Pred novi krug pregovora u Ženevi, tenzije između Sjedinjene Američke Države i Iran dostižu tačku usijanja. Prema navodima lista Volstrit džurnal, predsednik Donald Tramp razmatra ograničeni vojni udar kao sredstvo pritiska. Da li je Ženeva poslednja šansa za diplomatsko rešenje
Rastu tenzije uoči novih razgovora SAD i Irana. Predstavnici Teherana i Vašingtona trebalo bi ovog četvrtka (26. februar) u Ženevi da pregovaraju o iranskom nuklearnom i raketnom programu. Posmatrači ocenjuju da je ovo jedan od najkritičnijih trenutaka u savremenoj istoriji Bliskog istoka. U političkim i bezbednosnim krugovima sve češće se koristi termin „vojno odbrojavanje“ – ukoliko ne dođe do dogovora.
Prema izveštaju lista Volstrit džurnal od 20. februara, američki predsednik Donald Tramp razmatra mogućnost ograničenog vojnog udara na Iran. Cilj bi bio da se ta zemlja natera da prihvati njegove uslove za nuklearni sporazum. Prema izveštaju, tak korak zamišljen je kao sredstvo pritiska i navodno ne bi trebalo da preraste u totalni rat.
Istovremeno se navodi da bi američka vlada, ukoliko Teheran nastavi da odbija zahteve Vašingtona, mogla da razmotri i znatno širu vojnu kampanju protiv državnih institucija Irana. Cilj bi, prema tom scenariju, bio slabljenje ili rušenje rukovodstva u Teheranu.
Iran je u pismu upućenom generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu izjavio da ne želi rat. Međutim, ukoliko bude vojno napadnuta, zemlja će, u skladu sa pravom na samoodbranu, odgovoriti „odlučno i primereno“.
Niko trenutno ne može sa sigurnošću da kaže kakve bi ciljeve Sjedinjene Američke Države imale u slučaju rata, ukazuje Menaše Amir, stručnjak za Bliski istok koji živi u Izraelu. „Možda ni sam Tramp trenutno nema konačan odgovor.“ Ipak, raste uverenje da SAD sve više razmatraju mogućnost promene režima u Iranu. „Tramp je došao do zaključka da Bliski istok nikada neće pronaći stabilnost bez da se okonča vladavina aktuelnog teheranskog režima“, kaže Amir.
Dva američka zvaničnika potvrdila su 20. februara za agenciju Rojters da su vojni planovi već u poodmakloj fazi. Opcije obuhvataju ciljane napade na pojedine osobe, ali i mere koje bi mogle da imaju za cilj smenu režima – pod uslovom da Tramp izda takvo naređenje.
Damon Golric, analitičar pri Haškom institutu za geopolitiku, upozorava da bi i ograničeni vojni udar gotovo sigurno prerastao u širu eskalaciju. Režim koji se oseća egzistencijalno ugroženim na više frontova ne doživljava eskalaciju kao nešto što je izbor, već počinje da mu radi „instinkt preživljavanja“. Pod pritiskom unutrašnjih nemira i međunarodne izolacije, Teheran bi mogao da aktivira svoje proksi-grupe. To bi, prema Golricu, dovelo do eksplozivnog širenja sukoba.
On podseća i na upozorenje bivšeg direktora CIA Dejvida Petreusa, koji je 23. februara naglasio da čak i sveobuhvatan vojni udar ne bi bio garant da će iransko rukovodstvo biti destabilizovano, odnosno da bi režim mogao da bude promenjen.
Tramp bi zato i dalje mogao da preferira dogovor, smatra Kamran Matin, docent na međunarodnim odnosima na Univerzitetu u Saseksu: „Vojni sukob bi bio teško predvidljiv i bez jasne izlazne strategije. Savetnici predsednika više puta su upozoravali na rizike otvorenog sukoba.“
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pokušava da ubedi Trampa da izvede vojni udar. U obraćanju izraelskom parlamentu 23. februara eksplicitno je govorio o „oštrim odgovorima“:
„Budni smo i spremni za svaki scenario. Jasno sam stavio do znanja režimu ajatolaha – ako naprave najveću grešku u svojoj istoriji i napadnu Izrael, odgovorićemo silom koju ne mogu ni da zamisle.“
Stručnjak Menaše Amir ukazuje da postoji veliki uticaj Izraela, najbližeg američkog saveznika:
„Izrael je, uz obimne dokaze, ubedio Vašington da se problemi regiona mogu radikalno rešiti samo padom režima u Teheranu.“
Amir dodaje: „U Trampovim novijim izjavama vidimo da on ne govori samo o nuklearnom programu, već i o represiji nad iranskim stanovništvom. To bi moglo da ukazuje na promenu u njegovoj strategiji.“
Ti politički i vojni signali znatno povećavaju pritisak na razgovore koji se u Ženevi nastavljaju ovog četvrtka – a koje mnogi posmatrači vide kao poslednju priliku za diplomatsko rešenje. To nije samo dijalog – to je istorijski ultimatum Teheranu.
Analitičari su skeptični da bi te okolnosti dovele do sekularne demokratije u Iranu. Kamran Matin podseća na američku Nacionalnu bezbednosnu strategiju objavljenu u novembru, u kojoj stoji da je era „stvaranja nacija“ (nation‑building) prošla, kao i da je fokus SAD premešten sa Bliskog istoka na Kinu. Bez jasne političke alternative, dogovor s postojećim režimom u Teheranudeluje kao realnija opcija.
Ni Damon Golriz ne veruje da bi američki napad otvorio put demokratiji u Iranu:
„Čvrstina teheranskog režima posle ubistva više od 30.000 demonstranata, dakle bez značajnih unutrašnjih prelazaka na stranu opozicije, pokazuje koliko je demokratska tranzicija još uvek daleko.“
Mnogo je verovatnije, kaže, da bi na vlast došao autoritarni vojni režim – ili bi, u najgorem slučaju, došlo do potpunog kolaps države i čitavog niza regionalnih ratova.
Turska policija je privela ukupno 59 osoba, uključujući trojicu gradonačelnika iz opozicione Republikanske narodne partije zbog optužbi za korupciju. Iz ove partije kažu da je u pitanju nastavak progona koji je počeo sa hapšenjem Ekrema Imamoglua
Predsednica Evropske komisije je u poseti Prištini kazala da ništa ne može da prepiše istoriju Kosova, naglašavajući da se presude u Hagu odnose na individualnu odgovornost
Krista Pajk, osuđena na smrt zbog ubistva 19-godišnje Kolin Slemer, ostala je živa nakon što su joj u zatvoru u Tenesiju date dve doze leka predviđenog za smrtonosnu injekciju. Nakon neuspešnog pokušaja izvršenja kazne prebačena je u bolnicu, a njeno stanje zasad nije poznato
Kada je avion počeo naglo da gubi visinu putnici na letu iz Dubaija ka Tel Avivu, mahom Izraelci, mislili su da će da poginu. A onda se avion stabilizovao i oni su preuzeli stvari u svoje ruke
Iako mu popularnost nikada nije bila niža, uoči izbora Donald Tramp vezuje sudbinu svoje stranke za sebe. U njegovom svetu cene namirnica padaju, rast eksplodira, produktivnost vrtoglavo raste, investicije cvetaju, inflacija se stabilizuje, granice nikada nisu bile sigurnije, a rat sa Iranom već je dobijen nebrojeno mnogo puta
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
