Čim su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Srbije stupili pred novinare, bilo je jasno da Aleksandar Vučić nije zadovoljan. Tmuran izraz njegovog lica govorio je o tome da razgovor iza zatvorenih vrata nije bio „prijateljski i srdačan“, već „iskren i otvoren“, što prevedeno sa diplomatskog jezika znači da negde debelo škripi u odnosima Beograda i Brisela.
Lekcija broj jedan: Demokratija
Da je to tako, i gde škripi, bilo je jasno iz uvodnih rečenica Fon der Lajen:
„Danas živimo u fregmentiranom svetu u kome se širi jaz između autokratija i demokratija. Vi veoma dobro znate kakav je stav EU, naš stav podrazumeva slobodu, a ne represiju, uključujući i pravo na mirno okupljanje građana“.
Odmah uglavu. Vlast Srbije mora da prestane da glumi demokratiju, a sprovodi autokratiju; EU nije zadovoljna stanjem osnovnih sloboda u Srbiji, a Vučić mora da se okane represije nad neistomišljenicima i pomiri se sa tim da građani imaju pravo da se slobodno okupljaju da izraze svoje nezadovoljstvo njegovom vlašću.
Lekcija broj dva: Diplomatija i partnerstvo
„Takođe, zalažemo se za partnerstvo umesto potčinjavanja, za diplomatiju umesto agresije“, nastavila je Fon der Lajen.
Dakle, politika Rusije je apsolutno neprihvatljiva za EU, pa je neprihvatljivo i da zemlja koja teži ka članstvu u Evropskoj uniji gaji prijateljske odnsose sa Putinom i Lukašenkom, a Vučić bi mogao da se okane i svojih agresivnih retoričkih ispada usmerenih protiv država u regionu i EU i obrati pažnju na diplomatski vokabular.
Ona nije došla u Beograd da bi bilo koga „potčinjavala“, baš kao što su neistinite Vučićeve tvrdnje da EU hoće da „potčini“ Srbiju, već se Srbiji nudi partnerstvo, pa ako ga želi, neka se ponaša u skladu sa tim.
Lekcija broj tri: Benefiti pridruživanja EU
A ako se Srbija bude držala osnovnih načela Unije i želi da nastavi sa procesom integracija, onda će i po pitanju energetske krize nastale uvođenjem američkih sankcija NIS-u moći da računa na punu podršku Brisela koji je, za razliku od Moskve, pouzdan partner.
To znači da bi Srbija mogla da se poveže sa energestkim tržištem EU što bi bila najveća garancija za građane Srbije, te da da Beograd može da računa i na gasne nabavke iz Unije.
Lekcija broj četiri: Dosta je bilo zamajavanja
Više puta je Fon der Lajen rekla da je „sada pravi trenutak“ za Srbiju da preduzme „konkretne“ korake u pridruživanju EU.
„Moramo da vidimo napredak u oblasti vladavine prava, reforme elektronskih medija i izbornih zakona. U njih moraju da budu uključleni svi segmenti društva“, podvukla je Fon der Lajen.
Znači da se očekuje da Vučić sarađuje sa onima koje naziva „stranim plaćenicima“, „špijunima“, „blokaderima-teroristima“… na promeni izbornih zakona koji, logično je, ne valjaju, jer zašto bi inače morali da se menjaju.
Lekcija broj pet: Ili EU, ili Rusija
Da ne bi bilo da je samo došla da kritikuje, predsednica EK je pohvalila napredak Srbije po pitanju ažuriranja biračkih spiskova (što je, doduše, prilično upitno) i u vezi sa Savetom REM-a (što je još daleko upitnije).
Bilo je, naravno, reči i o većem usklađivanju spoljne politike Srbije sa spoljnom i bezbednsonom politikom EU, očekivanjima da se Srbija konačno otrgne iz zagrljaja Rusije i Kine.
„Želimo da možemo da računamo na Srbiju kao na pouzdanog partenra“, rekla je Fon der Lajen, stavivši tako jasno do znanja da u ovom trenutku EU na Vučićevu Srbiju ne gleda kao na pouzdanog partnera.
Lekcija broj šest: Dela i šuplja priča
A EU ima spremnih 100 miliona evra da u sklopu podrške Zapadnom Balkanu priskoči u pomoć Srbiji, a radi se i na integraciji Srbije u jedinstveni platni sistem EU.
„Mi delima pokazujemo da želimo Srbiju u EU, sada hoćemo da vidimo da Srbija takođe delima pokaže istu takvu posvećenost“, upozirala je Fon der Lajen, što znači da je i članovima Evropske komisije konačno dojadila Vučićeva prazna priča o posvećenosti evropskim integracijama, dok u praksi radi sve suprotno.
„Osnaživanje demokratije“ kao ključno za odnose Srbije sa EU je istakla više puta u prisustvu Vučića koji se hvali da je Srbija svetski šampion u demokratiji.
Termin za polaganje računa
„Dođite u Brisel za mesec dana da vidimo kako stoje stvari“, rekla je nemačka političarka, što nije zvučalo kao prijateljski poziv i pružanje podrške Vučiću, već kao termin za polaganje računa.
Predsedniku Srbije sve ovo nije bilo nimalo prijatno. Suočen sa pitanjima novinarke „neprijateljskog“ Radija Slobodna Evropa malo se nešto malkice uzvišenim tonom obraćao svojim biračama – da srpska policija nije bila nimalo brutalna, već divna i tolerantna prema demonstrantima.
Ali to je bilo sve. Ništa od iživljavanja nad nepodobim novinarima, beskonačnih uvredljivih tirada, paušalnih optužbi, ni reč o „obojenoj revoluciji“ koju, jelte, u Srbiji, što inače priča, spovode neki zlikovci sa Zapada, taj „evropski šljam“.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
