U Sudanu već tri godine traje rat između zaraćenih vojnih frakcija, dok milioni ljudi zavise od humanitarne pomoći, a prekid vatre i dalje nije na vidiku
Već tri godine se Sudan suočava s onim što se može oceniti kao najteža humanitarna kriza na svetu, a koju globalna javnost uglavnom ne primećuje. Suparničke frakcije unutar vladajuće vojske vode žestoke borbe, što je rezultiralo smrću oko 150.000 ljudi. A otprilike dvanaest miliona Sudanaca prisiljeno je da napusti svoje domove. To je gotovo svaki četvrti stanovnik zemlje. Više od 33 miliona ljudi u samoj zemlji zavisi od pomoći. To je otprilike dve trećine stanovništva, prenosi Dojče vele.
Patnje ljudi u Sudanu bile su u centru pažnje konferencije u Berlinu. Predstavnici Evropske unije, Velike Britanije, SAD i Afričke unije koja obuhvata 55 zemalja s tog kontinenta, sastali su se u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu. Njihov primarni cilj bio je obezbediti dalja sredstva za pomoć stanovništvu – ali i to da se sukob ne zaboravi usred mnogih drugih globalnih kriza.
Mahamud Ali Jusuf, diplomata iz Džibutija i ujedno predsednik Afričke unije, u utorak se nakratko sastao i s nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom (CDU). Merc je pritom o Sudanu rekao: „Trenutno više od 20 miliona ljudi tamo pati od gladi. To je gotovo polovina stanovništva te zemlje. Nemačka je jedan od najvećih donatora humanitarne pomoći. Zato podržavamo sve napore SAD, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta da se postigne prekid vatre.“
Ali Merc također zna da su izuzetno male šanse za prekid vatre između regularnih Sudanskih oružanih snaga (SAF) i paravojnih Snaga za brzu podršku (RSF). Predstavnici obe strane u sukobu nisu ni prisutni u Berlinu. Slična konferencija na tu temu završena je bez rezultata u Londonu pre godinu dana, kao i ona u Parizu 2024. Zato su finansijska obećanja za stanovništvo koje pati bila glavni fokus konferencije u Berlinu.
I Jusuf je doduše naglasio hitnu potrebu za prekidom vatre u Sudanu. Međutim, tvrdio je da je u ovom trenutku gotovo važnije posvetiti veću globalnu pažnju patnji ljudi tamo: „U vreme kad je ceo svet usmeren na Ukrajinu, Iran i druge krize, mislim da je više nego dobrodošlo to što i Nemačka stavlja ovo pitanje u prvi plan, kako ne bismo izgubili iz vida patnju ljudi.“
U 2024. godini zemlje širom sveta donirale su ukupno 2,07 milijardi dolara kako bi obezbedile osnovne potrepštine za narod Sudana. Prošle 2025. godine taj iznos se smanjio na 1,77 milijardi dolara, što je, prema procenama stručnjaka, predstavljalo samo oko 40 odsto stvarnih potreba.
Jedan od razloga je značajno smanjenje pomoći SAD pod predsednikom Donaldom Trampom, ali i fokus bogatog Severa na trenutne sukobe oko Irana i Ukrajine. Samo na konferenciji o Sudanu u Londonu pre godinu dana zagarantovano je izdvajanje oko milijardu evra. To je iznos koji će, prema rečima nemačkog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula (CDU), sada biti postignut i u Berlinu.
Nemačka ministarka za razvoj Rem Alabali Radovan (SPD) planira da poveća nemačku pomoć za one kojima je potrebna za 20 miliona evra, s posebnom pažnjom na žene.
U saopštenju za javnost objavljenom uoči konferencije, ministarka je navela: „Dok su mnogi muškarci odsutni zbog rata, one se brinu za porodice i obezbeđuju im egzistenciju. Nemačka razvojna pomoć podržava sudansko stanovništvo, kao i izbeglice u zajednicama domaćinima susednih zemalja, čime se postavljaju temelji za mirnu budućnost u Sudanu.“ Ukupna nemačka pomoć Sudanu sada iznosi 232 miliona evra.
