Kompanije Viza i Masterkard platiće ukupno 167,5 miliona dolara kako bi rešili grupnu tužbu kojom su optuženi za zaveru
Viza i Masterkard su optuženi jer su održavali visoke naknade za pristup nezavisnim bankomatima, a nagodbu sada treba da odobri sudija u Vašingtonu, piše Gardijan. Prema sporazumu, novac bi bio isplaćen milionima vlasnika kartica kojima su naplaćene naknade za podizanje gotovine na nezavisnim bankomatima koji nisu u vlasništvu banaka.
Viza će u fond za nagodbu uplatiti oko 88,8 miliona dolara, a Masterkard oko 78,7 miliona. Novac će biti podeljen onima koji su te transakcije obavljali od oktobra 2007. godine, prenosi Index. Advokati tužilaca su u sudskom podnesku nagodbu nazvali „izvrsnim rezultatom, s obzirom na rizike daljnjeg progona“, a najavili su da će od suda zatražiti do 30 odsto fonda, što je više od 50 miliona dolara, za pokrivanje sudskih troškova.
Tužba je podignuta još 2011. godine, kada su potrošači osporili pravila Vize i Masterkarda koja su sprečavala nezavisne operatere bankomata da ponude niže cene svojih usluga. Obe kompanije su negirale bilo kakve nepravilnosti. Ovo je jedan od tri povezana slučaja na saveznom sudu u Vašingtonu. Prošle godine su Viza i Masterkard pristali da plate 197,5 miliona dolara za rešavanje sličnih zahteva druge grupe korisnika, koji su tvrdili da su im prekomerno naplaćene naknade na bankomatima kojima upravljaju banke. Nekoliko banaka je 2021. pristalo da plati 66 miliona dolara u sklopu nagodbi u istom sporu.
Treća tužba, koju su pokrenuli nezavisni vlasnici i operateri bankomata, još čeka rešenje u istom sudu, a u međuvremenu se Viza suočava i sa drugim antimonopolskim tužbama, uključujući i onu Ministarstva pravosuđa, koje optužuje kompaniju za ilegalnu monopolizaciju američkog tržišta debitnih kartica.
Izvor: FoNet
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Javna preduzeća napravila su 2025. neto gubitak od gotovo 12 milijardi dinara, pokazao je izveštaj APR-a. Ko su ti gubitaši koji krnje državnu kasu i zašto tako posluju?
United Grupa nastavlja prodaju svojih kompanija u Srbiji. Posle SBB-a i medijskih kuća, novog vlasnika dobio je i D Express, koji će nakon preuzimanja biti spojen sa City Expressom u okviru Austrijske pošte
Broj stečajeva u Nemačkoj nastavlja da raste. Da li je to znak duboke strukturne slabosti privrede ili „tržišnog pročišćavanja" koje bi na kraju čak moglo da podstakne privredni rast
Ekonomisti procenjuju da bi smanjena ponuda domaćeg svinjskog mesa mogla da se odrazi i na cene u maloprodaji. Samo koliko?
Rio Tinto je promenio rukovodstvo u Srbiji. Kompaniju u fazi "nadzora i održavanja projekta Jadar" sada vode domaći direktori
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
