Pobednica jubilarnog izdanja izbora za pesmu Evrovizije je predstavnica Bugarske, simpatična Dara sa pesmom Bangaranga. Njena pobeda je bila iznenađenje jer je ovom pomalo posustalom i diskreditovanom takmičenju vratila element neizvesnosti, nasuprot kladionicama, društvenim mrežama i lobiranjima
Postoji i element sinhroniciteta jer ovaj energični i zarazni letnji hit u nazivu nosi jamajčanski izraz za pobunu, frku, glasnu raspravu, mada je za potrebe takmičenja autorka i pevačica rekla da se radi o unutrašnjoj pobuni u pozitivnom smislu. Ovakvo značenje je svakako pomoglo da Bugarska postane domaćin i pomalo pomeri fokus geopolitičkih sukoba koji su obeležili Evrosong poslednjih godina.
Naime, znate da je pet zemalja (Španija, Island, Holandija, Irska i Slovenija) ove godine bojkotovalo takmičenje u znak protesta zbog učešća Izraela, a zbog strahovitih zločina koje izraelska vojska čini u Gazi nad palestinskim civilima. Neki od javnih servisa su tokom prenosa emitovali dokumentarne filmove o zločinima ili genocidu u Gazi. Ma koliko se organizatori u Beču trudili da je ignorišu, bilo je zaista nemoguće zaobići ovu neprijatnu temu. Naravno, preispitivanje učešća Izraela nužno dovodi i do pitanja o izbacivanju Rusije iz takmičenja, koje je sve teže opravdati argumentima učešća u agresiji.
Zato su valjda u Beču pokušali da Evrosong okrenu slavljenju jubileja – 70 godina nadmetanja pod sloganom “ujedinjeni muzikom”. Nažalost, pokazalo se da je čak i u kontrolisanim uslovima u sali publika prilično glasno negodovala u trenutku kada je Izrael došao do vodeće pozicije zahvaljujući glasovima publike. Prethodnih godina neke zemlje su potezale pitanje regularnosti glasanja upravo zbog misteriozne dominacije Izraela koji publika širom sveta neopisivo voli i glasa za pesmu iz ove zemlje ko luda. Tako je Izrael završio drugi, a na trećem mestu se našla Rumunija, još jedna zemlja iz našeg komšiluka. Slede Australija, koja je imala zapažen nastup i, za njom, Italija u klasičnom “Sanremo izdanju” sa pevačem u belom odelu.
Ponovila se istorija i oko plasmana Britanije, Belgije i Nemačke koje nisu osvojile ni jedan poen od publike, s tim što je Britanac (jutjuber sa pesmom Mama, gledaj nema kompjutera!) baš, baš poslednji. To naravno ne sprečava Britance da i dalje strastveno prate ovo takmičenje.
Slično je i sa nama. “Lavina” završila na 17. mestu, a etno grupa “Lelek” iz Hrvatske na 15. Tu dolazimo do novog niza kontroverzi vezanih za tradicionalno “bratsko glasanje” ili razmenu poena među komšijama i prijateljima. Skandinavci tako jedni druge časte sa 12 poena, slično rade Grci i Kiprani, ali je, recimo, izostala takva razmena između Moldavije i Rumunije. Pošto žiri iz Moldavije nije dao 12 poena rumunskoj hard rok grupi i pesmi simboličnog naziva Davi me!, usledile su masovne demonstracije i ostavka direktora Javnog servisa Moldavije. Pošto se čak pominje ujedinjenje ove dve zemlje, u senci rata u Ukrajini, onda nije u redu kad žiri da poene, recimo Poljskoj. Nivo ove muzičke geopolitike video se i kod nas i naših komšija. Prvo, predsednik Vučić se nedavno obratio građanima Crne Gore u čudnom i patetičnom tonu, završivši svoju elegiju izrazom “Izvinite što smo vas voleli više nego vi nas”. Sve se dešava pred godišnjicu referenduma i 20 godina samostalnosti, ili otcepljenja Crne Gore, zavisi kako to zovete. O Hrvatima koji žele da nam preko studenata, prema rečima ministra Glišića, otmu krsnu slavu i veru pravoslavnu da ni ne govorim, jer su oni, opet po Vučićevim rečima, “logistička i medijska platforma za rušenje Srbije”. Kako su samo prefrigani i namazani, jer su nam upravo Hrvati i Crnogorci dali po 12 poena. Ako pogledate strukturu glasanja i žirija i publike, jbt, ispade da nas ne mrze, nego nas baš, baš gotive.
Mi se nismo dali prevariti – iako je publika nagradila “Lelek” sa 12 poena, žiri RTS-a je 12 poena dao Grcima kako bi nam ukinuli EES sistem ovog leta. Efharisto!
Na kraju, ako pogledamo strukturu pesama, najčešće se pojavljivao motiv “samopodrške” ili “osnaživanja”, od simbolične i stilizovane kovid maske kod Šveđanke, preko borbe sa anksioznošću, do oslobađanja od unutrašnjih sprega. Izgleda da je uprkos svemu, Evropa trenutno prostor u kojem je dostignut visok stepen umetničkih, seksualnih i verskih sloboda, pa se one ne pojavljuju kao inspiracija za umetnike. Rat je u Ukrajini i Gazi, negde na rubovima ove zone, mada je sveprisutna jedna vrsta neizvesnosti. Pojavljuje se dihotomija između ukusa žirija i publike, pa otud neobično veliki broj pesama gde se koketira sa klasičnom muzikom ili operom (to me je baš smaralo), ili pesama iz kategorije evropop zvuka koje deluju kao proizvod VI. Što se kuknjave tiče, imali smo “Lelek” iz Hrvatske i Ukrajine, gde se implicitno ubacuje ideja nacije-žrtve. A neprijatelji mogu biti Turci, Rusi ili neko treći.
Uz par tehničkih gafova, neinventivnog scenarija i voditeljskog para čija imena zvuče kao pseudonimi porno zvezda iz osamdesetih (Svarovski/Orlovski), ostatak prenosa se sveo na manje ili više toksične komentare Duške Vučinić, čiji je energetski nivo drastično kalirao kada je postalo jasno da “Lavina” neće ostvariti neverovatan uspeh. Ironija tada prelazi u sarkazam, pa možemo pomisliti da smo se nešto uvredili. Nije mi uverljivo zvučalo ni “vađenje” momaka iz “Lavine” koji su se naknadno žalili na nivo profesionalizma producenata Evrosonga. Niko nam nije kriv, nema potrebe za izgovorima, odličan nastup. A studenti u subotu – BANGARANGA!
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Srbije Jovica Stanišić, osuđen pred haškim sudom za zločine protiv čovečnosti, podneo je zahtev za prevremenim puštanjem na slobodu. Iako ispunjava uslov za to, sve sudije tribunala smatraju, između ostalog, da su „njegovi zločini velike težine“ i da to govori protiv njegovog prevremenog puštanja na slobodu
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
