Iako su evropski zvaničnici danima upozoravali da bi Srbija mogla da oseti posledice Vučićevog odlaska u Moskvu 9. maja, ministar spoljnh poslova Marko Đurić kaže da „neće biti prekida EU integracija niti sankcija“
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić ocenio je u subotu (10. maj) da je srpska diplomatija u proteklim danima pokazala „doslednost“, a da zbog posete predsednika Aleksandra Vučića Moskvi tokom proteklih dana „neće biti prekida EU integracija niti sankcija“.
On je za RTS naveo da će u predstojećim danima u posetu Beogradu doći predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, šefica diplomatije EU Kaja Kalas, da zapravo očekuje jačanje odnosa sa Briselom, koji „neće biti nauštrb izbalansirane spoljne politike Srbije“.
„Neće biti prekida (evropskih) integracija niti sankcija, to će se ubrzo videti, da samo možemo očekivati nastavak razvoja“, kazao je Đurić.
Komentarišući Vučićevu posetu Moskvi, Đurić je naveo da je ona bila značajna za jačanje spoljnopolitičke pozicije države vezano za Kosovo i Metohiju kao i ekonomsko jačanje zemlje.
„Znamo da je Srbija jedna od centralnih ulaznih tačaka za izvoz u Kinu… i da 85 odsto gasa dobijamo kroz ugovore sa ruskom stranom, čiji je produžetak od strateškog značaja za Srbiju. Ova poseta će osnažiti ekonomske i političke potencijale Srbije, ali ste istovremeno i od predsednika na ovim sastancima mogli da čujete jasnu poruku da se Srbija nalazi i na evropskom putu“, rekao je Đurić.
Kritike od Luksemburga, Belgije i Hrvatske
Govoreći o svom učešću na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU i ministara spoljnih poslova zemalja kandidata za članstvo u EU, koji je održan u četvrtak u Varšavi, rekao je da je aktuelna Evropska komisija pokazala „punu posvećenost da Srbija napreduje ka punopravnom članstvu (u Uniji)“.
Đurić je naveo i da je ideološki spektar ministara koji su učestvovali „veoma šarenolik“, da „nije uvek lako naći pravi ugao i zadovoljiti publiku tako raznolokih opredeljenja“, ali da je zadovoljan nastupom Srbije.
„Konsenzus postoji za evropsku budućnost i punopravno članstvo… Tu su bili i predstavnici Prištine i drugih suseda koji su sastanak iskoristili da napadnu naše rukovodstvo. Bilo je kritika zbog (Vučićevog) odlaska u Moskvu (od predstavnika) Luksemburga, Belgije i Hrvatske, naravno. Srbiji se ipak nema šta zameriti“, rekao je srpski ministar.
„Mi smo otvoreno protiv istorijskog revizionizma, ponosni smo na to što je Srbija dala veliki doprinos borbi protiv fašizma i nacizma… A naš interes ostaje sigurno snabdevanje energentima, očuvanje sećanje na generacije koje su dale živote u borbi… Rukovodimo se našim interesima, nikoga drugog ne omalovažavamo, naprotiv“, naveo je Đurić.
Šef srpske diplomatije dodaje i da Srbija želi da ubrza razvoj odnosa sa SAD, da nam predstoji i strateški dijalog sa zvaničnim Vašingtonom, kao i da se raduje dolasku novog ambasadora SAD.
Ministar je najavio i da će u bliskoj budućnosti biti raspisan veliki poziv pod nazivom „Budi srpski diplomata“, kroz koji će studente i eksperte pozvati na stupanje u redove srpske diplomatije, kroz koji Srbija želi i „proširi svoje prisustvo u ključnim geopolitičkim centrima“.
Samo nekoliko dana pre Đurićevih izjava da Vučićeva poseta Moskvi neće ugroziti EU integracije, predsednik Srbije izjavio je da očekuje teške reakcije iz Evropske unije na njegovu posetu Ruskoj Federaciji, ali da će na njih „ozbiljno odgovoriti“ i kako je naglasio, reći im sve šta misli o svakoj vrsti političkog odnosa koji su imali prema Srbiji.
Evropska komisija „duboko žali“
Evropska unija duboko žali zbog putovanja srpskog rukovodstva u Moskvu i učešća u obeležavanju Dana pobede u Drugom svetskom ratu, koje Rusija koristi za propagandu – prva je reakcija Brisela nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić otišao u Rusiju na susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
„Srbija mora da nas uveri u svoju stratešku orijentaciju ka Evropskoj uniji i pokaže verodostojnu posvećenost evropskim vrednostima“, navodi se u pisanom odgovoru portparola Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Evropska komisija u odgovoru ističe da bi svi trebalo da se uzdrže od davanja legitimiteta Putinovoj agresiji na Ukrajinu.
„Da bi se pokazala podrška miru, pravo mesto 9. maja je Kijev, a ne Moskva“, dodaje se u odgovoru.
Ponavljaju da je Evropska unija bila „potpuno jasna“ prema partnerima, uključujući i zemlje kandidate kao što je Srbija.
„Odnosi sa Rusijom ne mogu se odvijati po principu ‘uobičajenog poslovanja’ (business as usual) sa režimom Vladimira Putina i u senci ničim izazvane i neopravdane agresije na Ukrajinu“, zaključuje se u odgovoru Evropske komisije.
Na najave Vučićevog putovanja u Moskvu i ranije su reagovale evropske institucije.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos krajem aprila je, tokom posete Beogradu, izjavila da je „na predsedniku Srbije odluka o odlasku u Moskvu“, ali i da će ako Vučić zaista ode tamo, ona imati „mnogo teži zadatak da pomogne Srbiji da ostane snažno usmerena na evropskom putu“.
Izvori: RTS/RSE
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
