Američki predsednik Donald Tramp najavio je povećanje carina na vozila iz Evropske unije na 25 odsto, što bi najveće posledice moglo da ostavi na nemačke proizvođače automobila poput Audija i Poršea
Mogući politički pad Viktora Orbana otvorio je pitanje sudbine sistema koji je više od decenije oblikovao mađarske institucije, medije i ekonomiju po meri jedne partije i jednog lidera
Dok pregovori između Sjedinjene Američke Države i Iran tapkaju u mestu, sve je više znakova da unutrašnje podele u Teheranu određuju njihov tok i domet
U sudanskom gradu El Fašir, gde je prošlog oktobra ubijeno desetine hiljada civila, istražitelj Ujedinjenih nacija upozorava da zločini imaju sve odlike genocida
Američka pomorska blokada Irana, uvedena nakon eskalacije sukoba, ima za cilj politički pritisak na vlast u Teheranu, ali njene posledice najviše pogađaju obične građane
U Austriji, Češkoj i Slovačkoj pronađene su teglice dečje hrane sa otrovom za pacove, a nemački proizvođač Hipp saopštava da je reč o pokušaju ucene. Policija traga za nepoznatim počiniocem, dok su nadležne službe pokrenule hitne mere zaštite potrošača
U Sjedinjenim Američkim Državama počeo je povraćaj carina koje je Vrhovni sud proglasio nezakonitim, a reč je o potencijalnih do 175 milijardi dolara za više od 330.000 pogođenih firmi
U Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je otvorena rasprava o standardima potrošnje vode u domaćinstvima, nakon što je predsednik Donald Tramp predložio ublažavanje propisa koji ograničavaju količinu vode koju koriste toaleti
U Libiji je počela velika međunarodna vojna vežba „Flintlock 2026“, koju predvodi Komanda SAD za Afriku (AFRICOM), a u kojoj učestvuje oko 30 zemalja iz Evrope i Afrike. Vežba po prvi put okuplja i suparničke libijske snage, dok Sjedinjene Države poručuju da je cilj stabilizacija i eventualno ujedinjenje zemlje i njene vojske
U Sudanu već tri godine traje rat između zaraćenih vojnih frakcija, dok milioni ljudi zavise od humanitarne pomoći, a prekid vatre i dalje nije na vidiku
Od bekstva Nikole Gruevskog 2018. do slučajeva iz Poljske, Mađarska je tokom vlasti Viktora Orbana pružala zaštitu političarima optuženim za korupciju. Nova vlast najavljuje prekid te prakse
Nakon američke odluke o blokadi iranskih luka, Kina je upozorila da bi potez mogao dodatno eskalirati tenzije na Bliskom istoku i ugroziti globalne energetske tokove
Nakon promene političke vlasti u Mađarskoj, Peter Mađar najavljuje povratak evropskim integracijama, jačanje pravne države i obračun sa korupcijom iz prethodnog perioda. Kako Mađar to namerava da uradi?
Predizborna kampanja u Mađarskoj bila je usijana, a mnogi se nadaju da bi na izborima u nedelju 12. aprila mogla da se okonča era Viktora Orbana koja traje već 16 godina
Izbori u Mađarskoj, zakazani za 12. april, se bliže. Beograd sa nestrpljenjem prati – Orbanov poraz mogao bi uticati na spoljnopolitički položaj Srbije
Poseta Donalda Trampa Mlađeg Banjaluci, je političko-marketinški događaj koji Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) sa Miloradom Dodikom na čelu pokušava da pretvori u dokaz da je Republika Srpska ponovo „u igri“ na važnim adresama
Bivši američki ambasador pri NATO upozorava da je savez u najdubljoj krizi u istoriji, dok sukobi između Donalda Trampa i Evrope otvaraju pitanje – može li NATO bez SAD
Kolege iz Evropske unije ponovo su besne na premijera Mađarske Vikora Orbana koji je blokirao kredit Ukrajini vredan 90 milijadri evra. Zašto? Pa zato što mu se može da svoje lične interese stavlja ispred jedininstva unutar EU
Oko 250.000 birača izlazi na birališta u deset opština. Iako lokalni, ovi izbori mogu najaviti raspoloženje pred parlamentarne. Cilj je osvojiti glasove oko 250.000 birača na izborima u nedelju 29. marta u deset opština u Srbiji: Aranđelovca, Bajine Bašte, Bora, Kladova, Knjaževca, Kule, Lučana, Majdanpeka, Sevojna i Smederevske Palanke
Iran je u prvim danima sukoba lansirao stotine balističkih raketa i hiljade dronova, ali tempo napada opada. Dok Izrael tvrdi da je uništio veliki deo iranskih lansirnih rampi, stručnjaci upozoravaju da Teheran i dalje raspolaže značajnim arsenalom i strategijom produžavanja rata
Pred novi krug pregovora u Ženevi, tenzije između Sjedinjene Američke Države i Iran dostižu tačku usijanja. Prema navodima lista Volstrit džurnal, predsednik Donald Tramp razmatra ograničeni vojni udar kao sredstvo pritiska. Da li je Ženeva poslednja šansa za diplomatsko rešenje
Viralna objava tehnološkog preduzetnika Meta Šumera pokrenula je raspravu o tome da li će AI uskoro ugroziti milione kancelarijskih poslova - dok stručnjaci upozoravaju da su takve tvrdnje preterane i zasnovane na spornim pretpostavkama. Ima li razloga za strah
Pink je, međutim, te godine morao da isplati plate zaposlenima, poreze, rate kredita… Tako da se neto profit sveo na oko 644,7 miliona dinara, odnosno gotovo 5,5 miliona evra.
