Zašto opozicione partije nemaju moralno pravo da izađu na izbore

...

Celokupna ideja ove dve liste – Evropska Srbija i Autentična desnica – zbog čega baš sada treba da izađu odvojeno na izbore zasniva se na jednoj osnovnoj premisi: da ove koalicije sigurno prelaze cenzus i da će, kada ga pređu, u Skupštini podržati Studentsku listu. Problem sa tim argumentom prilično je jednostavan – on nije potkrepljen podacima. Pozvaću se na, po mom sudu, najrelevantnije do sada javno objavljeno istraživanje: ono koje su CRTA i Democracy Action Lab Univerziteta Stanford sproveli u junu 2026. godine, prema kojem stranka SRCE ima 0,4%, SSP 0,9%, a Novi DSS 1,1% podrške birača.

Ako ove stranke izađu na izbore i ne pređu cenzus od 3% – a sva je prilika da ga neće preći – opozicioni blok izgubiće nekoliko desetina hiljada jasno opoziciono opredeljenih glasača. Veliki deo tih birača bi, u situaciji u kojoj ove stranke ne izlaze na izbore, izašao na glasanje i podržao Studentsku listu. Na to upućuje njihov politički profil jasno antirežimski opredeljenih birača koji prate politička dešavanja i redovno glasaju jer žele da se ovaj režim smeni. Kome je potrebna detaljnija argumentacija, preporučujem tekst Dušana Milenkovića “Referendumska atmosfera”; saglasan sam s gotovo svakim njegovim slovom.

SSP, Srce, Solidarnost i Novi DSS svoju odluku brane elegantno: imaju, kažu, legitimno demokratsko pravo da na izbore izađu odvojeno od Studentske liste jer se zalažu za pluralizam mišljenja i njihovi birači to od njih očekuju. I zaista – to pravo im niko ozbiljan ne osporava. Ali između “imati pravo” i “biti u pravu” postoji razlika, a ona je ovih nedelja presudna. Legitimno pravo da izađu na izbore ove stranke imaju. Moralno pravo, pak, nemaju.

PRAVO NA GREŠKU KOJU PLAĆAJU DRUGI

Jedan od odgovora koji se od predstavnika ove dve liste mogao čuti na pitanje šta će biti ako njihovi glasovi ostanu ispod cenzusa – a sva je prilika da hoće – jeste da će oni za to platiti političku cenu i preuzeti odgovornost.

Ostavimo, za sada, po strani diskusiju o tome da li su neki od lidera stranaka koje čine ove dve koalicije već odavno trebalo da preuzmu odgovornost za određene postupke. Pravo na pogrešnu odluku jeste plemenita tekovina demokratije i nešto što se nijednom političkom akteru ne može osporiti. U uređenim demokratskim sistemima tako i biva: stranke greše, zbog toga gube glasove, odlaze u opoziciju ili, ako su već tamo, u njoj ostaju. Izvlače pouke, a posledice njihovih loših odluka snose one same.

Mi, međutim, ne igramo tu igru. Srbija odavno nije demokratska država u kojoj važe normalna pravila igre. Umesto toga, imamo nedemokratski politički kontekst u kojem se poslednje dve godine odvija atipičan proces koji je pokrenuo studentski pokret i koji je autoritarni režim doveo na ivicu urušavanja. U taj proces aktivno se uključio veliki broj građana. Mesecima su izdvajali svoje vreme, izlazili na ulice, ostajali bez posla, trpeli nasilje i na različite načine se javno angažovali. Njihova lična izloženost postala je ogromna, a za značajan broj tih ljudi ishod izbora 25. oktobra ima neposredne posledice po njihov život i budućnost. To od ostalih političkih aktera zahteva da usvoje drugačija merila političkog delovanja, jer račun za njihove greške više ne plaćaju samo oni, već i obični građani koji su uložili vreme, energiju, reputaciju, a neretko i sopstvenu egzistencijalnu sigurnost sa jednim jedinim ciljem – da se ovaj režim smeni.

Glasanje na osnovu stava o Evropskoj uniji i gej brakovima jeste luksuz koji sebi u ovom trenutku niko ne može da priušti. Namerno kažem: u ovom trenutku, jer će u nekom sledećem trenutku odnos biti drugačiji. Sada se, međutim, na listi prioriteta spasavanje društva kotira više od programskih pitanja.

