Bivši američki ambasador pri NATO upozorava da je savez u najdubljoj krizi u istoriji, dok sukobi između Donalda Trampa i Evrope otvaraju pitanje – može li NATO bez SAD
„NATO je slomljen“, otvoreno kaže bivši američki ambasador pri NATO, Ivo Dalder. On je još pre godinu dana objavio članak pod naslovom „NATO bez Amerike: Kako Evropa može da vodi savez osmišljen za američku kontrolu“, a sada ističe da su napetosti oko Irana između Donalda Trampa i evropskih saveznika gurnule Severnoatlantsku alijansu u „najgoru krizu“ u njenoj istoriji – Savez je upravo 4. aprila obeležio 77 godina postojanja, piše Dojče vele.
Dalder, koji je sada viši saradnik u centru Belfer na univerzitetu Harvard, za DW objašnjava da ovaj razvoj događaja ima nekoliko aspekata.
Nisu to, kaže, samo uvrede koje Tramp upućuje savezu i njegovim evropskim članicama, na što su se one već prilično navikle: Tramp je naime u ponedeljak ponovio svoje mišljenje da je NATO „tigar od papira“ i da ne podržava SAD u njegovom ratu protiv Irana. I nije reč samo o Trampovim stalnim pretnjama da će se povući iz NATO – mada to, dodaje Dalder, izaziva zabrinutost da Tramp ne bi bio spreman da učestvuje u kolektivnoj odbrani ako bi neka saveznica bila napadnuta, što je temeljno obećanje člana 5 Ugovora NATO.
Dalder kaže da je razmere trenutne slabosti NATO pokazala kombinacija Trampove žestoke retorike i činjenice da je Evropa otišla dalje od pukog odbijanja da bude uvučena u rat – uskraćivanjem prava na korišćenje vojnih baza na njenoj teritoriji ili odbijanjem davanja prava na korišćenja vazdušnog prostora za ofanzivne akcije.
„To u punoj meri oslikava savez u kojem evropske članice i Kanada više ne veruju Sjedinjenim Dražvama da će se ponašati na način koji doprinosi njihovoj bezbednosti, već se u stvari ponaša na način koji je štetan za njihovu bezbednost“, objašnjava Dalder. „To važi za Grenland, važi za carine, važi za pretnje carinama zemljama koje pomažu savezniku da se odbrani, u ovom slučaju, protiv Sjedinjenih Država.“
Sam američki predsednik o tome često javno naglas razmišlja, a nedavno je rekao da se ta mogućnost „više ne može odbaciti“. Zato niko sa sigurnošću ne zna da li će Tramp jednog dana pokušati da povuče SAD iz Alijanse. Ono što se zna jeste da to ne bi bilo lako, delom zahvaljujući njegovom sadašnjem državnom sekretaru Marku Rubiju. On je, naime, kao senator predložio zakon usvojen 2023. godine, a koji zahteva podršku dvotrećinske većine u Senatu za izlazak iz NATO.
Tri godine kasnije, Tramp tvrdi da bi to ipak mogao da uradi. Dalder se s njim slaže i objašnjava da bi spor pred Ustavnim sudom verovatno išao u prilog ovlašćenjima predsednika – a istovremeno se čini da je Rubio postao skeptičan prema NATO.
U Severnoatlantskom ugovoru iz 1949. postoji član koji opisuje postupak izlaska iz NATO, ali on nikada do sada nije bio primenjen.
Prema tom članu, nakon što je Ugovor na snazi dvadeset godina, svaka država-članica može da istupi iz Saveza godinu dana nakon što je o tome obavestila Sjedinjene Američke Države, a one će potom da obaveste ostale članice.
NATO bi bez SAD teško mogao da se predstavi kao verodostojna sila, kao Alijansa koja ima najveći i najnapredniji arsenal oružja. Ali stručnjaci kažu da Savez ne bi nužno propao. Mogao bi da nastavi tranziciju koja je već u toku – ka jačanju evropskog vođstva i većem oslanjanju na evropske sposobnosti.
