To što je žandarm, iako ga niko nije ugrožavao, ošamario građanku u Novom Sadu je jasna poruka države - represija će ostati kao odgovor na svaki vid građanskog aktivizma ili građanske neposlušnosti, smatraju sagovornice „Vremena“
Sve aktivnosti NUNS-a po pitanju ustupanja zaštitne opreme novinarima vezane su za postupanje policije u prethodnim mesecima i za ono što državni organi najavljuju i sami predviđaju, kaže za „Vreme“ pravnik i istraživač NUNS-a Rade Đurić
Da li ju je policija tukla i zastrašivala, ili nije? Malo je toga jasno u slučaju studentkinje Poljoprivrednog fakulteta, a kako nailaze nove informacije, celokupna priča se samo dodatno komplikuje. Misterija koja traje već sedam dana svodi se na pitanje kome da se veruje: policiji ili studentima
Posle niza demantija Ministarstva unutrašnjih poslova i predstavnika vlasti da policija nije ni pipnula studentkinju Poljoprivrednog fakulteta, njene kolege objavile su hronologiju njenog hapšenja, prebijanja i matretiranja
Kada govori o zloupotrebi ovlašćenja policije predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne pominje ni divljačko pendrečenje demonstranata, ni to što Marko Kričak preti silovanjem, ni desetine izjava svedoka o prekoračenju policijskih ovlašćenja, nego slučaj bivšeg fudbalera Crvene zvezde Vujadina Savića
Utorak, 14. oktobar, obeležila je vest o policijskoj torturi nad studentkinjom Poljoprivrednog fakulteta. MUP je reagovao kroz dva glupa, ali zastrašujuća saopštenja, koja su samo učvrstila javnost u uverenju da devojka govori istinu
MUP je negirao navode studentkinje o torturi uz naglasak da „navedenog dana nije bila u prostorijama PU za Grad Beograd i da policijski službenici PU za Grad Beograd prema istoj nisu postupali“
Cilj sajta „Stop brutalnosti“ je prikupljanje slučajeva fizičkog i pravnog nasilja nad građanima Srbije u jedinstvenu bazu podataka - „Za dan posle“
Tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu koju je policija podnela protiv studenta Luke Mihajlovića. Njega je policija brutalno pretukla 28. juna, a dok je bio u bolnici jedno vreme je bio vezan lisicama za krevet
Protest u Novom Sadu protiv policijske brutalnosti 5. septembra obeležila je policijska brutalnost, a na skupu je bilo angažovano gotovo 600 policajaca
Studentkinja Nikolina Sinđelić poručila je svim policijskim službenicima koji prekoračuju svoja ovlašćenja da Srbija „nije njihova, već pripada narodu i da sa tim moraju da se pomire“
Pretnje silovanjem, šamaranje, šutiranje, pljuvanje, vređanje, lomljenje telefona - ovako je devet osoba do čijih svedočenja je BIRN došao opisalo ono što je doživelo, čulo ili videlo u garaži zgrade Vlade Republike Srbije u koju su dovedeni posle protesta 14. avgusta.
Posebni snimatelji snimaju kordone policije da bi se posle uradila stručna analiza njhovog delovanja. Ali, i da se naknadno ustanovi ko revnosno pendreči, a ko zabušava
Nijedan policajac nije disciplinski gonjen. Nijedan batinaš režima priveden. A njihovih žrtava sve je više, piše „Vreme“ u novom broju
„Brutalne policijske intervencije, upotreba suzavca i drugih hemijskih sredstava, fizičko nasilje, hapšenja i dugotrajna zadržavanja u pritvoru bez osnova, kao i kampanja zastrašivanja i medijske manipulacije, imaju ozbiljne posledice ne samo po društvenu koheziju, već i po javno zdravlje“, navodi Zbor zdravstvenih radnika Srbije
U Novom Sadu je u petak uveče bilo brutalno: policija je napadala, tukla, ispaljivala suzavac i privodila. Među privedenima umalo se našla i novinarka “Vremena”, uprkos tome što je - novinarka
Uredništvo "Vremena" najoštrije osuđuje ponižavanje i maltretiranje koleginice Katarine Stevanović na protestu u Novom Sadu i zahteva odgovornost svih policajaca koji su u tome učestvovali
Na protestu u Novom Sadu 5. septembra je pod udarom policisjkih pendreka i u dimu suzavca sve postalo kristalno jasno: Aleksandar Vučić je nakon dolaska iz Kine pošao putem istočnjačkih despota. Dan posle može da se izvuče još nekolicina zaključaka
Aleksandar Vučić odaje utisak duboko frustriranog čoveka koji uživa u patnji drugih. Njegov kez ujedno je i njegov stav prema Novom Sadu, njegovim žiteljima i, posebno, šesnaestero mrtvih u padu nadstrešnice
„Radićemo i na tome da svi ljudi koji su pretili budu procesuirani, a nećemo izostaviti ni režimske medije“, izjavila je studentkinja Nikolina Sinđelić
Kriminalca koji je drogiran, bez vozačke dozvole vozio migrante po drumovima Srbije ugrožavajući ogroman broj drugih ljudi policija je uspela da zaustavi nakon tristotinak kilometara. Taj uspeh proslavili su tako što su, isijavajući frustracije - išutirali kriminalca
„Nepoverenje u institucije“ zvuči kao fraza, a u stvari je pošast. Šta se dešava u našoj psihi kada više ne možemo da verujemo da policija štiti nas i zakon, da nas lekari leče po savesti ili da država funkcioniše
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Pretnje silovanjem i prebijanje usledilo je kada su se posle još jednog protesta u nizu demonstranti uputili kućama. Prema svedočenjima žrtava torture, studenti i građani su otimani sa centralnih beogradskih ulica, odvođeni u zgradu Vlade Srbije – sedište izvršne vlasti – gde su mučeni ili bili primorani da slušaju i gledaju batinanje drugih
„Nije bilo vezivanja niti maltretiranja, sve radnje su provedene u skladu sa zakonom, isključivo radi očuvanja reda i mira“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić o privođenju studentkinje Nikoline Sinđelić
„Popravljanje“ tužilaštva, zamena neposlušnih sudija, uvlačenje vojske u obuzdavanje protesta...? Sagovornici „Vremena“ razmatraju šta bi sve Aleksandru Vučiću moglo da padne na pamet u zaludnim pokušajima da uguši građanske proteste i Srbiju pretvori u Belorusiju
Uprkos odvrtanju policisjke brutalnosti na sasvim novi nivo i masovnim hapšenjima, ljudi koji su se pobunili protiv vlasti braće Vučić nisu ustuknuli. Uterivanje straha više ne pije vodu
Druga žena je reagovala tako što je sklonila žrtvu policijske brutalnosti od žandarma, ali je on onda odgurnuo i nju.
