Nakon promene političke vlasti u Mađarskoj, Peter Mađar najavljuje povratak evropskim integracijama, jačanje pravne države i obračun sa korupcijom iz prethodnog perioda. Kako Mađar to namerava da uradi?
U Mađarskoj je ogromna euforija nakon izbornog poraza Viktora Orbana. Zemlja se suočava sa drugom promenom sistema nakon kraja komunističke diktature 1989/90. Izborni pobednik Peter Mađar kaže da se sada radi o tome da se „Orbanov sistem sruši“ i da se Mađarska ponovo učini „normalnom, poštovanom zemljom“ u Evropi, piše Dojče vele.
Kako Mađar to namerava da uradi? Šta je s njegovom reputacijom po kojoj se on u nekim aspektima gotovo uopšte ne razlikuje od Orbanovog Fidesa? Dojče vele odgovara na deset najvažnijih pitanja.
Mađar sebe opisuje kao konzervativca i desničara. Odbacuje da bude klasifikovan kao liberalno-konzervativan, ali se distancira i od pojma „patriot“ onako kako ga koristi Viktor Orban. On je proevropski orijentisan, a zalaže se i protiv prevelikog uticaja Evropske unije na nacionalnu politiku, ali i protiv Orbanovaog „suverenizma“. Njegov stil govora često je veoma polemičan, često u velikoj meri zaoštren. Ipak, daleko je od Orbanovog populizma.
Mađar obećava da će ponovo uspostaviti kontrolu moći i mehanizme ravnoteže i da će Mađarska ponovo biti demokratska i pravna država. Izborni pobednik želi da donese novi ustav – sadašnji mađarski ustav delom je konglomerat propagandnih članova i odredbi s ciljem očuvanja moći Orbanovog sistema. U novom ustavu trebalo bi da budu utvrđeni mehanizmi ograničenja vlasti, na primer poput onog da premijer u Mađarskoj može da obavlja najviše dva mandata.
Mađar želi da reformiše i izborni zakon krojen prema Orbanovoj stranci Fides, da ukine ekstremnu centralizaciju države i ponovo uspostaviti autonomiju univerziteta. Pravosuđe bi trebalo da postane nezavisnije, iako ne postoji konkretan plan za reformu te oblasti. On ujedno želi da se odrekne određenih ovlašćenja kao šef vlade, recimo nadzora nad tajnim službama. To bi ponovo trebalo da bude u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova.
Mađarova vlada osnovaće agenciju za borbu protiv korupcije i agenciju za povrat imovine. Ova druga bi trebalo da istražuje sve javne tendere u vrednosti većoj od 25 miliona evra. Mađarska će se takođe pridružiti i evropskom javnom tužilaštvu. Glavno državno odvjetništvo trebalo bi da radi nezavisnije. Generalno, Mađar obećava odlučnu borbu protiv korupcije i rasvetljavanje slučajeva korupcije u proteklih 16 godina, u vreme dok je Orban bio premijer.
Mađar vidi Mađarsku u potpunosti integrisanu u Evropi i obećava da će zemlja ponovo biti pouzdan partner Evropske unije i NATO. No takođe kaže da će „biti rasprava o nacionalnim interesima“. Mađarska se u Brsielu, kako naglašava, „neće stalno boriti“, nego će biti „konstruktivan partner“. Mađar takođe planira pristupanje Mađarske evrozoni. Datum za to još nije definisan.
Strogu antimigrantsku politiku Orbana nova vlada Mađarove stranke Tisa želi da nastavi, a isto tako želi i da zadrži ogradu na granici sa Srbijom. Međutim, Mađar zagovara sveevropsko rešenje i obećava da se to pitanje neće koristiti za propagandu protiv EU ili za unutrašnju politiku. Konkretni predlozi o migrantskoj politici EU za sada ne postoje. Mađar takođe obećava da se zaustavi zapošljavanje radne snage iz država izvan EU u Mađarskoj – što bi zbog nedostatka radne snage u zemlji moglo da postane upitno.
