Dok pregovori između Sjedinjene Američke Države i Iran tapkaju u mestu, sve je više znakova da unutrašnje podele u Teheranu određuju njihov tok i domet
Nije jasno da li će se i kako pregovori SAD i Irana nastaviti. Trenutno se ne nazire mogućnost nekakvog proboja. Ko vuče konce iza kulisa u Teheranu?
Još od 8. aprila vode se pregovori između SAD i Irana o okončanju rata, ali razgovori nisu odmakli dalje od razmene poruka preko posrednika. Američki predsednik Donald Tramp ocenjuje da je razlog za to, između ostalog, i haos unutar samog Irana: „Iran ima velikih problema da uopšte zna ko mu je zapravo vođa“, napisao je prošlog četvrtka (23. april) na društvenoj mreži Truth Social. U toku je borba za vlast između „tvrde linije“ i „umerenih, koji uopšte nisu tako umereni, ali čiji se uticaj širi“.
Istog dana američki mediji izvestili su i o planovima napada na pojedine iranske zvaničnike koji navodno potkopavaju pregovore. Na samom vrhu tog spiska nalazi se Ahmad Vahidi, komandant iranske Revolucionarne garde.
Šezdesetosmogodišnji Ahmad Vahidi preuzeo je položaj komandanta Revolucionarne garde nakon smrti Mohameda Pakpura, koji je ubijen u napadu 28. februara 2026. godine zajedno s još nekoliko visokih komandanata, a tokom sastanka s vrhovnim vođom Alijem Hameneijem.
Ahmad Vahidi poznat je i u Iranu i u inostranstvu: Interpol ga traži još od 2007. godine zbog navodne umešanosti u bombaški napad na jevrejski društveni centar AMIA (Asociación Mutual Israelita Argentina) u Buenos Ajresu.
Argentinski istražitelji smatraju Vahidija jednim od glavnih organizatora tog terorističkog čina u kojem je ubijeno 85 ljudi, a više od 300 je povređeno. U vreme napada Vahidi je bio komandant brigade Kuds, elitne jedinice iranske Revolucionarne garde, zadužene i za operacije u inostranstvu.
Vahidi se Revolucionarnoj gardi pridružio već sa 20 godina i tokom Iransko‑iračkog rata izgradio vojnu karijeru. Nakon toga postao je komandant jedinice Kuds, na toj funkciji ostavši do 1997. godine.
Kao tvrdolinijaš istakao se i kao ministar odbrane u vladi predsednika Mahmuda Ahmadinedžada (2009–2013), a u vladi predsednika Ebrahima Raisija, od 2021. do 2024. godine, obavljao je funkciju ministra unutrašnjih poslova.
Tokom protesta za prava žena 2022. godine, nakon ubistva Džine Mahse Amini u policijskom pritvoru, smatra se ključnom osobom u krvavom gušenju demonstracija i odlučnim zagovornikom verskog propisa o pokrivanju kose žena.
Prema iranskim izvorima, Vahidi pripada i užem krugu saradnika novog revolucionarnog vođe Irana, Modžtabe Hamneija.
Prema procenama stranih instituta, Vahidi je verovatno uticajnija figura čak i od predsednika iranskog parlamenta Mohameda Bagera Galibafa, za koga se smatra da ima umerenije stavove i zalaže se za pregovore.
Mohamed Bager Galibaf, kao predsednik iranskog parlamenta (Madžlesa) od 2020. godine, spada među najmoćnije ljude Irana i ima bliske veze s Revolucionarnom gardom.
Rođen je 1961. godine, a nakon revolucije pridružio se Revolucionarnoj gardi. Tokom Iransko‑iračkog rata postao je komandant jedinice, a posle rata nastavio je karijeru u bezbednosnim strukturama.
Kao predsednik parlamenta predvodio je iransku delegaciju na prvim pregovorima sa SAD‑om u Pakistanu, ali nije izvesno da li će tu ulogu zadržati.
Unutrašnje podele među iranskim zvaničnicima uglavnom ne dopiru do javnosti: pojavile su se informacije da je Galibaf optužio Saida Džalilija i njemu slične da će „uništiti Iran“, ali su takvi navodi zvanično demantovani.
Američka televizija Foks njuz nedavno je izvestila da bi upravo Said Džalili, „tvrdolinijaš koji je ismevao Trampa“, mogao da preuzme vođenje mirovnih pregovora. Međutim, potvrde za te navode još nema.
Said Džalili, rođen 1965. godine, formalno obavlja tek nejasne funkcije u državnom aparatu Irana – član je tela za rešavanje sporova između parlamenta i Saveta čuvara revolucije i navodno predstavnik vrhovnog vođe na zasedanjima Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost. Ipak, široko je poznat kao nepokolebljivi tvrdolinijaš u iranskom političkom sistemu, kao neko ko odlučno odbacuje svako približavanje Zapadu.
Tokom Iransko‑iračkog rata (1980–1988) dobrovoljno se prijavio u vojsku i u borbama izgubio deo desne noge. Nakon rata, 1989. godine, započeo je karijeru u iranskom Ministarstvu spoljnih poslova.
Kasnije je radio u kancelariji vrhovnog vođe, a od 2007. do 2013. bio je sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost i u isto vreme glavni pregovarač Irana za nuklearni program. Tokom tog perioda pregovori su se dodatno zaoštrili, što je dovelo do novih sankcija Ujedinjenih nacija protiv Irana.
