Evropsko prosvetljenje Vučića: Koja je uloga Koordinacionog tela za pristupanje EU

U trenutku kada Crna Gora zatvara još jedno poglavlje u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom i sve je bliže punopravnom članstvu, Srbija se setila da već godinama zaostaje u pristupnim pregovorima.

Sada je najviša izvršna vlast u zemlji usvojila izmenjenu i dopunjenu Odluku o osnivanju Koordinacionog tela za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Radom ovog tela će rukovoditi šef Misije Republike Srbije pri EU Danijel Apostolović, objavljeno je u Službenom glasniku.

Tim koji bi, pored Apostolovića, trebalo da ubrza srpski put ka Briselu čini još devet članova: ministar za evropske integracije Nemanja Starović,  ministar finansija Siniša Mali, ministar pravde Nenad Vujić, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Tu je i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, savetnica predsednika Republike Srbije Tatjana Jović, savetnik predsednika Vlade Nemanja Diković i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.

Uloga tima je, kažu, koordinacija ubrzanog sprovođenja svih obaveza na evropskom putu Srbije, a koji će činiti predstavnici najvišeg državnog nivoa.

Gde smo sada

Ovaj tim zatiče veoma lošu situaciju. Dok se Crna Gora sprema da ove zime zatvori pet poglavlja na putu ka Evropskoj uniji, Srbija od 2021. nije otvorila – nijedno. Kako stvari trenutno stoje, Crnogorci pregovore mogu da zatvore do kraja 2026. i uđu u Uniju oko 2028. godine, stoji u izveštaju Evropske komisije, uz uslov da se hitno reše neki ključni izazovi u pravosuđu, korupcija i izborne reforme, uz snažnu podršku EU i naglasak na zaslugama u procesu.

Srbija je, sa druge strane, 2025. godinu provela bez ikakvih pomeranja na putu ka evropskim integracijama. Zapravo, ne samo 2025, već poslednjih četiri godine. U celokupnom procesu je otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su samo dva privremeno zatvorena – nauka i obrazovanje.

Ili Vučić ili EU

Udaljavanje od EU

Izveštaji Evropskog parlamenta o stanju demokratije i vladavine prava, pre svega, iz godine u godinu sve su gori. U Briselu je počelo da preovladava mišljenje da Srbija ne samo da se ne približava Uniji, već da je politika Aleksandra Vučića dosledno udaljava od EU.

Kako su u nadležnosti ministara Dačića, Malog i Vujića akcije naprednjačkog režima koje se nalaze na kritici EU – u njihovoj je nadležnosti nekažnjiva brutalnost policije i nekažnjivost visokih funkcionera Srpske napredne stranke, sumnje na pranje novca, procvat visoke korupcije i tako dalje, tj. urušavanje pravne države – nije baš sasvim jasno kako bi oni mogli da doprinesu ubrzavanju evropskog puta ka EU.

Zahtevi EU upućeni Srbiji zapravo se poklapaju sa zahtevima pobunjenih studentima, a od kojih je suštinski funkcionalna pravna država. Uz to dolazi sloboda medija i fer i demokratski izbori, dakle promene koje bi iz fundamenta uzdrmale režim Aleksandra Vučića koji počiva na kontroli pravosuđa, policije i medija. Uvođenje standarda na kojima počiva EU tako bi značilo da režim seče granu na kojoj sedi.

Sada bi sve to, dok izvršna vlast hoće da ukine nezavisnost tužilaštva i univerziteta, trebalo da promeni Koordinaciono telo Vlade na čelu sa široj javnosti nepoznatim Apostolovićem.

Ko je Danijel Apostolović

Rođen je 1980. u Zenici u Bosni. U zvaničnoj biografiji stoji da je Apostolović prvo radno mesto imao na RTS-u kao reporter, nakon završenog Fakulteta političkih nauka.

Državnu karijeru započeo je u Ministarstvu finansija, a zatim u Vladi Srbije, kao deo PR i medijskog tima premijera, stoji u njegovoj biografiji na Linkedinu. Zatim je radio u Misiji Republike Srbije pri EU u Briselu, pa u Ministarstvu spoljnih poslova.

Tečno govori francuski i engleski.