S početkom nedelje u Sjedinjenim Američkim Državama započeo je povrat Trampovih carina koje je američki Vrhovni sud u svojoj važećoj presudi iz februara proglasio nezakonitim. Međutim, to je daleko više od složenog birokratskog poduhvata. Reč je o zakasneloj korekciji trgovinske politike koja je mesecima opterećivala firme, piše Dojče vele.
Sam obim celog postupka bez presedana je u istoriji Sjedinjenih Država. Govori se o povratu do 166 milijardi dolara, dok procene modela Penn‑Wharton Budget Model idu i do 175 milijardi dolara. Samo za prvu fazu povrata, koja sada započinje, predviđeno je 127 milijardi dolara. Više od 56.000 uvoznika već se registrovalo za taj postupak.
Prema sudskim dokumentima, ukupno je više od 330.000 uvoznika platilo carine na oko 53 miliona pošiljki robe, iako Donald Tramp – prema mišljenju Vrhovnog suda – nije imao zakonska ovlašćenja za njihovo uvođenje.
Planirane su zbirne isplate
Proces povrata započinje znatno brže nego što je američki predsednik prvobitno tvrdio. Nakon presude Vrhovnog suda Tramp je izjavio: „Pretpostavljam da će se to sada još dve godine voditi po sudovima.“
U stvarnosti je sudija Ričard Iton sa Međunarodnog trgovinskog suda (Court of International Trade) već početkom marta naložio vladi da započne postupak povrata, ali joj je na kraju ipak odobrio dodatno vreme – postojeći sistem jednostavno nije bio predviđen za tako obimnu povratnu transakciju.
Američka carinska služba (CBP) razvila je za tu svrhu poseban alat pod nazivom CAPE. Njime bi povrati trebalo da se obrađuju zbirno, tako da pogođeni uvoznici ne dobijaju nadoknadu za svaki pojedinačni uvoz posebno, već jednu objedinjenu elektronsku isplatu — po potrebi i uz obračun kamata.
Šta to znači za preduzeća
Za pogođene uvoznike povrat carina u teoriji predstavlja značajan podsticaj likvidnosti. Kapital koji je prethodno bio vezan za carinske dažbine sada se vraća u njihove kase.
Međutim, pitanje je koliko je takav scenario realno ostvariv. Stručnjaci ocenjuju da će čak i u najpovoljnijem slučaju program povrata ovakvih razmera biti složen i dugotrajan. Neka preduzeća to možda neće preživeti. Posebno su ugrožena mala i srednja preduzeća, piše list Volstrit džornal. Mnoge firme su odložile ključne investicije, dok se pojedini poslovni modeli nalaze pred kolapsom.
Hiljade tužbi – i strah od Trampovog gneva
Kako bi povećala šanse za što brži povrat sredstava, brojna preduzeća su pokrenula sudske postupke. Više od 3.000 tužbi podneto je Međunarodnom trgovinskom sudu. Među poznatijim tužiocima nalaze se FedEx, Costco i Nintendo.
S druge strane, mnoge velike američke korporacije, poput Valmarta, izbegavale su ovakve tužbe — iz straha da ne izazovu Trampov politički gnev.
Većinu tužilaca čine mala i vrlo mala preduzeća kojima je povraćaj novca hitno potreban. Pojedina preduzeća su svoja potraživanja po osnovu povrata prodala investitorima kako bi brzo došla do gotovine i obezbedila likvidnost.
Neizvesnost ostaje
Zbog svega navedenog, početak povrata carina ne predstavlja očekivani veliki preokret niti odlučujući oslobađajući udarac za preduzeća. Dodatnu neizvesnost unela je i Trampova reakcija na presudu Vrhovnog suda: uvođenje novih globalnih carina u visini od deset odsto, ovog puta uz pozivanje na drugu zakonsku osnovu – član 122 Zakona o trgovini (Trade Act). Te carinske mere stupile su na snagu 24. februara i u međuvremenu su i same postale predmet novih tužbi pred Međunarodnim trgovinskim sudom.
Za preduzetnike to znači nove rizike i produženu neizvesnost. Kritičari Donaldu Trampu zameraju da je ozbiljno narušio poverenje preduzeća u predvidljivost američke privredne politike. Nedostatak poverenja negativno utiče na investicije, a time i na ukupnu privrednu aktivnost.
Sve u svemu, smatraju kritičari, Tramp je svojim takozvanim „Danom oslobođenja” naneo medveđu uslugu preduzećima u Sjedinjenim Američkim Državama i domaćoj privredi.
Kako Trampova administracija bude napredovala s povratima, javnost će uskoro imati jasniji uvid u rezultate. Sudija Iton naložio je vladi da do 28. aprila u 12 časova dostavi izveštaj o dosadašnjem stanju obrade zahteva za povraćaj sredstava.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
