Energetske krize podstiču trku za nalaženjem održivih rešenja. Dok naša zemlja, kroz rudnike u istočnoj Srbiji, teži da se uključi u globalne tokove obezbeđivanja strateških sirovina, ostaje otvoreno pitanje da li Evropska unija Srbiju zaista prepoznaje kao deo svog budućeg energetskog pejzaža
„Demonstranti se zalažu za vladavinu prava, slobodu medija, nezavisnost pravosuđa, borbu protiv korupcije, transparentnost u javnim nabavkama. Sve su to vrednosti Unije", rekla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos
Iako su evropski zvaničnici danima upozoravali da bi Srbija mogla da oseti posledice Vučićevog odlaska u Moskvu 9. maja, ministar spoljnh poslova Marko Đurić kaže da „neće biti prekida EU integracija niti sankcija“
Evropski parlament usvojio je rezoluciju u kojoj se ocenjuje da Srbija, uprkos određenom napretku, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU
Evropska komesarka za proširenja Marta Kos boravi u dvodnevnoj poseti Srbiji
Ko je slušao zajedničku konferenciju za medije Aleksandra Vučića, Olafa Šolca i Maroša Šefčoviča zaista bi mogao da poveruje da je rudarenje litujuma nešto što je istorijska šansa za Srbiju. Što se garancija za očuvanje životne sredine tiče – svodi se na to da će garant biti trenutni predsednik Srbije
“Postupanje prema Ruskoj Federaciji se toleriše, ali smo u međuvremenu stekli brojne negativne poene kod drugih zemalja što će biti prepreka daljim integracijama. Ljute su baltičke države, Poljska, one koje osećaju opasnost od Rusije. Postoji razumevanje u vezi sa energetskom zavisnošću. Ali prenaglašene izjave protiv Zapada, direktna podrška Rusiji i forsiranje antizapadnog narativa, kao i gestovi poput fudbalskih utakmica, čestitki posle izbora – sve su to stvari koje se beleže i pogoršavaju sprsku poziciju”
Završen je prvi dan Samita Evropske političke zajednice u španskom gradu Granadi na kome će zvaničnici 47 evropskih država razgovarati o energetici, migracijama, sukobu oko Nagorno Karabaha, ali i o događajima od 24. septembra na Kosovu u selu Banjska
“Forsiranje ‘treće Srbije’ nije išlo u pravcu kreiranja novog, demokratskog nacionalnog identiteta, nego guranja u stranu, u pozadinu neprijatnih pitanja. A u osnovi svih tih pitanja reč je o marginalizaciji ratnih zločina”
Ocene Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji su i ove godine veoma kritične. Sporne oblasti ostale su sporne: vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, stanje u medijima, sankcije Rusiji…
Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin izjavio je da Srbije ne može da postane članica Evropske unije bez priznanja Kosova, ali ni bez slobodnih medija i demokratije
Da nije bilo čak ni debate da li da se sa Srbijom otvori novi pregovarački klaster, otkrio je zamenik češkog ministra spoljnih poslova. Za to vreme, resorna ministarka tvrdi da je Srbija već „duboko zagazila u reformski proces“
Kuda vodi Vučićevo obraćanje Evropskoj uniji tabloidnim rečnikom i imenovanje Vulina za direktora BIA? Izvesno je jedno – zemlju čeka serija poraza u kojima će se njen predsednik svaki put predstavljati kao pobednik
"Zapadni put bi značio otvaranje dalje nestabilnosti, odlazak Kosova i Metohije, sledeća bi bila Republika Srpska, onda jug centralne Srbije. Imali bismo nestabilnost za narednih 50 godina"
S gledišta diktature sasvim je logično proganjati one koji misle sopstvenom glavom i koji se, po prirodi stvari, suprotstavljaju diktaturi i stalno nešto zanovetaju. Zbog toga je poželjno eliminisati ih iz javnog prostora, a još bolje eliminisati ih iz života.
Novo u izlaganju predsednika Srbije je ovoga puta bilo što nije predskazivao apokalipsu, armagedon, propast sveta, i onog velikog i srpskog, već naprotiv: sve je pod kontrolom, sve je sjajno, nemaju građani čega da se boje, biće povećanja i penzija i plata, biće i struje i nafte i gasa i uglja i graška
