Advokat Mihailo Pavlović tužio je Ministarstvo unutrašnjih poslova zbog povrede prava na slobodu kretanja i ograničavanja prava na rad. Ukratko, zato što ne uklanja ilegalno šatorsko naselje ispred Narodne skupštine poznato kao „Ćacilend"
Komandant JZO Marko Kričak podneo je tužbu protiv studentkinje Nikoline Sinđelić, koja je u javnost iznela tvrdnje da ju je zlostavljao u garaži zgrade Vlade Srbije ispred koje se održavao protest
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da pokreće tužbu vrednu 15 milijardi dolara protiv "Njujork tajmsa", zbog nekorektnog izveštavanja i komentara o njemu
Osnivač United grupe Dragan Šolak tužio je većinskog vlasnika BC Partners, tvrdeći da su odbili da mu isplate bonus od prodaje firmi u Srbiji, prenosi portal specijalizovan za pravne vesti Law360. Ni dve nedelje nakon toga je smenjen sa svih funkcija u grupaciji
Kada vlasnik nelegalne televizije u direktnom prenosu nazove nezavisne novinare „fašistima“, pitanje nije samo etike — već i zakona. Upravo zbog toga je direktor Media i reform centra Nikola Stojanović podneo krivičnu prijavu protiv Bojana Avramovića, direktora Niš TV, ukazujući na sve prisutnije targetiranje profesionalnih medija u Srbiji
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić demantuje da je dobila poziv za ročište po tužbi Dragana Đilasa. „Vreme“ saznaje da je Sud utvrdio da joj je poziv uručen
Vlasnik konditorske kompanije „Nelly“ iz Loznice Mitar Obradović preti masnim tužbama svima koji na društvenim mrežama kritikuju kompaniju ili pozivaju na bojkot. Zašto?
Ljudi koji su tužili Filips se nadaju obeštećenju nakon povlačenja sa tržišta aparata za disanje, što je verovatno najveće povlačenje nekog medicinskog proizvoda do sada
Zbog štetnog uticaja na mentalno zdravlje i prikupljanja ličnih podataka tužioci 14 američkih država podneli su u utorak, 8. oktobra, sudske tužbe protiv TikToka
Profesor Slaviša Orlović tužio je kolegu u penziji Zorana Stojiljkovića zbog njegovih izjava kojima se, navodno, narušava Orlovićev integritet. Ovu informaciju potvrdio je i Stojiljković
Delta Holding zahteva isplatu 1,4 milijardi dinara i 390.000 evra, a pre samo nekoliko nedelja su vlasnik ove kompanije i najviši predstavnici aktuelne vlasti zajedno sedeli i pevali uz Zdravka Čolića na otvaranju Plave dvorane Sava centra. A pre 12 godina Mišković je bio glavni neprijatelj ove vlasti. Bio je uhapšen i u pritvoru je proveo 223 dana
Na početku suđenja po tužbi koju je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić podneo protiv BIRN-a zbog teksta o njegovoj vili u Trstu, novinarka Jelena Veljković izjavila je „da bi nešto moglo da povredi čast i ugled, to što je objavljeno mora biti neistina, a ono što je BIRN objavio u tekstu je istina”
Sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca izdavačke kuće „Klet" i potvrdio prvostepenu presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu kojom je Kavčić oslobođen optužbe da je narušio poslovni ugled i kreditnu sposobnost „Kleta"
Britanski bogataši su optuženi u Švajcarskoj da su oduzeli pasoše posluzi, plaćali joj samo sedam funti za radne dane koji su trajali po 18 sati i dozvoljavali joj da tek ponekad napusti kuću
Koluvijin duševni bol sud je procenio na 30.000 dinara, ostalo su troškovi suđenja. U KRIK-u smatraju da su izveštavali čisto i da je u pitanju ućutkivanje
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević podnela je dve tužbe protiv KRIK-a zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“ u okviru koje je KRIK istraživao rad pravosuđa, između ostalog i njen
U tužbi, podnetoj federalnom sudu u Nju Džersiju, navodi se da Epl ima monopolsku moć na tržištu pametnih telefona i da koristi svoju kontrolu nad Ajfonom za „rasprostranjeno i nezakonito ponašanje“
Glumac Branislav Lečić je pokupio foru sa Zapada gde je u toku neka vrsta odmazde za “Me Too” pokret: po principu napada kao najbolje odbrane slavni muškarci sada podnose tužbe protiv žena koje ih prijavljuju za nasilje. Lečić nije jedini u Srbiji koji se toga dosetio
Upravni sud već pet godina ne rešava tužbu protiv Sekretarijata za kulturu Beograda, podnetu zbog rezultata konkursa za sufinansiranje projekata iz 2019. godine
Džefri Epstin bio je optužen da je podvodio žene uticajnim muškarcima – od brokera sa Volstrita do članova kraljevskih porodica. Oduzeo je sebi život 2019. dok je čekao suđenje po federalnoj optužbi za trgovinu ljudima. Sada je tužba otpečaćena i imena njegovih navodnih klijenata izlaze u javnost
Svojevremeno sam, kao istraživačica, analizirala sve odluke beogradskog GIK-a po prigovorima i sve odluke Upravnog suda po žalbama 2018. godine i zaključila da u našem pravnom sistemu nema delotvornog leka za zaštitu izbornog prava. Ništa se od tada nije promenilo
U tužbi na osnovu koje je aktivistkinja za ljudska prava kažnjenja nakon što je pre skoro dve godine gađala jajima mural Ratku Mladiću, ne pominje se ovaj ratni zločinac već samo zid zgrade
Prevod
„Grupa ljudi koja je tamo živela pokrenula je postupak pred Evropskim sudom, gde su naveli da pet dana nisu mogli da priđu kućama, nisu mogli da prolaze kroz grad, ništa. Međutim, Evropski sud je njihovu predstavku odbacio, ali je rekao i više važnih stvari”, pojašnjava Pavlović.
