Amerikanci, Rusi i Libijci u igri za kontrolu Afrike

Kišica sipi po pisti dok se okupljamo na vojnom aerodromu u Štutgartu. Dva i trideset ujutru. Vreme je za poletanje.

Dvomotorni, inače putnički vojni avion De Havilland DHC-8 već je spreman za ukrcavanje. Letimo ka Sirtu u Libiji. Godine 2015. tzv. Islamska država (ISIS) pretvorila je taj obalski grad u svoje najveće uporište izvan Iraka i Sirije. Tek posle višemesečnih, žestokih borbi grad su oslobodile libijske snage uz vazdušnu podršku Sjedinjenih Država. Ali to nije bila poslednja bitka za Sirt, jer je zemlja već tonula u građanski rat.

Vežba ujedinjenja Libije

Nakon više godina sukoba, suparničke frakcije u Libiji su se 2020. dogovorile o prekidu vatre. Ipak, zemlja bogata naftom i dalje je od 2014. faktički podeljena.

Zapad Libije kontroliše Vlada nacionalnog jedinstva, međunarodno priznata privremena vlada sa sedištem u Tripoliju, na čijem je čelu premijer Abdul Hamid Dbeibah. Istokom zemlje upravlja Vlada nacionalne stabilnosti sa sedištem u Tobruku pod vođstvom Osama Hamada, uz podršku Libijske nacionalne vojske generala Halifa Haftara.

Ove nedelje u Sirtu je počela vojna vežba pod vođstvom SAD pod nazivom Flintlck 2026. (prev: puška kremenjača). U njoj učestvuje oko 30 zemalja iz Evrope i Afrike. Vežba se u toj regiji održava od 2005, ali prvi put ove godine u njoj učestvuju i libijske snage. Libija je, uz Obalu Slonovače, čak jedan od domaćina.

Ponovo smo u našem avionu. General-potpukovnik Džon Brenen sedi u prvom redu. Zamenik komandanta Komande SAD za Afriku na putu je u Sirt da otvori vežbu. U razgovoru više puta ističe koliko je izuzetno to što Flintlock 2026 okuplja libijske snage sa istoka i zapada zemlje. „Libijski narod zaslužuje ujedinjene bezbednosne snage koje će štititi zemlju i njene interese“, kaže Brenen. „Bezbednost donosi prosperitet.“

Foto: Special Operations Command Africa

Zašto je to važno za SAD?

U narednim satima stalno se naglašava da vojnici sa obe strane tokom vežbe 2026 treniraju rame uz rame i nose iste uniforme, uprkos podeli zemlje. Zašto se Sjedinjene Države angažuju? Brenen suvo odgovara: „Libija je ključno područje za južno susedstvo NATO-a.“

Zapadne obaveštajne službe zabrinute su zbog aktivnosti terorističkih grupa poput ISIS-a i Al Kaide u regionu. Čini se da njihovi ogranci jačaju u zapadnoj Africi: napadaju vojne ciljeve i civile i otimaju ljude. I Vašington veruje da bi stabilna Libija mogla pomoći u sprečavanju jačanja tih grupa i njihovih budućih napada van Afrike.

Ali reč je i o veoma konkretnim ekonomskim interesima. Naš cilj je da se jače usredsredimo na to „gde se preklapaju bezbednosni i ekonomski interesi SAD“, kaže jedan zvaničnik. To je u skladu sa američkom Nacionalnom strategijom bezbednosti koja ekonomsku bezbednost definiše kao jedan od prioriteta, uključujući pristup kritičnim mineralima. Trampova vlada zaista nastoji da obezbedi pristup resursima u regionu, ali to važi i za druge aktere.

I Rusiju veoma zanimaju libijske rezerve nafte i zlata. Ruski plaćenici Vagnerove grupe, koji se sada nazivaju „Africa Corps“, prisutni su u zemlji od 2019. Podržavaju generala Halifu Haftara na istoku i isporučuju oružje i opremu. Kina se u svojoj afričkoj strategiji više usredsređuje na dugoročno obezbeđivanje pristupa kritičnim mineralima, na primer kupovinom značajnih rudarskih pogona.

Ulog je sudbina celog regiona

Posle pet sati leta konačno stižemo u Sirt. Naizgled beskonačna kolona terenskih vozila vozi nas do poligona za vežbu. Na svakih nekoliko stotina metara duž rute vidimo vojnike, policiju i oklopna vozila.

Scenario vežbe je jednostavan: teroristi su oteli grupu izbeglica i drže ih kao taoce. Libijske i američke specijalne jedinice moraju da oslobode taoce i uklone terorističku pretnju – zadatak koji brzo izvršavaju pred očima generala i drugih visokih zvanica. Među njima je i italijanski ambasador u Libiji.

„Za Italiju, Evropu i SAD ujedinjena Libija moći će da donese stabilnost celom regionu“, kaže Đanluka Alberini. Šta bi rekao onima koji sumnjaju da suparničke frakcije u Libiji zaista teže ujedinjenju zemlje? Alberini priznaje da je to „proces“ koji traje, ali smatra „presudnim faktorom“ veći angažman Sjedinjenih Država u regionu.

Još pre dve godine činila se nezamislivom takva zajednička vojna vežba, sa novim zajedničkim operativnim centrom za sve libijske oružane snage. Danas u Sirtu vojni komandanti suparničkih frakcija drže govore u kojima za put ka ujedinjenju kažu da „nije izbor, nego nužnost“.

Brenen kaže da razmere potencijala za ekonomska ulaganja „predstavljaju podsticaj za ujedinjenje“ suparničkih grupa u Libiji. S tim se slažu i drugi sagovornici DW-a u Sirtu. Neki ističu da bi ujedinjenje libijske vojske u jedinstvenu oružanu silu moglo i marginalizovati ruski uticaj.

Foto: Special Operations Command Africa

Rusija pojačava angažman

Nakon vojnih udara u Maliju, Burkini Faso i Nigeru zapadne snage su proterane iz Sahela. Umesto njih, tamošnji vlastodršci primili su ruske plaćenike. Ni Sjedinjene Države ni Evropljani ne žele da se takav scenario ponovi u drugim zemljama.

Od 2024. Rusija je udvostručila svoje vojno prisustvo u zapadnoj Africi. I u Libiji bi Kremlj očigledno želeo da ojača svoj uticaj. Godine 2024. ponovo je otvorena ambasada u Tripoliju, a prema izveštajima Rusija sada koristi i napuštenu vojnu bazu blizu granice sa Čadom i Sudanom.

„Zabrinjava nas značajno vojno prisustvo Rusije u Libiji, dakle na južnom krilu NATO-a“, kaže i britanski ambasador Martin Rejnolds u Sirtu. „Voleli bismo da vidimo vladu sa kojom možemo blisko da sarađujemo“, vladu „koja nema potrebu da uključuje strane sile na način na koji se to sada dešava“.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!