Kako se države nose sa podivljalim cenama goriva?

Nikada benzin i dizel u Nemačkoj nisu bili skuplji nego u aprilu 2026. Prema portalu za poređenje cena Clever Tanken, dizel je u proseku u 100 najvećih nemačkih gradova povremeno koštao više od 2,43 evra po litru, a super E10 (benzin sa 95 oktana i deset odsto etanola) više od 2,18 evra. Čak je i tokom naftne krize 1970-ih cena goriva u Nemačkoj – prilagođena kupovnoj moći – ostala znatno ispod dva evra, piše DW.

Nije ni čudo: prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), rat sa Iranom izazvao je daleko veći šok u snabdevanju globalnog tržišta gorivom nego tadašnji naftni embargo arapskih zemalja OPEK-a. Osim toga, tada su prekidi u snabdevanju pogađali samo određene zapadne zemlje koje su pomagale Izraelu u Jomkipurskom ratu protiv Egipta i Sirije.

Danas rast svetskih cena nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG) pogađa praktično sve zemlje, iako u različitoj meri. Da bi smirile tržište, mnoge države su pustile u promet deo svojih nacionalnih rezervi nafte, ali sa ograničenim efektom. Pored toga, vlade širom sveta reaguju na različite načine. Pogledali smo neke nacionalne mere.

Evropa

U Nemačkoj se savezna vlada dogovorila o smanjenju akcize na gorivo za 0,17 evra. Gubitak prihoda od poreza procenjuje se na 1,6 milijardi evra. Takođe, poslodavci ove godine mogu zaposlenima jednokratno da isplate neoporezivu pomoć u iznosu od 1.000 evra.

Nakon snažnih protesta zbog rasta troškova energije u Irskoj, vlada u Dablinu usvojila je opsežan paket mera vredan pola milijarde evra. Između ostalog, oko 500.000 domaćinstava sa niskim prihodima dobija dodatak za troškove grejanja. Na pumpama su do kraja maja ukinuti nameti od 0,22 evra po litru dizela i 0,17 evra po litru benzina.

U Turskoj je još od 2018. godine na snazi klizni porez na gorivo. On se smanjuje kada cena raste, čime vlada automatski ublažava oscilacije – ali na račun poreskih prihoda. Ministar finansija Mehmet Šimšek nedavno je upozorio da je takav sistem održiv samo privremeno, ali ne i u slučaju dugotrajno visokih cena.

Foto: AP Photo/Foto: Altaf Qadri

Azija

Mnoge azijske zemlje direktno pogađa blokada Ormuskog moreuza, jer većinu nafte uvoze iz regiona Persijskog zaliva. U slučaju Filipina to je više od 90 odsto. Cene dizela i benzina tamo su se od 28. februara udvostručile. Vlada se za sada ograničila na ukidanje poreza na tečni gas (LPG), koji većina domaćinstava koristi za kuvanje. Međutim, standardna boca od 11 kilograma, koja košta oko 14 evra, time pojeftinjuje za svega oko 0,50 evra.

Japan i Južna Koreja reagovali su ograničavanjem cena goriva. Vlada u Tokiju izdvaja više od četiri milijarde evra kako bi cenu benzina održala na proseku od oko 0,91 evra po litru.

Predviđeni budžet bi, prema procenama, bio dovoljan za nešto manje od tri meseca. Seul je već u martu uveo gornju granicu od oko 1,19 evra po litru, ali ju je ubrzo povećao za 14 centi. Kako bi nadoknadila gubitke rafinerijama i distributerima, vlada planira oko tri milijarde evra. Još toliko namenjeno je pomoći domaćinstvima sa srednjim i nižim prihodima, do 350 evra po osobi.

Kina je znatno manje zavisna od nafte i gasa nego njeni istočni susedi. U toj zemlji mnogo veću ulogu ima ugalj, ali i obnovljivi izvori energije. Zato su ukupni troškovi energije tamo porasli umerenije. Ipak, na pumpama se to manje vidi: država doduše reguliše cene, ali samo delimično ublažava uticaj svetskog tržišta. Zbog toga su i u Kini cene goriva danas oko 30 odsto više nego pre dva meseca.

Indija je smanjila porez na gorivo za 0,09 evra po litru, što čini oko deset odsto cene. Takođe je povećala izvozne takse na dizel i avionsko gorivo kako bi više goriva ostalo u zemlji.

Pakistan je izabrao potpuno drugačiji pristup: vlada je, između ostalog, naložila poslodavcima da 50 odsto kancelarijskih radnika radi od kuće. Državni službenici rade samo četiri dana nedeljno, a državne institucije moraju tokom dva meseca da funkcionišu sa 50 odsto manje goriva.

Afrika

I u Africi mnoge države regulišu cene goriva. U Južnoafričkoj Republici Africi nadležna agencija jednom mesečno određuje cene prema strogoj formuli koja uključuje svetske cene i devizne kurseve. Od februara su cene benzina porasle za oko 20 odsto, a dizela za 40 odsto. Za april je vlada smanjila porez na gorivo za oko 0,16 evra po litru, pa benzin trenutno košta oko 1,27 evra, a dizel oko 1,35 evra.

U Keniji nadležna agencija određuje maksimalnu cenu. Dugo ju je držala konstantnom uprkos rastu svetskih cena. Tek od utorka uveče (14. april 2026.) važe više gornje granice uz smanjeni PDV za tri procentna poena. Ipak, benzin sada košta oko 16 odsto više, a dizel 24 odsto više – oba oko 1,36 evra po litru.

U Gani Nacionalna uprava za naftu (NPA) određuje minimalnu cenu, koju benzinske pumpe prate u uslovima slobodnog tržišta. Od kraja februara preporučena cena benzina porasla je za 27 odsto na 1,02 evra po litru, a dizela za gotovo 50 odsto na 1,32 evra. Vlada je za sada samo najavila smanjenje poreza.

Amerika

U Meksiku je vlada postigla neformalni dogovor sa većinom operatera benzinskih pumpi o gornjoj granici cene od oko 1,18 evra po litru benzina i 1,37 evra za dizel. Zauzvrat, kroz poreze na energiju sektor nafte dobija oko 250 miliona evra nedeljno. Bez toga bi cene, prema rečima predsednice Klaudije Šejnbaum, bile i do 25 odsto više.

U Argentini je vlada, koja vodi strogo tržišnu politiku, sebi postavila ograničenja za subvencije. Umesto toga, dogovorila se sa državnom naftnom kompanijom YPF da cene goriva ostanu stabilne 45 dana, nakon što su već porasle za oko 15 odsto. Zauzvrat, dozvoljeno je da se u benzin dodaje više etanola, a planirano povećanje akcize na gorivo biće odloženo. YPF je prethodno profitirao od liberalizacije tržišta koju je sprovela aktuelna vlada.

U Sjedinjenim Američkim Državama vlada je uzalud očekivala da cena benzina ostane ispod granice od četiri dolara po galonu (oko 0,97 evra po litru) – što je rast od 35 odsto od kraja februara. Savezna vlada u Vašingtonu zasad ne preduzima mere da veštački snizi cene. Ipak, pojedine savezne države su ukinule porez na gorivo. U Indijani vozači trenutno plaćaju oko 0,04 evra manje po litru.

Izvor: DW

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!