„NATO je slomljen“, otvoreno kaže bivši američki ambasador pri NATO, Ivo Dalder. On je još pre godinu dana objavio članak pod naslovom „NATO bez Amerike: Kako Evropa može da vodi savez osmišljen za američku kontrolu“, a sada ističe da su napetosti oko Irana između Donalda Trampa i evropskih saveznika gurnule Severnoatlantsku alijansu u „najgoru krizu“ u njenoj istoriji – Savez je upravo 4. aprila obeležio 77 godina postojanja, piše Dojče vele.
Kako je došlo do toga?
Dalder, koji je sada viši saradnik u centru Belfer na univerzitetu Harvard, za DW objašnjava da ovaj razvoj događaja ima nekoliko aspekata.
Nisu to, kaže, samo uvrede koje Tramp upućuje savezu i njegovim evropskim članicama, na što su se one već prilično navikle: Tramp je naime u ponedeljak ponovio svoje mišljenje da je NATO „tigar od papira“ i da ne podržava SAD u njegovom ratu protiv Irana. I nije reč samo o Trampovim stalnim pretnjama da će se povući iz NATO – mada to, dodaje Dalder, izaziva zabrinutost da Tramp ne bi bio spreman da učestvuje u kolektivnoj odbrani ako bi neka saveznica bila napadnuta, što je temeljno obećanje člana 5 Ugovora NATO.
Dalder kaže da je razmere trenutne slabosti NATO pokazala kombinacija Trampove žestoke retorike i činjenice da je Evropa otišla dalje od pukog odbijanja da bude uvučena u rat – uskraćivanjem prava na korišćenje vojnih baza na njenoj teritoriji ili odbijanjem davanja prava na korišćenja vazdušnog prostora za ofanzivne akcije.
„To u punoj meri oslikava savez u kojem evropske članice i Kanada više ne veruju Sjedinjenim Dražvama da će se ponašati na način koji doprinosi njihovoj bezbednosti, već se u stvari ponaša na način koji je štetan za njihovu bezbednost“, objašnjava Dalder. „To važi za Grenland, važi za carine, važi za pretnje carinama zemljama koje pomažu savezniku da se odbrani, u ovom slučaju, protiv Sjedinjenih Država.“
Može li Tramp da se povuče iz NATO?
Sam američki predsednik o tome često javno naglas razmišlja, a nedavno je rekao da se ta mogućnost „više ne može odbaciti“. Zato niko sa sigurnošću ne zna da li će Tramp jednog dana pokušati da povuče SAD iz Alijanse. Ono što se zna jeste da to ne bi bilo lako, delom zahvaljujući njegovom sadašnjem državnom sekretaru Marku Rubiju. On je, naime, kao senator predložio zakon usvojen 2023. godine, a koji zahteva podršku dvotrećinske većine u Senatu za izlazak iz NATO.
Tri godine kasnije, Tramp tvrdi da bi to ipak mogao da uradi. Dalder se s njim slaže i objašnjava da bi spor pred Ustavnim sudom verovatno išao u prilog ovlašćenjima predsednika – a istovremeno se čini da je Rubio postao skeptičan prema NATO.
Član 13
U Severnoatlantskom ugovoru iz 1949. postoji član koji opisuje postupak izlaska iz NATO, ali on nikada do sada nije bio primenjen.
Prema tom članu, nakon što je Ugovor na snazi dvadeset godina, svaka država-članica može da istupi iz Saveza godinu dana nakon što je o tome obavestila Sjedinjene Američke Države, a one će potom da obaveste ostale članice.
Šta bi se tada dogodilo?
NATO bi bez SAD teško mogao da se predstavi kao verodostojna sila, kao Alijansa koja ima najveći i najnapredniji arsenal oružja. Ali stručnjaci kažu da Savez ne bi nužno propao. Mogao bi da nastavi tranziciju koja je već u toku – ka jačanju evropskog vođstva i većem oslanjanju na evropske sposobnosti.
Međunarodni institut za strateške studije (IISS) istražio je kako bi to moglo da izgleda, pozivajući „evropske donosioce odluka da razmotre vojna, finansijska i odbrambeno-industrijska ulaganja potrebna za smanjenje zavisnosti od SAD i, u krajnjem slučaju, za pripremu na NATO bez ikakve američke uloge“.
Procena IISS od pre gotovo godinu dana, utvrdila je da bi postojali ozbiljni nedostaci, ne samo u zameni „glavnih američkih vojnih platformi i ljudstva (ovo potonje procenjeno je na 128.000 vojnika), nego i u svemirskim, kao i obaveštajnim, nadzornim i izviđačkim kapacitetima. „Takođe bi morao da se nadomesti sadašnji značajan američki doprinos savezničkim strukturama komandovanja i kontrole, kao i da se popune mnoge visoke vojne pozicije u organizacijama NATO koja trenutno zauzima američko osoblje“, navodi se.
To bi, prema proceni studije, zahtevalo finansiranje evropskih članica Alijanse u iznosu od oko bilion dolara, dodatno uz već rastuće izdatke za odbranu.
Evropski nuklearni kišobran već se širi
Nik Vitni iz trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose, bivši službenik britanskog Ministarstva odbrane, kaže za DW da je njegov „čvrst stav da nam Amerika sada baš i nije potrebna“. On ne veruje da bi „sve bilo izgubljeno ako bi se Tramp sutra predomislio i rekao: ’U redu, svi se vraćamo kući, završili smo s vama i možete da zaboravite na moje nuklearne garancije’.“
Vitni pritom podseća na nedavnu inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona o intenziviranju nuklearne saradnje izvan NATO.
Napeti živci, odlučan stav
Estonski ministar spoljnih poslova Margus Tsahkna možda je jedini evropski lider koji je najavio da je njegova zemlja spremna da pomogne Trampovoj administraciji u Iranu – ali napominje da nije bilo stvarnog zahteva.
Tsahkna kaže da je razlog za ponuđenu pomoć zapravo vraćanje usluge. „Naravno, ovaj (anti-NATO) narativ nije dobar“, kaže za DW. „Estonski građani svaki dan pitaju i mene i mnoge druge političare da li član 5 NATO još uvek funkcioniše.“ Tsahkna savetuje čitavoj Evropi da „ostanemo smirenim, usredsredimo se na ono što možemo da uradimo i, naravno, stalno je potrebno da razgovaramo s američkom administracijom“. On podseća da je i Sjedinjenim Državama potrebna Evropa.
To će sigurno biti ključna poruka generalnog sekretara NATO Marka Rutea tokom njegove posete Beloj kući ove srede. U svojim izjavama u ponedeljak Tramp je Rutea nazvao „velikim čovekom“, a ponovo je kritikovao Evropljane i druge zemlje zbog toga što se nisu pridružile ratu protiv Irana.
Svoju konferenciju za novinare završio je zagonetnom, možda i zloslutnom izjavom: „Želimo Grenland. Oni ne žele da nam ga daju. I rekao sam: ’Doviđenja’.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
