Sporni set pravosudnih propisa, donet bez prethodnog mišljenja Venecijanske komisije, postao je nova prepreka za otvaranje klastera tri u pregovorima sa EU. Iako vlast najavljuje da će ključne obaveze ispuniti do juna, podaci pokazuju da Srbija i dalje kasni u najosetljivijim poglavljima vladavine prava
Set pravosudnih zakona koje je Srbija nedavno usvojila trenutno predstavlja glavnu prepreku za napredak u pregovorima sa Evropskom unijom i otvaranje klastera tri, a vlasti planiraju da do juna ispune ključne obaveze kako bi uklonile zastoje na evropskom putu, izjavio je za RTS šef Operativnog tima za pristupanje EU Danijel Apostolović.
Kako je naveo, politička volja za reforme postoji, ali upravo propisi iz oblasti pravosuđa predstavljaju „kamen spoticanja“ u komunikaciji sa Briselom.
Problem nije samo sadržaj zakona već i procedura njihovog usvajanja. Prema pravilima pristupnog procesa, Srbija je kao kandidat bila dužna da pre usvajanja zatraži mišljenje Venecijanske komisije i nacrte dostavi Evropskoj komisiji, što nije učinjeno na vreme.
Zbog toga je predsednica Narodne skupštine naknadno uputila zahtev za hitno mišljenje Venecijanske komisije, a vlasti su poručile da će postupiti u skladu sa preporukama kada ono stigne.
Venecijanska komisija je saopštila da će hitno mišljenje o nedavnim izmenama pravosudnih zakona u Srbiji, koje je zatražila Brnabić, biti podneto na usvajanje na plenarnoj sednici tog savetodavnog tela Saveta Evrope u junu.
Evropska komisija više puta je ukazala na probleme u vezi sa donetim zakonima i tražila njihovu reviziju i povlačenje.
Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedan klaster na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, a ne stoji mnogo bolje ni kada je reč o poglavljima koja su otvorena.
Prema podacima koje je izneo Apostolović, u poglavljima 23 i 24, koja obuhvataju pravosuđe, borbu protiv korupcije i osnovna prava, Srbija ima 91 prelazno merilo. Do sada je ispunjeno 27, delimično 18, dok je za 46 tek započet rad. Upravo ta poglavlja, ocenjuje on, ostaju najzahtevniji deo pregovora sa EU.
Otvaranje klastera tri, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, zavisiće od političke procene država članica i procene napretka u reformama vladavine prava. Apostolović je naveo da će, osim rešavanja spornih zakona, biti važno i formiranje REM-a i nastavak diplomatskih razgovora sa članicama EU.
Sagovornik RTS-a istakao je da je cilj vlasti da najveći deo ključnih obaveza bude završen do juna, kako bi se pregovarački proces ubrzao.
Izvor: RTS
Dugo su se opozicija i građani pitali – gde je gradonačelnik Beograda, a posle sastanka Sindkata Centar GSP sa predsednikom Aleksandrom Vučićem nametnulo se pitanje – ko u stvari donosi odluke u/o Beogradu
Predsednik Vučić je na RTS-u objavio da su od noćas, američke carine od 35 odsto, zahvaljujući pregovorima smanjene na nula odsto
Ni jedan od šest ponuđača prijavljenih na tender za rekonstrukciju Kalenić pijace u Beogradu nije zadovoljio uslove. Posao je vredan više od 20 miliona evra
Ako je kampanja protiv političke konkurencije u režimskim medijima ovakva pre nego što su izbori raspisani, kroz kakvog će tek toplog zeca prolaziti predstavnici „blokaderske liste“ jednog dana, kada se Vučić bude smilovao da saopšti kada će se i za šta glasati
Uz studente, evropejci, desnofiličari... Opozicija se lomi pred naredne izbore. Ko bi podržao studente, ko traži zajedničku kolonu, a ko je za druge podele?
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
