U Sudanu već tri godine traje rat između zaraćenih vojnih frakcija, dok milioni ljudi zavise od humanitarne pomoći, a prekid vatre i dalje nije na vidiku
Već tri godine se Sudan suočava s onim što se može oceniti kao najteža humanitarna kriza na svetu, a koju globalna javnost uglavnom ne primećuje. Suparničke frakcije unutar vladajuće vojske vode žestoke borbe, što je rezultiralo smrću oko 150.000 ljudi. A otprilike dvanaest miliona Sudanaca prisiljeno je da napusti svoje domove. To je gotovo svaki četvrti stanovnik zemlje. Više od 33 miliona ljudi u samoj zemlji zavisi od pomoći. To je otprilike dve trećine stanovništva, prenosi Dojče vele.
Patnje ljudi u Sudanu bile su u centru pažnje konferencije u Berlinu. Predstavnici Evropske unije, Velike Britanije, SAD i Afričke unije koja obuhvata 55 zemalja s tog kontinenta, sastali su se u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu. Njihov primarni cilj bio je obezbediti dalja sredstva za pomoć stanovništvu – ali i to da se sukob ne zaboravi usred mnogih drugih globalnih kriza.
Mahamud Ali Jusuf, diplomata iz Džibutija i ujedno predsednik Afričke unije, u utorak se nakratko sastao i s nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom (CDU). Merc je pritom o Sudanu rekao: „Trenutno više od 20 miliona ljudi tamo pati od gladi. To je gotovo polovina stanovništva te zemlje. Nemačka je jedan od najvećih donatora humanitarne pomoći. Zato podržavamo sve napore SAD, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta da se postigne prekid vatre.“
Ali Merc također zna da su izuzetno male šanse za prekid vatre između regularnih Sudanskih oružanih snaga (SAF) i paravojnih Snaga za brzu podršku (RSF). Predstavnici obe strane u sukobu nisu ni prisutni u Berlinu. Slična konferencija na tu temu završena je bez rezultata u Londonu pre godinu dana, kao i ona u Parizu 2024. Zato su finansijska obećanja za stanovništvo koje pati bila glavni fokus konferencije u Berlinu.
I Jusuf je doduše naglasio hitnu potrebu za prekidom vatre u Sudanu. Međutim, tvrdio je da je u ovom trenutku gotovo važnije posvetiti veću globalnu pažnju patnji ljudi tamo: „U vreme kad je ceo svet usmeren na Ukrajinu, Iran i druge krize, mislim da je više nego dobrodošlo to što i Nemačka stavlja ovo pitanje u prvi plan, kako ne bismo izgubili iz vida patnju ljudi.“
U 2024. godini zemlje širom sveta donirale su ukupno 2,07 milijardi dolara kako bi obezbedile osnovne potrepštine za narod Sudana. Prošle 2025. godine taj iznos se smanjio na 1,77 milijardi dolara, što je, prema procenama stručnjaka, predstavljalo samo oko 40 odsto stvarnih potreba.
Jedan od razloga je značajno smanjenje pomoći SAD pod predsednikom Donaldom Trampom, ali i fokus bogatog Severa na trenutne sukobe oko Irana i Ukrajine. Samo na konferenciji o Sudanu u Londonu pre godinu dana zagarantovano je izdvajanje oko milijardu evra. To je iznos koji će, prema rečima nemačkog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula (CDU), sada biti postignut i u Berlinu.
Nemačka ministarka za razvoj Rem Alabali Radovan (SPD) planira da poveća nemačku pomoć za one kojima je potrebna za 20 miliona evra, s posebnom pažnjom na žene.
U saopštenju za javnost objavljenom uoči konferencije, ministarka je navela: „Dok su mnogi muškarci odsutni zbog rata, one se brinu za porodice i obezbeđuju im egzistenciju. Nemačka razvojna pomoć podržava sudansko stanovništvo, kao i izbeglice u zajednicama domaćinima susednih zemalja, čime se postavljaju temelji za mirnu budućnost u Sudanu.“ Ukupna nemačka pomoć Sudanu sada iznosi 232 miliona evra.
Sudan je, međutim, daleko od mirne budućnosti. Stručnjaci se plaše da bi sukob uskoro mogao da se proširi i na susedne zemlje, poput Čada. U samoj zemlji uslovi su neopisivi.
Na konferenciji je britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper istakla da se silovanje stalno koristi kao oružje u ratu. Kuper je obećala britansku pomoć Sudanu u iznosu od otprilike 168 miliona evra za 2026. godinu.
Folker Tirk je visoki poverenik Ujedinjenih nacija za ljudska prava već tri i po godine. Taj austrijski pravnik je na sastanku u Berlinu za DW rekao da situaciju u Sudanu dodatno rasplamsavaju obimne pošiljke oružja zaraćenim stranama koje stižu iz mnogih zemalja: „U Sudanu se ne proizvodi nijedno oružje, ali sada u tu zemlju stižu najmoderniji sistemi naoružanja. Upravo smo to sada videli s dronovima. Moja kancelarija je od početka godine zabeležila 700 smrtnih slučajeva civila zbog napada dronovima.“
Zašto se i pored svega taj strašni sukob još uvek tako često zaboravlja? Torsten Kloze-Cuber, generalni sekretar nevladine organizacije „Pomoć – pomoć za samopomoć“, rekao je Katoličkoj novinskoj agenciji (KNA) da je to tako jer do sada gotovo nijedna izbeglica iz Sudana nije došla u Evropu. Prema podacima Agencije UN za izbeglice (UNHCR), 2025. godine u Evropi je registrovano samo oko 14.000 izbeglica iz te zemlje. Znatno manje nego, na primer, iz Sirije. Svest o njima je u skladu s tim, niska, uprkos svim apelima na konferencijama poput one u Berlinu.
Uhapšen je brat direktora EXIT festivala. MUP je saopštio da je pozivao na nasilno rušenje ustavnog uređenja. EXIT demantuje i tvrdi da je u pitanju nastavak pritisaka na festival zbog podrške studentima
Na uglu Masarikove i Resavske ulice dogodio se manji incident kada je žena u automobilu pokušala da iz Masarikove uleti u masu u Resavskoj ulici, javila je reporterka „Vremena“
Imajući u vidu breme prošlosti i nasleđenog mentaliteta, izgradnja boljeg pravosuđa po meri liberalne demokratije biće golem put. Na tom putu ka kredibilnijim institucijama najhrabriji treba da budu upravo oni koji plediraju da im građani veruju, s tim što nikako ne treba da smetnemo sa uma da je proces izgradnje respektabilnih ustanova dvosmerna ulica u kojoj podjednako mora da učestvuje i srpsko društvo menjajući svoju predstavu o pravosuđu
Pobednica jubilarnog izdanja izbora za pesmu Evrovizije je predstavnica Bugarske, simpatična Dara sa pesmom Bangaranga. Njena pobeda je bila iznenađenje jer je ovom pomalo posustalom i diskreditovanom takmičenju vratila element neizvesnosti, nasuprot kladionicama, društvenim mrežama i lobiranjima
Važno je pitati se i da li je moguće ne zavideti ili je ovo osećanje neizbežno. Realno je reći da svi ljudi osećaju zavist povremeno, do izvesne mere, makar u nekim aspektima života, s razvojem verovatno sve manje. Samo ponekome zavist pojede ostatak života, pretvori se u opsesiju i postane destruktivna za njega samog, potencijalnu žrtvu ili i još nekoga oko njih
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
