Amerika blokira moreuz: Kada će Kinezima prekipeti?

Američka pomorska blokada Ormuskog moreuza, koju je predsednik Donald Tramp objavio ubrzo nakon što su tokom vikenda propali pregovori sa Iranom u Islamabadu, stupila je na snagu u ponedeljak 13. aprila.

Sjedinjene Američke Države saopštile su da će blokirati brodove koji isplovljavaju ili uplovljavaju u iranske luke.

Taj potez dolazi nakon što je Iran efikasno zatvorio uski pomorski prolaz kao odgovor na američko-izraelske vazdušne napade koji su počeli 28. februara. Time je ugroženo krhko dvonedeljno primirje, a ujedno je došlo i do daljeg rasta ionako već visokih cena nafte, ocenjuje Dojče vele.

Blokada iranskih brodova i nafte snažno će se osetiti i u Kini, najvećem kupcu iranske nafte.

Šta Kina kaže o američkoj blokadi Ormuskog moreuza?

Na konferenciji za novinare u utorak 14. aprila, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova nazvao je taj potez „opasnim i neodgovornim“, upozoravajući da bi blokada „samo pogoršala konfrontaciju, eskalirala tenzije i potkopala krhko primirje“.

Govoreći u ponedeljak u Pekingu, tokom sastanka sa zvaničnicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je da blokiranje Ormuskog moreuza „ne služi zajedničkim interesima međunarodne zajednice“.

Preko tog strateškog plovnog puta, kritične arterije za izvoz energenata sa Bliskog istoka, u normalnim vremenima obično prolazi oko 20 odsto globalnih zaliha nafte.

Tramp je u objavi na svojoj platformi Truth Social u nedelju napisao: „I druge zemlje će biti uključene u ovu blokadu“. Nije precizirao na koje zemlje misli.

Kineski državni mediji, međutim, odbacili su tu tvrdnju. Tvrde da je Vašington „iskrivio logiku uvlačeći više zemalja u sukob, jer osnovni uzrok blokade Ormuskog moreuza leži u američko-izraelskoj vojnoj akciji protiv Irana“.

Ta formulacija u skladu je sa izjavom portparola kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guoa Đijakuna, koji je na redovnoj konferenciji za novinare u ponedeljak rekao da poremećaji plovidbe u moreuzu proizilaze iz sukoba sa Iranom i da rešenje leži u trenutnom prekidu vatre.

Kineski državni mediji potez Vašingtona opisali su i kao „blokadu kao odgovor na blokadu“, upoređujući je sa „neuspešnom krađom bicikla, na koji se onda doda još jedan katanac“. Kako onda Kina tumači američku blokadu – i na koga Vašington zapravo pokušava da izvrši pritisak?

Foto: AP Photo/Altaf Qadri,File

Pritisak na Kinu da se umeša

U intervjuu za DW, Džang Lun, profesor na Univerzitetu CY Serži-Pariz, opisao je američku blokadu kao „odgovor istom merom“. On smatra da je potez Vašingtona namenjen i tome da „prisili Kinu da stupi na scenu“.

Džang objašnjava da bi Bela kuća mogla da pronađe izlaz iz sukoba — i sačuva obraz — ako bi pritisla Peking da izvrši pritisak na Teheran da prihvati uslove SAD.

S obzirom na Trampov transakcioni stil, Džang kaže da bi Peking, ako Kina „dâ Trampu tu pobedu“, dobio prednost u budućim pregovorima o pitanjima kao što je Tajvan.

Džang, međutim, ne veruje da će Kina direktno intervenisati u ratu na Bliskom istoku. Iako bi blokada Ormuskog moreuza uticala na kineske interese, najvažniji strateški prioritet Pekinga jeste očuvanje delikatne ravnoteže održavanjem stabilnih odnosa sa svim uključenim stranama.

Kineski narativ: „Dostojanstven izlazak“ i „pakovana pobeda“

Kineski državni mediji su, u međuvremenu, predstavili američku blokadu kao deo „hegemonističke logike“ pribegavanja sili onda kada pregovori propadnu.

Prema tom narativu, Vašington se vojno mobiliše na Bliskom istoku kao deo priprema za eskalaciju rata, tokom pregovora pre izbijanja sukoba i u nedavnoj rundi pregovora koju je organizovao Pakistan.