Nakon nedavnih Trampovih izjava o nejasnoćama u iranskom upravljanju, Džalili i drugi zvaničnici objavili su gotovo identične poruke na društvenim mrežama: „U našem Iranu nema ni tvrdolinijaša ni umerenih. Svi smo mi ’iranski’ i ’revolucionarni’, a uz čelično jedinstvo naroda i države, u potpunoj odanosti vrhovnom vođi revolucije, prisilićemo zločinačkog agresora na pokajanje.“
Vrhovni vođa Irana je Modžtaba Hamnei, rođen 1969. godine kao drugi sin ubijenog iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija. Nakon njegove smrti u februaru 2026. godine, „Skupština stručnjaka“, koju čini 80 uglednih verskih učitelja, imenovala ga je za novog vrhovnog vođu.
Iako je stupio na dužnost još 8. marta 2026. godine, njegovo javno obraćanje još uvek se očekuje. Ipak, do danas nema nijednog zvaničnog snimka njegovih reči. Za razliku od svog oca ili revolucionarnog vođe ajatolaha Homeinija, Modžtaba nije poznat kao snažan govornik i uglavnom je delovao iz pozadine.
Nije sasvim jasno ni kakvo je njegovo zdravstveno stanje nakon napada tridesetak projektila na stambene i poslovne objekte njegovog oca. Njujork tajms piše da je navodno teško ranjen i da se nalazi na tajnoj lokaciji, pod stalnim nadzorom malog kruga pouzdanih lekara, bez elektronske komunikacije. Prema tim navodima, u njegovom lečenju učestvuje i predsednik Masud Pezeškian kao kardiokirurg.
Masud Pezeškian je od jula 2024. godine predsednik Irana. Rođen je 1954. godine u Mahabadu, lekar je i kardiokirurg po obrazovanju. Od 2001. do 2005. godine bio je ministar zdravlja u vladi predsednika Mohameda Hatamija. Nakon toga je dugi niz godina bio poslanik u parlamentu iz Tabriza, a od 2016. do 2020. obavljao je funkciju potpredsednika parlamenta.
U političkom sistemu Irana predsednik je podređen vrhovnom vođi, koji ima stvarnu kontrolu nad vojskom, Revolucionarnom gardom, pravosuđem i ključnom spoljnom politikom.
Pezeškian stalno naglašava potrebu za pregovorima sa SAD i poziva na „poštene i ravnopravne razgovore“. Zvanično podržava Mohameda Bagera Galibafa, koji je kao predsednik parlamenta uspostavio prve direktne kontakte s Amerikancima tokom pregovora u Pakistanu.
I Abas Aragči u svojim javnim istupima stalno ponavlja tu poruku. Rođen 1962. godine, Aragči je od 2024. ministar spoljnih poslova Irana i jedno od najprepoznatljivijih lica diplomatskih pregovora sa SAD i drugim državama.
Još kao dečak učestvovao je u Iranskoj revoluciji, a tokom 1980‑ih borio se u Iransko‑iračkom ratu kao pripadnik Revolucionarne garde. Aragči se 1989. godine priključio iranskom Ministarstvu spoljnih poslova. Bio je ambasador u Finskoj (1999–2003) i Japanu (2007–2011), više puta zamenik ministra spoljnih poslova i portparol ministarstva. Godine 2015. bio je glavni iranski pregovarač u nuklearnim razgovorima koji su doveli do Zajedničkog sveobuhvatnog plana delovanja (JCPOA), poznatog kao iranski nuklearni sporazum.
Poslednjih dana Aragči je putovao na razgovore u Pakistan, Oman i u ponedeljak (27. april) u Rusiju, nalazeći se u središtu intenzivnih diplomatskih aktivnosti.
Iranska novinska agencija Fars, bliska Revolucionarnoj gardi, izvestila je da je Iran preko pakistanskih posrednika američkoj vladi uputio „pisane poruke“. One se navodno odnose na „crvene linije Islamske Republike Iran“, uključujući nuklearni program i Ormuski moreuz, ali prema tim navodima ne predstavljaju deo zvaničnih pregovora.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Pregled medicinskih kartona, iskaza i pravnih podnesaka pokazuje da je rolerkoster X2 kompanije Siks Flegs povezan sa više od desetak prijava ozbiljnih povreda i hospitalizacija tokom skoro dve decenije
Dok Balkan „čami“ na klupi i moli za ulazak, Island je odbio da uopšte počne da pregovara o ulasku u EU. Zašto im se ne da da se priključe?
Katastrofalne bujice koje su se obrušile niz doline Himalaja ostavile su za sobom više od 900 mrtvih i hiljade nestalih u Nepalu i na Tibetu. Spasioci i dalje tragaju za ljudima zarobljenim u naseljima, planinskim predelima i tunelima hidroelektrana
Den Salivan podržao je Dena Salivana koji se kandiduje protiv Dena Salivana u trci za Senat
Veliko okupljanje u južnom delu Čikaga pretvorilo se u mesto masovne pucnjave, u kojoj je jedna osoba izgubila život, a najmanje 14 je ranjeno. Policija je prethodno pokušavala da rastera okupljene kada je iznenada odjeknula pucnjava
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
