručno usavršavanje nosilaca pravosudnih funkcija je 1991. godine sa Ministarstva pravde prešlo na sudove i tužilaštva i tretira se kao kontinuirano pravo i obaveza svih, uključujući i rukovodioce pravosudnih institucija.
Slovenija u formalno-organizacionom smislu za sada nema poseban obrazovni centar, već se edukacijom bavi posebno odeljenje Vrhovnog suda Slovenije. Predsednica Programskog saveta je istovremeno rukovodilac Odeljenja za obrazovanje, informatiku, publicistiku i sudsku praksu a jedan od koordinatora je sudija Višeg suda sa radnim rasporedom u Vrhovnom sudu u Ljubljani.
Program obuke objedinjuje sve pravosudne institucije (sudove, tužilaštva, sudije za prekršaje i državne advokate) radi racionalnog korišćenja budžetskih sredstava namenjenih za obrazovanje. Osim pravnika, obuku redovno ima i administrativno osoblje. Kroz horizontalnu i vertikalnu povezanost navedenih institucija često se realizuju zajednički programi. U državnom budžetu za 2002. godinu za stručno obrazovanje bilo je izdvojeno 150.000 evra. To je samo deo sredstava, jer sve pravosudne institucije samostalno pokrivaju troškove hotelskog smeštaja i putne troškove za svoje učesnike.
Edukacija se izvodi u više vidova: kroz tzv. škole obrazovanja ili „uvodne radionice“ koje se održavaju po ustaljenim terminima (određena sedmica u određenom mesecu), po pravilu dva puta godišnje i u trajanju od po tri dana, ponaosob za sve ključne oblasti prava a onda i putem jednodnevnih ili poludnevnih seminara i savetovanja, na kojima se raspravlja o pojedinačnim aktuelnim temama ili upoznaju odredbe novih zakona. U godišnji program obrazovanja uključeno je i Slovenačko društvo sudija preko svojih sekcija za pojedine oblasti prava kojih ima osam.
Novi metod obuke su tzv. delavnice, radionice namenjene mlađim sudijama tokom kojih se metodama analize i simulacije razmatraju konkretne pravne situacije. Sa mlađim sudijama, u malim grupama od po sedam do deset učesnika, rade i sudije viših ili Vrhovnog suda na razmatranju najraznovrsnijih materijalno-pravnih i procesnih pitanja. U proseku svaki sudija, od početnika do onih s najvećim iskustvom, godišnje učestvuje u obrazovnim programima u trajanju od pet do deset dana. Pripravnička obuka vodi se još samo u sudu, u dvogodišnjem trajanju, ali se razmatra mogućnost da sudstvo ubuduće obrazuje svoje kadrove i kroz neki formalni vid edukacije.
Program stručnog usavršavanja obuhvata i tzv. Dane slovenačkog sudstva, kao i Tužilačke dane, namenjene svim nosiocima ovih funkcija. Na tim skupovima raspravlja se o temama od zajedničkog interesa i pozivaju se i predstavnici iz drugih struktura. Uobičajeno je i godišnje obraćanje širokom auditorijumu kada se daju odgovori na sve ono što je tokom godine bilo „pod lupom javnosti“ i čime se ostvaruje ustavno načelo javnosti rada i odgovornosti za poverenu funkciju.
Slovenačko zakonodavstvo se u mnogim oblastima tradicionalno oslanja na germansko pravo pa se često organizuju zajednička savetovanja sa stručnjacima iz Austrije i Njemačke. Pretežno pod uticajem germanskog prava odvija se i proces harmonizacije sa pravom Evropske unije. Po proceni eksperata Evropske unije u oblasti sudske reforme, pre četiri godine ocenjeno je da je slovenačko sudstvo potpuno nepripremljeno za pravne reforme koje se sprovode u okviru te asocijacije, a već 2002. ocena je bila pozitivna.
Gotovo u svim obrazovnim programima zastupljene su teme iz prava Evropske unije koje je već deset godina i obavezan predmet na Pravnom fakultetu u Ljubljani. Sve sudije prolaze kurs Evropskog prava u trajanju od 20 časova a najuspešniji model te obuke je razmatranje slučajeva iz prakse Evropskog suda u Luksemburgu u sporovima članica EU-a. U proseku se na jednoj sesiji razmotri pet do šest slučajeva.
Kosovo
Misija OEBS-a na Kosovu je u okviru svog mandata za izgradnju institucija, a preko svog odeljenja za ljudska prava i vladavinu zakona, osnovala Odsek za obuku u pravosuđu u avgustu 1999. koji je februara 2000. prerastao u Kosovski institut za pravosuđe (KIP). Još uvek je deo OEBS-ovog odeljenja za vladavinu zakona a u perspektivi bi trebalo da pređe pod okrilje Ministarstva pravosuđa kao institucija koja će pružati stalnu pravnu obuku za pravosuđe i početno obrazovanje potencijalnim nosiocima pravosudnih funkcija.