Prvo, da je reč o sastanku G8, grupe najmoćnijih lidera, te da je rizik od terorističkih napada izvestan, pa je logično da se ograde lokacije gde se oni nalaze. Drugo, ta blokada je trajala svega pet dana, pa se može reći da je povreda nečije slobode kretanja ipak bila srazmerna.
„Ovde nemamo ni grupu G8, ni svetske lidere, niti bilo šta, a prvobitni zahtevi zbog kojih su blokade podignute, su ispunjeni”, zaključuje sagovornik „Vremena“.',
title: 'Advokat tuži MUP: Traži uklanjanje „Ćacilenda"',
pubdate: '2025-11-08 07:18:40',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Ćacilend,Ministarstvo unutrašnjih poslova,Sloboda kretanja,Tužba",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Advokat tuži MUP: Traži uklanjanje „Ćacilenda"',
'pageContent': 'U noći između 14. i 15. aprila 2025. godine muškarci sa kapuljačama na glavi postavili su desetak belih šatora na platou ispred Narodne skupštine Republike Srbije, pisalo je ranije „Vreme”. Zvaničnog obrazloženja zbog čega je već postojeći kamp u Pionirskom parku poznat kao "Ćacilend" proširen na Bulevar kralja Aleksandra nije bilo.
Sedam meseci kasnije šatori su i dalje ispred Narodne skupštine. U njima mahom svakodnevno na smenu borave ljudi zaposleni u beogradskim opštinama, ali i muškarci sa podebljim kriminalnim dosijeima. Na zauzetom prostoru u međuvremnu su održani različiti skupovi i kontraskupovi u režiji režima Aleksandra Vučića.
Izvorni Ćacilend nastao je u Pionirskom parku kao protest tzv. Studenata koji hoće da uče. Taj kontraskup Studentima u blokadi predvođen Milošem Pavlovićem zahtevao je od vlasti da im omogući nastavu na fakultetima. Insistarili su na tome da, za rakliku od "blokadera", oni eto ne blokiraju ulice. Fakulteti su već mesecima odblokirani, nastava je na svim univerzitetima počela 2. novembra, ali naseobina i dalje stoji opasana dvostrukom metalnom ogradom i pod dvadesetčetvoročasovnim policisjkim obezbeđenjem.
Poslednjih dana šatore ispred Skupštine pune pristalice režima koje glasnom muzikom šikaniraju Dijanu Hrku, majku Stefana Hrke stradalog u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja štrajkuje glađu. Na to mesto je dovezeno i hiljade ljudi da dočekaju Srbe sa Kosova koji navodno pešače do Novog Sada u susret nekakvom masovnom skupu koji najavljuje Aleksandar Vučić.
Predsednik Srbije je Ćacilend nazvao "simbolom postojanja Srbije", poslednjom "oazom slobode" u Evropi.
Revoltirani advokat
Advokat Mihailo Pavlović sada je odlučio da tuži Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije zbog povrede njegovog prava na slobodu kretanja i ograničavanja prava na rad. Zahteva uklanjanje objekata koji su postavljeni na platou ispred Narodne skupštine već sedam meseci.
Traži i da mu se do okončanja tog postupka privremenom merom omogući da nesmetano prolazi tom trasom kolima i motorom.
„Postupak sam pokrenuo poprotiv Ministarstva unutrašnjih poslova zato što ono odlučuje o prijavama blokada. To je organ koji je u konkretnom slučaju odgovoran zbog toga što već mesecima ova blokada postoji”, kaže Pavlović za „Vreme“.
Zahtevi advokata Pavlovića
„Prvi deo zahteva je u vezi sa tužbom gde se traži utvrđivanje povrede slobode kretanja i utvrđivanje povrede prava na rad, odnosno ograničavanje prava na rad”, pojašnjava naš sagovornik.
Drugi deo se odnosi na zahtev da sud do okončanja parnice donese privremenu meru kojom će mu se omogućiti nesmetan prolazak autom i motorom. Tužba se temelji na ograničavanju slobode kretanja i zloupotrebi slobode okupljanja, što su zapravo povezane stvari.
Pavlović dalje objašnjava da sloboda okupljanja sama po sebi nije sporna, ona je zakonita, šta više država je dužna da obezbedi svaki vid slobode. Međutim, javno okupljanje na javnom prostoru mora da bude vremenski ograničeno.