Kineski mediji prikazuju SAD kao „željne da dostojanstveno izađu“ iz sukoba, i da čak pribegavaju „pakovanoj pobedi“ tako što tvrde da su postigle svoje ciljeve u Iranu, uključujući promenu režima i uspešne napade na mete.

Državni mediji, ujedno, Ormuski moreuz opisuju kao „fatalnu ranjivost“ za SAD: neuspeh u Iranu, u kombinaciji sa gubitkom kontrole nad moreuzom, rastućim cenama nafte i inflacijom, mogao bi da ima direktne posledice po Trampovu administraciju na izborima u SAD u novembru.

Kockanje sa visokim ulozima

Zvanični kineski narativ tumači iransku blokadu moreuza kao dokaz da je Teheran „nadmašio“ SAD i Izrael. Iz iranske perspektive, prelazak Vašingtona sa postavljanja ultimatuma na povratak za pregovarački sto odraz je njegove otpornosti i odbijanja da se pokloni pred američkim vojnim pritiskom.

Odluka SAD da blokira iranske luke, u međuvremenu, u Kini se posmatra kao pokušaj da se nadoknadi nedovoljan uticaj za pregovaračkim stolom nakon ranijih vojnih akcija koje nisu uspele da primoraju na promenu režima, što je bio jedan od Trampovih glavnih ciljeva u ranim danima rata.

Argument za prekid pristupa moreuzu je da bi to moglo da liši Teheran ključnih prihoda, čime bi se oslabila njegova pregovaračka moć i čime bi bio primoran da postigne sporazum sa Vašingtonom.

Međutim, kineski državni mediji često opisuju američku blokadu kao „kockanje“, tvrdeći da, dok Vašington želi da izađe iz ćorsokaka maksimalnim pritiskom, iranski raketni kapaciteti mogu da izazovu dalju eskalaciju. S obzirom na to da su obe strane već u stanju vojne gotovosti, prekid pregovora značajno bi povećao rizik od šireg sukoba.

Foto: AP Photo/Ng Han Guan

Pritisak na energetsku bezbednost Kine s dugoročnim posledicama

Džang za DW kaže da Vašington, pored toga što reaguje na zahteve Izraela, i dugotrajne tenzije između SAD i Irana, odnosno zabrinutosti zbog iranskog nuklearnog programa, ima još jedan ključni faktor, a to je da kontroliše globalne energetske resurse, što je Tramp više puta i isticao.

U tom kontekstu, tvrdi Džang, postoji dimenzija „šireg strateškog pritiska“ na Kinu. Sjedinjene Države već su pojačale svoj uticaj na Venecuelu, a ako bi i Iran potpao pod uticaja SAD, i ako bi se Vašington dalje angažovao oko Rusije – potencijalno kroz ustupke vezane za Ukrajinu – to bi moglo značajno da ograniči pristup Kine naftnim resursima.

Uprkos nastojanjima Pekinga za energetsku tranziciju, nafta ostaje kritično važan energent.

Kao najveći iranski kupac nafte i ključni partner, Kina je navodno sarađivala sa iranskim zvaničnicima tokom prošlonedeljnih pregovora o prekidu vatre i pozvala Teheran da prihvati uslove postignute uz posredovanje Pakistana. Ostaje, međutim, nejasno da li bi Kina javno preuzela ulogu garanta u bilo kom budućem sporazumu.

Vojna podrška ili alternativni „alati“ Kine?

Američki obaveštajni izvori tvrdili su da je Kina obezbedila ili da se sprema da obezbedi oružje Iranu, prema nedavnom izveštaju američkog Si-En-Ena.

Tramp je upozorio da bi Peking mogao da se suoči sa novim tarifama do 50 odsto ako ponudi vojnu podršku Teheranu. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova u ponedeljak je odbacilo te optužbe kao „neosnovane klevete“.

Hu Siđin, istaknuta kineska medijska ličnost, objavio je komentar na kineskom portalu Phoenix.com, navodeći da su takve tvrdnje zamišljene kao „preventivne optužbe“ kako bi se odvratila Kina. Dodao je i da Peking „još uvek ima mnogo karata koje može da odigra“.

Džang takođe napominje da Kina i dalje ima dodatne alate, uključujući i izvoz retkih zemnih elemenata. „Ako Sjedinjene Države militarizuju moreuz“, rekao je, „Kina bi mogla da militarizuje retke zemne elemente“.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!