Međunarodni institut za strateške studije (IISS) istražio je kako bi to moglo da izgleda, pozivajući „evropske donosioce odluka da razmotre vojna, finansijska i odbrambeno-industrijska ulaganja potrebna za smanjenje zavisnosti od SAD i, u krajnjem slučaju, za pripremu na NATO bez ikakve američke uloge“.
Procena IISS od pre gotovo godinu dana, utvrdila je da bi postojali ozbiljni nedostaci, ne samo u zameni „glavnih američkih vojnih platformi i ljudstva (ovo potonje procenjeno je na 128.000 vojnika), nego i u svemirskim, kao i obaveštajnim, nadzornim i izviđačkim kapacitetima. „Takođe bi morao da se nadomesti sadašnji značajan američki doprinos savezničkim strukturama komandovanja i kontrole, kao i da se popune mnoge visoke vojne pozicije u organizacijama NATO koja trenutno zauzima američko osoblje“, navodi se.
To bi, prema proceni studije, zahtevalo finansiranje evropskih članica Alijanse u iznosu od oko bilion dolara, dodatno uz već rastuće izdatke za odbranu.
Nik Vitni iz trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose, bivši službenik britanskog Ministarstva odbrane, kaže za DW da je njegov „čvrst stav da nam Amerika sada baš i nije potrebna“. On ne veruje da bi „sve bilo izgubljeno ako bi se Tramp sutra predomislio i rekao: ’U redu, svi se vraćamo kući, završili smo s vama i možete da zaboravite na moje nuklearne garancije’.“
Vitni pritom podseća na nedavnu inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona o intenziviranju nuklearne saradnje izvan NATO.
Estonski ministar spoljnih poslova Margus Tsahkna možda je jedini evropski lider koji je najavio da je njegova zemlja spremna da pomogne Trampovoj administraciji u Iranu – ali napominje da nije bilo stvarnog zahteva.
Tsahkna kaže da je razlog za ponuđenu pomoć zapravo vraćanje usluge. „Naravno, ovaj (anti-NATO) narativ nije dobar“, kaže za DW. „Estonski građani svaki dan pitaju i mene i mnoge druge političare da li član 5 NATO još uvek funkcioniše.“ Tsahkna savetuje čitavoj Evropi da „ostanemo smirenim, usredsredimo se na ono što možemo da uradimo i, naravno, stalno je potrebno da razgovaramo s američkom administracijom“. On podseća da je i Sjedinjenim Državama potrebna Evropa.
To će sigurno biti ključna poruka generalnog sekretara NATO Marka Rutea tokom njegove posete Beloj kući ove srede. U svojim izjavama u ponedeljak Tramp je Rutea nazvao „velikim čovekom“, a ponovo je kritikovao Evropljane i druge zemlje zbog toga što se nisu pridružile ratu protiv Irana.
Svoju konferenciju za novinare završio je zagonetnom, možda i zloslutnom izjavom: „Želimo Grenland. Oni ne žele da nam ga daju. I rekao sam: ’Doviđenja’.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Francuska je tokom rekordnog toplotnog talasa zabeležila više od 2.000 dodatnih smrtnih slučajeva, dok meteorolozi upozoravaju da Evropu već ovog vikenda očekuju nove ekstremne vrućine
Teheran koristi pogreb Alija Hamneija i članova njegove porodice da proširi svoj poljuljani uticaj u regionu i svetu. Ceremonija će trajati šest dana, a najavljene su delegacije iz blizu stotinu država
Temperature mora na hrvatskoj, crnogorskoj ili albanskoj obali ovog leta su za preko 5 stepeni više od proseka za ovo doba godine
Tokom ceremonije žalosti i sahrane ajatolaha Alija Hamneija u Iranu su pojačane mere bezbednosti. Razlozi su ekstremne vrućine, ali i prvo pojavljivanje u javnosti novog vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija
Četiri godine od početka ruske agresije na Ukrajinu oko dva miliona vojnika na obe strane je poginulo ili ranjeno, podaci su Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) sa sedištem u Vašingtonu
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