„Ako odlučim danas da se pobunim iz bilo kog razloga, ja ne mogu neograničeno da držim blokiran jedan deo grada. Zbog toga je važno da sloboda okupljanja ima neki vremenski period”, naglašava sagovornik „Vremena”.
Ako mje neko prijavio blokadu Trga Nikole Pašića na neograničeno vreme, takvu prijavu je Ministarstvo unutrašnjih poslova moralo da odbaci.
„Nedozvoljeno je da neograničeno blokirate bilo šta, kakve god zahteve imali. To je činjenica”, kaže Pavlović.
On je iz svoje tužbe izostavio trajnu blokadu Pionirskog parka i fokusirao je na uklanjanje šatora sa trase puta zahtevajući da se saobtraćaj odvija nesmetano.
Bez informacija o prijavi skupa
Pošto iza blokada formalno stoji grupa „Studenata koji žele da uče”, njihova svrha je nakon što su fakulteti počeli normalno da rade prestala da postoji.
„A mi i dalje imamo tu blokadu, šta više postavljeni su novi šatori. Dakle, ne znamo ko prijavljuje te skupove, ne znamo ni da li ih uopšte prijavljuje”, kaže naš sagovornik.
Prema standardima Evropskog suda za ljudska prava ovo bi se podvelo pod zloupotrebu prava, ukazuje Pavlović. „Faktički vi slobodu okupljanja sada zloupotrebljavate, ne koristite je u svrhu zbog koje bi trebalo da postoji, već je koristite suprotno onome što garantuje Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Time limitirate druge ljude u drugim pravima, recimo u slobodi kretanja.”
Lično pogođen
Pavlović napominje da mu je onemogućen pristup javnom dobru, da to utiče na njegov posao, zato što se u tom delu grada nalazi Skupština Beograda, Advokatska komora Srbije, javna garaža i tako dalje.
„Ne mogu da se parkiram u tu garažu, javnim ustanovama mogu priđem samo pešice, a sada čak više ne mogu ni peške onim delom pored Skupštine, jer policija ne dozvoljava prolaz. Limitiram sam u pravu na rad, jer kao advokat komuniciram sa javnim ustanovama, pišem, zastupam neke stranke, obraćam se, idem u Advokatsku komoru, koristim tu trasu”, objašnjava naš sagovornik.
Naš sagovornik tvrdi da je došlo do nesrazmernog mešanja u njegovo pravo slobode kretanja, kao i do ograničavanja njegovog prava na rad zato što to svoje pravo otežano koristi.
Tužbu je podneo u četvrtak. Zahtev za privremena meru ide Državnom pravobranilaštvu koje ima nekoliko dana da se o tome izjasni. Sud onda može da zakaže ročište ili da bez ročišta donese odluku o tome.
Pored privremene mere, mora se raspravljati i o njegovom zahtevu gde bi se utvrdilo da li je povređeno njegovo pravo.
„Glavni zahtev jeste da se utvrdi da mi je povređeno pravo na slobodu kretanja i pravo na rad. A drugi zahtev jeste da se uklone sve prepreke sa kolovoza i omogući prolazak u oba smera celim Trgom Nikole Pašića, celom Dečanskom u oba smera i Dragoslava Jovanovića gde se nalazi javna garaža. Dakle, da se ukloni sve sa kolovoza i da se omogući nesmetan prolazak”, naglašava Pavlović.
Italijanska praksa
Godine 2001. Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu protiv Italije kada se u Đenovi održavao samit G8. Tada je, podseća Pavlović, grad bio podeljen na nekoliko zona - crvenu, žutu i narandžastu - kojima građani nisu mogli da prolaze. Taj samit trajao je pet dana, a uslovi prolaska kroz grad bili su strogi.
Evropski sud za ljudska prava je 15. jula 2006. godine doneo odluku u slučaju Bigliazzi i drugi protiv Italije kojom je odbacio predstavku podnosioca zbog povrede slobode kretanja iz člana 2 Protokola br. 4 koja je bila podneta usled činjenice da je deo grada Đenove bio blokiran.
— Mihailo Pavlović (@MihailoLawBlog) November 6, 2025
„Grupa ljudi koja je tamo živela pokrenula je postupak pred Evropskim sudom, gde su naveli da pet dana nisu mogli da priđu kućama, nisu mogli da prolaze kroz grad, ništa. Međutim, Evropski sud je njihovu predstavku odbacio, ali je rekao i više važnih stvari”, pojašnjava Pavlović.
Prvo, da je reč o sastanku G8, grupe najmoćnijih lidera, te da je rizik od terorističkih napada izvestan, pa je logično da se ograde lokacije gde se oni nalaze. Drugo, ta blokada je trajala svega pet dana, pa se može reći da je povreda nečije slobode kretanja ipak bila srazmerna.
„Ovde nemamo ni grupu G8, ni svetske lidere, niti bilo šta, a prvobitni zahtevi zbog kojih su blokade podignute, su ispunjeni”, zaključuje sagovornik „Vremena“.',
'pageDate': '2025-11-08 07:18:40',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