Kada se ove brojke uporede sa prethodnom, 2024. godinom, vidi se da je profit porastao dramatično – na 644,7 miliona, sa pređešnjih 186,5 miliona dinara. Dakle, profit je za godinu dana porastao za čak 245 odsto.
Sam prihod Pinka porastao je sa 8,4 na oko 9,3 milijarde dinara.
Što se tiče troškova koje je Pink morao da plati, najviše novca otišlo je na zarade – 3,6 milijardi dinara. To uključuje plate, ali i poreze i doprinose na zarade zaposlenih. Prošle godine je, inače, na Pinku radilo 822 ljudi.
A kako se može videti u izveštaju o tokovima gotovine, veliki trošak Pink je imao i za kredite. Naime, tokom prošle godine, Pink je na ime dugoročnih kredita u zemlji platio oko 237 miliona dinara, što je više u odnosu na 33 miliona u 2024. godini. Takođe, trošak za kratkoročne kredite u zemlji iznosio je u prošloj godini oko milijardu dinara.
Novac SNS-a
Veza sa vladajućom Srpskom naprednom strankom ne ogleda se samo kroz uređivačku politiku – već i kroz finansije. Krajem 2024. godine, CINS je objavio da je, posmatrajući period od 2015. do 2023, SNS bio stranka koja je dala ubedljivo najviše novca na oglašavanje tokom kampanja – 30,3 miliona evra. Od tog novca, 8,4 miliona evra pripalo je Pinku.
Istraživanje CINS-a je pokazalo kako je koristeći zakupljene termine umesto običnih promotivnih spotova na Pinku, SNS dolazio do znatno jeftinije promocije tokom izbora. Reč je o više od 2,8 miliona evra, koje naprednjaci u izbornim ciklusima 2020. i 2022. godine na ovaj način nisu platili.
Gradnja kompleksa na Dedinju
Kako je u januaru objavio portal Nova.rs, kompanija Pink Media Group uskoro bi trebalo da počne sa gradnjom poslovnog objekata u neposrednoj blizini zgrade televizije Pink.
Ovaj portal objavio je da je Pink uzeo kredit u iznosu od četiri miliona evra, a da je 13. januara podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole. U lokacijskim uslovima navodi se da se oni izdaju za izgradnju poslovnog objekta ukupne bruto građevinske površine od oko 5.923 kvadrata.
Nova je objavila i da će objekat imati tri podzemna nivoa, prizemlje, dva sprata i povučeni sprat. Predviđeno je da u podzemnim etažama bude napravljeno 59 parking mesta.
Pored novog objekta, Mitrović je poznat i po gradnji vile na Dedinju. Kako je BIRN objavio 2023. godine, parcela na kojoj je vila sagrađena, a koja je Mitrovića koštala 4,5 miliona evra, nalazi u prethodno zaštićenoj prostorno-kulturnoj celini „Senjak, Topčidersko brdo, Dedinje“, a za sve građevinske intervencije tom zemljštu potencijalni investitor bi trebalo da obezbedi uslove i saglasnost nadležnog organa za zaštitu kulturnih dobara, u ovom slučaju Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. BIRN je objavio, u dokumentima izdatim Željku Mitroviću ovog zahteva nema, iako je u vreme kada je dobio lokacijske uslove i građevinsku dozvolu, ova parcela takođe bila u zoni prethodne zaštite.