Redovne edukativne aktivnosti započete su od septembra 1999. organizovanjem simpozijuma o standardima ljudskih prava i o krivičnom pravu. Nakon imenovanja novih sudija u decembru 1999, junu i avgustu 2000. Realizovani su osnovni seminari iz krivičnog i građanskog prava, materijalnog i proceduralnog, ali i seminari o etici i disciplinskim merama. U 2000. godini obuka je usmerena na odnos pravosuđa i službi za primenu zakona tokom pretkrivičnog postupka, maloletničku delinkvenciju, međunarodno humanitarno pravo i nasilje u porodici. Tokom 2001. godine teme su bile iz imovinskog prava, krivične procedure, trgovine ljudima, saradnje policije i pravosuđa, propisa o oružju, međunarodnih pravila o izručenju itd. U 2002. seminari su organizovani u oblastima: zaštite mentalno obolelih i delinkvenata tokom krivičnog postupka, izručenja i međunarodno-pravne pomoći, alternativnih sankcija i mera, strategije borbe protiv korupcije, trgovine ljudima i imovinskih prava. Metodi rada su: seminari, simpozijumi, informativne sednice, radionice i diskusije na okruglom stolu. Drugi deo programa čini obuka u inostranstvu radi razmene iskustava sa kolegama iz drugih zemalja, prvenstveno postkomunističkih.
Kosovski institut za pravosuđe ima za cilj transformaciju u Kosovsku sudijsku školu pa se već sada razvija Program početnog pravnog obrazovanja za potencijalne sudije i tužioce.
Program se realizuje sredstvima koja su obezbedili Evropska agencija za obnovu, Savet Evrope, Sekretarijat za pravosuđe SAD a u pojedinim projektima i Škola kosovske policijske službe, ABA-CEELI, Svetska banka. Dodatnu obuku u praktičnim veštinama koje se odnose na sudske procedure podržaće Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID).
Institutom upravljaju dva direktora, jedan međunarodni i jedan lokalni, a osoblje čini šest međunarodnih i deset lokalnih službenika koji organizuju edukaciju za 297 sudija. Od marta 2001. godine KIP ima sopstvenu zgradu sa nekoliko učionica od kojih jedna ima opremu za simultano prevođenje, salom za konferencije i bibliotekom sa pristupom internetu.
Makedonija
Udruženje sudija Makedonije, osnovano 1993. godine, od novembra 1995. organizovalo je obuku sudija preko svog Komiteta za edukaciju a od marta 1999. godine u Centru za kontinuiranu edukaciju, koji je takođe pod okriljem sudijske asocijacije. Centar je osnovan radi profesionalnog usavršavanja sudija, kojih ima oko 600, stručnih saradnika, pripravnika i administrativnog osoblja u sudovima. Aktivnosti se organizuju kroz predavanja, seminare i savetovanja a radom upravlja Upravni odbor od devet članova. U Upravnom odboru su predsednik Udruženja sudija Makedonije, pet članova tog udruženja i po jedan predstavnik Ministarstva pravde, Republičkog sudskog saveta i Vrhovnog suda Makedonije. Članovi odbora bez prava glasa su predstavnici Fonda za otvoreno društvo, COLPI i ABA-CEELI.
Osim programa iz građanskog, krivičnog, upravnog, trgovinskog, međunardnog i Evropskog prava, sudije u Centru mogu pohađati i časove jezika i rada na kompjuteru. U 2001. godini organizovani su jedna međunarodna konferencija i 13 seminara sa ukupno 609 učesnika a mnoge sudije su prisustvovale i raznim stručnim skupovima u inostranstvu. Od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji, sa Evropskom unijom, naglasak u edukaciji je na izučavanju propisa i prakse te asocijacije država. Finansijska sredstva za realizaciju programa ranije su se obezbeđivala isključivo iz donacija, na projektnoj osnovi, od Instituta za ustavnu i pravnu politiku (COLPI) iz Budimpešte, ABA-CEELI, Saveta Evrope, Fonda za otvoreno društvo. Od 2001. godine troškove za seminare u visini od 50 odsto snose i sami sudovi za svoje učesnike.
Za 2003. godinu u Centru je planirano redefinisanje statusa i strukture organizacije radi transformisanja u Nacionalnu školu za edukaciju sudija i zaposlenih u sudovima. Centar takođe ima ambiciju da preraste u regionalni centar za edukaciju sudija iz zemalja Jugoistočne Evrope.