OVO SU STRANKE KOJIMA NEIZLAZAK NA IZBORE NIJE STRAN

Moralno pravo na samostalni izlazak ovim strankama niko nije oduzeo – potrošile su ga same, i to na rate.

“Obavezujemo se da, sve dok se ne ispune traženi uslovi da izborni proces bude slobodan i pošten, na eventualnim izborima nećemo učestvovati.”

Tako je glasila druga tačka Sporazuma s narodom, potpisanog 2019. godine, među čijim prvim potpisnicima su bili članovi Stranke slobode i pravde sa Draganom Đilasom na čelu. Usledio je bojkot izbora 2020. godine, kojem se priključio najveći deo opozicije.

Zatim je došla 2022, pa 2023. godina. Izborni uslovi bili su lošiji, ali je opozicija ovoga puta na izbore izašla.

A onda su došli lokalni izbori 2024. godine. Na njima je prost izborni račun pokazivao da je jedina šansa da SNS zadrži pojedine opštine u Srbiji bila da opozicione stranke odluče da bojkotuju izbore. I iste one stranke koje sada zagovaraju pravo da izađu na izbore – SSP, SRCE i Novi DSS – tada su odlučile da ih ponovo bojkotuju. Neizlak SSP i SRCE koštao je opozicionu javnost pobede u Nišu, jer je opozicija koja je učestvovala na izborima osvojila više glasova od vladajuće koalicije, ali joj je za većinu mandata nedostajalo oko trista glasova. Da su SSP I SRCE izašle na ove izbore, ti glasovi bi sigurno bili osvojeni.

“Danas ko izlazi na izbore, on to ne radi zbog građana – radi to zbog sebe, zbog mandata, zbog svojih ambicija”, govorio je tada Dragan Đilas.

“Nema smisla izlaziti na izbore ako se ne promene izborni uslovi”, poručivao je Miloš Jovanović početkom 2024. godine.

Sada, kada ti uslovi nisu ni za nijansu bolji – a u mnogim aspektima su i lošiji – iste te stranke ponovo žele da izađu na izbore.

Načelo koje se pali i gasi prema trenutnoj računici nije načelo. Ne možete godinama izlazak na izbore uslovljavati postojanjem poštenih izbornih uslova, a onda u jednom od najnepoštenijih izbornih ciklusa odlučiti da ipak izađete – osim ako izborni uslovi nikada nisu ni bili pravi razlog, već izgovor koji se vadi iz fioke kada zatreba.

Onaj ko je bojkotom kaznio birače baš tamo gde je pobeda bila nadohvat ruke teško da danas može verodostojno da drži lekciju o odgovornosti prema tim istim biračima.

PLURALIZAM KOJI PRESTAJE NA VRATIMA STRANKE

Poslednji razlog zbog kojeg je pozivanje na demokratska načela problematično ne zahteva mnogo obrazlaganja: ne možete se pozivati na pravo da branite pluralizam mišljenja dok vam ugledni članovi i čitave lokalne organizacije istupaju iz stranke i otvoreno pozivaju da stanete iza studenata tvrdeći uz to da ih niko nije ni konsultovao kada se o izlasku na izbore odlučivalo. Onaj ko unutar sopstvene organizacije zaobilazi drugačije mišljenje, a spolja se tim istim pluralizmom brani kao glavnim argumentom, izgubio je pravo da se na njega poziva.

Ljudi koji su protiv ove vlasti u ovom trenutku čine većinu u Srbiji. Ali ta većina, u datim okolnostima, pobeđuje samo ako je sabrana – a ne ako jedan njen deo otpadne na liste koje ne pređu cenzus.

Postoji citat koji se pripisuje Lenjinu: postoje decenije u kojima se ne događa ništa i postoje nedelje u kojima se događaju decenije. Srbija sada živi te istorijske nedelje. Svaka sledeća, sve do izbora 25. oktobra, biće važnija od prethodne. Časna i, što je jednako važno, racionalna odluka lista Evropska Srbija i Autentična desnica bila bi da toga postanu svesne, da se povuku iz izborne trke i podrže Studentsku listu.

Autor je politikolog

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!