Zbog izrazito antiukrajinske propagande Orbana i optužbi da je Tisa ukrajinski projekat, Mađar se prema Ukrajini pozicionira oprezno. Zalaže se za normalizaciju odnosa sa susednom državom, ali ne podržava ubrzanu integraciju Ukrajine u EU. Učešće Mađarske u kreditnom paketu za Ukrajinu od 90 milijardi on odbija, istok kao i Orban – ali osuđuje Orbanov veto na taj paket, nakon što je Mađarska u decembru 2025. već postigla dogovor oko neučestvovanja u tom projektu.
Izričitu izjavu o povlačenju Orbanovog veta Mađar za sada nije dao. Protivi se mirovnim rešenjima za Ukrajinu bez njenog pristanka. Suverenitet i međunarodno priznate granice Ukrajine su nepovredive, a takođe se, po njemu, mora jasno imenovati ko je u ratu agresor, a ko žrtva.
Mađar Orbanovu vladu naziva „marionetom Kremlja“. Tokom izborne kampanje među biračima Tise često se čuo slogan „Rusi napolje!“ Protiv ruskog uticaja u Mađarskoj Mađar želi odlučno da deluje. Mađarska prema njegovim rečima ubuduće želi snažno da diverzifikuje snabdevanje energijom, ali ne želi da se potpuno odvoji od ruskih energenata.
Ugovore s Rusijom, uključujući i neobjavljeni ugovor o proširenju nuklearne elektrane Paks, Mađar želi da ispita i po potrebi izmeni. Kada bi ga ruski diktator Vladimir Putin nazvao, rekao je Mađar, pozvao bi ga da okonča rat protiv Ukrajine. Nakon završetka rata, kaže, Evropa bi mogla ponovo da normalizuje odnose s Moskvom.
U Sjedinjenim Američkim Državama Mađar vidi važnog partnera s kojim bi trebalo „negovati dobre i bliske odnose“. Zbog jasne podrške Donalda Trampa Orbanu u izbornoj kampanji, odnos Mađara prema američkom predsedniku za sada će verovatno ostati uzdržan. Mađar kaže da za sada ne vidi razlog da sam inicira telefonski razgovor s Trampom, ali poziva ga da u oktobru u Budimpešti učestvuje na obeležavanju 70. godišnjice revolucije iz 1956.
Unutar Evropske unije Mađar teži snažnoj saradnji sa srednjoeuropskim državama Poljskom, Češkom, Slovačkom i Austrijom. Smatra poželjnim proširenje tzv. Višegradske grupe na Sloveniju, Hrvatsku i Rumuniju. Srednja Evropa mora biti snažan stub unutar EU, kaže. Posebno mu je važan dobar odnos s Poljskom. Tamo će otputovati na svoje prvo putovanje u inostranstvo.
Pod Orbanom je više političara iz srednje i jugoistočne Evrope političara dobilo azil u Mađarskoj, među njima makedonski bivši premijer Nikola Gruevski i bivši poljski ministar pravosuđa Zbignjev Ziobro. Njih će Mađarska izručiti matičnim državama ako već nisu napustili zemlju, najavio je Mađar.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Papa Lav XIV u svojoj prvoj enciklici „Magnifica humanitas“ upozorava da razvoj veštačke inteligencije ne sme služiti isključivo profitu i moći, već celokupnom čovečanstvu. Dokument se bavi etičkim, socijalnim i političkim posledicama AI revolucije i poziva na „razoružavanje“ tehnologije koja može ugroziti čoveka
Američke snage izvele su vazdušne napade na ciljeve u južnom Iranu, uključujući raketne položaje i plovila za koja se tvrdi da su postavljala mine u Persijskom zalivu. Napadi su opisani kao „odbrambena akcija“, dok istovremeno traju pregovori o mogućem mirovnom sporazumu između Vašingtona i Teherana.
Koliko je u Evropi raštrakano američkih vojnika? Predsednik SAD Donald Tramp stalno preti da će ih smanjiti
Muškarac koji je u subotu, 23. maja, uveče pucao u blizini kontrolnog punkta Bele kuće ubijen je u uzvratnoj vatri policajaca, saopštila je američka Tajna služba, navodeći da je predsednik Donald Tramp bio u tom trenutku u Beloj kući
U trenutku nesreće navodno je bilo angažovano 247 radnika
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