Mitrović je za BIRN tada rekao da je objekat na Dedinju građen u skladu sa svim zahtevima koji su mu postavljeni, ali da jeste znao unapred da plac na kom je tada samo planirao gradnju ubrzo više neće uživati zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Izvor: Nova ekonomijaPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Nova ekonomija: Televizija Željka Mitrovića uvećala profit za 245 odsto',
pubdate: '2026-05-06 12:16:31',
authors: authors,
sections: "Ekonomija",
tags: "TV Pink,Zarada,Željko Mitrović",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Nova ekonomija: Televizija Željka Mitrovića uvećala profit za 245 odsto',
'pageContent': 'Televizija Pink, koja decenijama važi za medij blizak vladajućoj stranci, u prošloj godini ostvarila je profit od 5,5 miliona evra. To je, inače, drastično više, nego godinu dana ranije, kada je Pinkov profit iznosio oko milion i po evra, piše Dunja Marić na portalu Nova ekonomija.
Televizija Pink, u vlasništvu Željka Mitrovića, uspešno posluje – postoje još od kraja devedesetih godina, imaju nacionalnu frekvenciju i veliki broj reklama i oglašivača. Zbog toga i ne čudi podatak koji se može videti u novom finansijskom izveštaju, da je Pink u prošloj godini ostvario poslovne prihode u iznosu od 9,3 milijarde dinara.
Pink je, međutim, te godine morao da isplati plate zaposlenima, poreze, rate kredita… Tako da se neto profit sveo na oko 644,7 miliona dinara, odnosno gotovo 5,5 miliona evra.
Kada se ove brojke uporede sa prethodnom, 2024. godinom, vidi se da je profit porastao dramatično – na 644,7 miliona, sa pređešnjih 186,5 miliona dinara. Dakle, profit je za godinu dana porastao za čak 245 odsto.
Sam prihod Pinka porastao je sa 8,4 na oko 9,3 milijarde dinara.
Što se tiče troškova koje je Pink morao da plati, najviše novca otišlo je na zarade – 3,6 milijardi dinara. To uključuje plate, ali i poreze i doprinose na zarade zaposlenih. Prošle godine je, inače, na Pinku radilo 822 ljudi.
A kako se može videti u izveštaju o tokovima gotovine, veliki trošak Pink je imao i za kredite. Naime, tokom prošle godine, Pink je na ime dugoročnih kredita u zemlji platio oko 237 miliona dinara, što je više u odnosu na 33 miliona u 2024. godini. Takođe, trošak za kratkoročne kredite u zemlji iznosio je u prošloj godini oko milijardu dinara.
Novac SNS-a
Veza sa vladajućom Srpskom naprednom strankom ne ogleda se samo kroz uređivačku politiku – već i kroz finansije. Krajem 2024. godine, CINS je objavio da je, posmatrajući period od 2015. do 2023, SNS bio stranka koja je dala ubedljivo najviše novca na oglašavanje tokom kampanja – 30,3 miliona evra. Od tog novca, 8,4 miliona evra pripalo je Pinku.
Istraživanje CINS-a je pokazalo kako je koristeći zakupljene termine umesto običnih promotivnih spotova na Pinku, SNS dolazio do znatno jeftinije promocije tokom izbora. Reč je o više od 2,8 miliona evra, koje naprednjaci u izbornim ciklusima 2020. i 2022. godine na ovaj način nisu platili.
Gradnja kompleksa na Dedinju
Kako je u januaru objavio portal Nova.rs, kompanija Pink Media Group uskoro bi trebalo da počne sa gradnjom poslovnog objekata u neposrednoj blizini zgrade televizije Pink.
Ovaj portal objavio je da je Pink uzeo kredit u iznosu od četiri miliona evra, a da je 13. januara podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole. U lokacijskim uslovima navodi se da se oni izdaju za izgradnju poslovnog objekta ukupne bruto građevinske površine od oko 5.923 kvadrata.
Nova je objavila i da će objekat imati tri podzemna nivoa, prizemlje, dva sprata i povučeni sprat. Predviđeno je da u podzemnim etažama bude napravljeno 59 parking mesta.
Pored novog objekta, Mitrović je poznat i po gradnji vile na Dedinju. Kako je BIRN objavio 2023. godine, parcela na kojoj je vila sagrađena, a koja je Mitrovića koštala 4,5 miliona evra, nalazi u prethodno zaštićenoj prostorno-kulturnoj celini „Senjak, Topčidersko brdo, Dedinje“, a za sve građevinske intervencije tom zemljštu potencijalni investitor bi trebalo da obezbedi uslove i saglasnost nadležnog organa za zaštitu kulturnih dobara, u ovom slučaju Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. BIRN je objavio, u dokumentima izdatim Željku Mitroviću ovog zahteva nema, iako je u vreme kada je dobio lokacijske uslove i građevinsku dozvolu, ova parcela takođe bila u zoni prethodne zaštite.
Mitrović je za BIRN tada rekao da je objekat na Dedinju građen u skladu sa svim zahtevima koji su mu postavljeni, ali da jeste znao unapred da plac na kom je tada samo planirao gradnju ubrzo više neće uživati zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Izvor: Nova ekonomijaPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-06 12:16:31',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
