Oko 250.000 birača izlazi na birališta u deset opština. Iako lokalni, ovi izbori mogu najaviti raspoloženje pred parlamentarne. Cilj je osvojiti glasove oko 250.000 birača na izborima u nedelju 29. marta u deset opština u Srbiji: Aranđelovca, Bajine Bašte, Bora, Kladova, Knjaževca, Kule, Lučana, Majdanpeka, Sevojna i Smederevske Palanke
Kampanja je u punom jeku. Funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke obilaze teren. Svuda je prisutno lice predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prenosi DW.
Za to vreme, opozicione i studentske grupe nastoje da politički artikulišu proteste.
Cilj je osvojiti glasove oko 250.000 birača na izborima u nedelju 29. marta u deset opština u Srbiji: Aranđelovca, Bajine Bašte, Bora, Kladova, Knjaževca, Kule, Lučana, Majdanpeka, Sevojna i Smederevske Palanke.
To će biti poslednji redovni izbori ove godine. Ali iako su lokalni, njihov značaj prevazilazi lokalni nivo zbog predstojećih parlamentarnih izbora.
Politikolog Aleksandar Ivković ukazuje da dobar rezultat na ovim izborima donosi psihološku prednost:
„Kao u sportu na kraju krajeva – ako se postigne neki dobar rezultat u prvom delu utakmice, onda ta strana ulazi s nekom psihološkom prednošću u drugi deo. Ja bih rekao da se to isto očekuje sada, u smislu da je vlasti cilj da ostvari rezultat 10:0“, kaže Ivković.
S druge strane, ukoliko bi antirežimske snage ostvarile pobedu ili makar pat-rezultat – kao u Kosjeriću prošle godine gde je razlika bila stotinak glasova – to bi stvorilo potpuno novu političku dinamiku.
„Ako bi se to desilo“, kaže Ivković, „onda bi ova druga strana bila ohrabrena“.
Profesor Fakulteta političkih nauka, Dušan Vučićević, očekuje da pad podrške SNS-u, u zavisnosti od mesta, bude od pet do 10 odsto – što bi se, kaže, prelilo na drugu stranu.
„Za promenu raspoloženja u biračkom telu važni su padovi podrške SNS-u i njenim partnerskim strankama koje su sada sve u jednom bloku, i rast podrške antirežimskim listama. Dosta će se voditi računa o tome, jer će se na tome projektovati promena raspoloženja u biračkom telu i rezultati potencijalnih parlamentarnih izbora“, kaže Vučićević.
Predsednik države Vučić bio je na mitingu u gotovo svakom od mesta, a tamo gde nije stigao, zamenili su ga razni funkcioneri SNS-a. Predstavnici vlasti najavljuju infrastrukturne projekte i investicije, dok podaci sa Portala javnih nabavki pokazuju da su u prethodna dva meseca uložili u puteve u tim mestima oko 1,2 milijarde dinara.
Istovremeno, organizacije civilnog društva i opozicija ukazuju na nepravilnosti. Centar za istraživanje i transparentnost (CRTA) navodi tako da je od ukupno 43 liste koje izlaze na izbore u tim opštinama, čak 19 „fantomskih“, odnosno spornih lista.
Opozicija navodi i neke druge nepravilnosti. Tvrde da je u Bajinoj Bašti Milan Radoičić, glavni osumnjičeni za napad u Banjskoj 2023, lično pretio privrednicima iz tog mesta da će izgubiti poslove ako svoje zaposlene koji su potpisali za listu opozicije ne spreče da izađu na izbore tako što će im zapretiti da će dobiti otkaz.
Kula je bila svedok raznih nasilnih incidenata, pa i pretnji smrću, dok se u Knjaževcu vodi borba ko će biti broj jedan na listiću, jer iz antirežimske liste tvrde da su prvi predali potpise, ali se i Naprednjaci bore za to mesto.
Ima i mesta gde se dovodi u pitanje tačnost biračkih spiskova.
Sagovornici Dojče velea upozoravaju da rezultati na ovim lokalnim izborima ne moraju u potpunosti da odražavaju stanje na nivou čitave Srbije. Profesor Vučićević podseća da popis iz 2022. pokazuje da je uglavnom reč o sredinama sa starijim stanovništvom i drugačijom obrazovnom strukturom u odnosu na republički prosek.
A ako se pogledaju rezultati parlamentarnih izbora iz 2023. godine, uočava se da je u većini tih sredina bila natprosečna podrška vladajućoj stranci. Uz pojedine izuzetke:
„Tu su Bor i Sevojno koji se u određenoj meri preslikavaju na Srbiju“, kaže prof. Vučićević. „U Boru je građanska opozicija imala oko 25 odsto, što je sličan rezultat onome na nivou cele zemlje, a u Sevojnu je imala oko 26 odsto. U ostalim opštinama, građanska opozicija je imala oko 15 procenata.“
Izvor: DW
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