Sudan je, međutim, daleko od mirne budućnosti. Stručnjaci se plaše da bi sukob uskoro mogao da se proširi i na susedne zemlje, poput Čada. U samoj zemlji uslovi su neopisivi.
Na konferenciji je britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper istakla da se silovanje stalno koristi kao oružje u ratu. Kuper je obećala britansku pomoć Sudanu u iznosu od otprilike 168 miliona evra za 2026. godinu.
Folker Tirk je visoki poverenik Ujedinjenih nacija za ljudska prava već tri i po godine. Taj austrijski pravnik je na sastanku u Berlinu za DW rekao da situaciju u Sudanu dodatno rasplamsavaju obimne pošiljke oružja zaraćenim stranama koje stižu iz mnogih zemalja: „U Sudanu se ne proizvodi nijedno oružje, ali sada u tu zemlju stižu najmoderniji sistemi naoružanja. Upravo smo to sada videli s dronovima. Moja kancelarija je od početka godine zabeležila 700 smrtnih slučajeva civila zbog napada dronovima.“
Zašto se i pored svega taj strašni sukob još uvek tako često zaboravlja? Torsten Kloze-Cuber, generalni sekretar nevladine organizacije „Pomoć – pomoć za samopomoć“, rekao je Katoličkoj novinskoj agenciji (KNA) da je to tako jer do sada gotovo nijedna izbeglica iz Sudana nije došla u Evropu. Prema podacima Agencije UN za izbeglice (UNHCR), 2025. godine u Evropi je registrovano samo oko 14.000 izbeglica iz te zemlje. Znatno manje nego, na primer, iz Sirije. Svest o njima je u skladu s tim, niska, uprkos svim apelima na konferencijama poput one u Berlinu.
Saša Vuković Boske priznao je da je ubio Aleksandra Nešovića Baju u restoranu „27“, ali tvrdi da je to učinio iz straha za sopstevni život. Govorio je i o Miliću, koji ga je navodno pozvao u restoran, kao i o pokušajima da preko posrednika dođe do Marka Krička
Zašto Vučić najavljuje najave svoje ostavke i datuma raspisivanja izbora? Šta su mu političke kombinacije? Kako nastoji normalizirati nenormalno? Zbog čega naprednjaci više nemaju dobar pobednički model za izbore? I kakva je u svemu ovome uloga tihe i ćutljive većine
Mi smo ustali protiv. U prethodnih deset godina mnogo puta sam upozorila kuda vodi govor mržnje i imam za to pisane dokaze. Međutim, ovde se ništa ne čuje od zaglušujuće buke proizvođene kako bi se mase držale u stanju ludila dobro proučenim metodama za držanje vlasti
Najnoviji podaci o broju i položaju izbeglica, objavljeni uoči 20. juna, Svetskog dana izbeglica, ujedno su i podsetnik i poziv na razmišljanje. Svake godine ovaj dan je povod da se oda priznanje snazi i dostignućima izbeglica, uz uvažavanje teškoća kroz koje su prošle i izazova sa kojima se i dalje suočavaju. Sada je vreme da obnovimo našu posvećenost solidarnosti. Pravo na traženje sigurnosti bilo je stvoreno upravo za ovakve trenutke
Plašim se da će nas ideja o razgovaranju s mašinama – komadićima plastike koji po definiciji ne mogu imati nikakvo životno iskustvo, osećanja, moralnost ili osećati povezanost – ili o zaljubljivanju u njih i seksu te psihoterapiji s njima, izvući izvan nas samih, umrtviti nas, otuđiti od ljudi u tolikoj meri da ne znam kako ćemo sebe prepoznati, da li ćemo i dalje biti ličnosti
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