Reagujući na taj događaj Ministarstvo unutrašnjih poslova praktično je legalizovalo nasilje žandarma tvrdnjom da su pripadnici MUP-a ispred Banovine „postupali isključivo u skladu sa zakonom i ovlašćenjima, sa jedinim ciljem očuvanja javnog reda, mira i bezbednosti svih građana“.
Navedeno je i da je „autobus nepropisno parkiran, bez registarskih tablica i da iz rezervoara curi pogonsko gorivo“, te da je policija „po nalogu nadležnog tužilaštva preduzela mere njegovog uklanjanja“.
MUP je predočio i da su „pojedine osobe ometale službena lica u vršenju dužnosti, gađale ih predmetima, vređale i oštetile vozilo službe za uklanjanje“.
„Zahvaljujući profesionalnom postupanju policije, autobus je bezbedno uklonjen, a za sada su dva lica dovedena zbog narušavanja javnog reda i mira. Pripadnici MUP-a rade na identifikaciji lica koja su oštetila šlep vozilo i napadala policijske službenike“, saopštio je MUP.
Pravna savetnica Beogradskog centra za ljudska prava Sanja Radivojević kaže za „Vreme“ da zatišje u grubom postupanju policije koje je trajalo nekoliko meseci tumači ponašanjem građana na protestima.
Ukazuje da su građani i policija samo posmatrali jedni druge dok su građani bili na distanci od kordona policije i policijskih službenika, pa da zato nije bilo povoda da bilo koji policijski službenik primeni meru prinude.
Međutim, u ponedeljak uveče u Novom Sadu se dogodio čin aktivizma, odnosno direktna konfrontacija, jer su se građani približili autobusu pokušavajući da spreče da on bude odšlepan.
„U slučaju kada građani pokušaju da uzmu stvar u svoje ruke, ali ne u smislu rušenja ustavnog poretka, već u cilju zaštite i očuvanja vladavine prava, policija je spremna, kao što je to pokazala i letos, da odgovori s najvišim stepenom represije. To vidim kao gradaciju koja neprestano raste, represija je više puta predočena i oni od te ideje ne odustaju. Poruka je jasna: mapa represije će ostati kao kontinuum i odgovor države na svaki vid građanskog aktivizma ili građanske neposlušnosti“, kaže Radivojević.
Upozorava da građani mogu da očekuju represiju, i to ne samo policijsku, svaki put kada malo podignu glas.
„Videli smo i kako postupa tužilaštvo na primeru Vladimira Štimca. Njemu je ukinut pritvor, a u momentu kad izlazi iz zgrade suda napolju ga već dočekuju policijski službenici koji ga po nalogu tužioca hapse za novo krivično delo. Represija je dominantna, pojavljuje se u svim oblicima i sprovode je sve institucije“, ukazuje Radivojević.
Govoreći o slučaju oduzimanja Jaćimovićevih autobusa, Radivojević ukazuje da čak i ako se pojavi neki predstavnik vlasti koji je spreman da usliši žalbene navode ili prigovor, država pokaže da ima druge poslušnike koji će da sprovedu stav vlasti.
„Vlast uvek može da pronađe način i pošalje vam poruku da su oni jači. U sadašnjoj konstelaciji, kada vlast raspolaže svim mehanizmima unutar institucija, takve stvari će se dešavati“, kaže Radivojević.
Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović kaže za „Vreme“ da se nad Milomirom Jaćimovićem sprovodi ekonomska ucena i represija. Ocenjuje da je to najgori oblik represije, jer se njime građanima poručuje „da ćute, trpe i idu niz dlaku, jer će država u suprotnom da im oduzme sve što imaju“.
„Jaćimovićevi zahtevi nisu politički, jer on samo traži da mu država vrati ono što je njegovo. Njemu su, kao na kašičicu, vratili jedan autobus. Ne treba posebno napominjati kako se pravo selektivno sprovodi, jer znamo kakvi sve autobusi voze građane, koliko nesreća se događa na putevima zbog neispravnih vozila, pa ih niko ne dira. Istovremeno, Jaćimoviću su nagomilali sve moguće prekršaje s jedinim ciljem da ga zastraše i da bi mu oduzeli ono čime raspolaže“, kaže Bajović.
Pored toga, ako je procenjeno da je Jaćimović nepropisno parkirao svoj autobus, Bajović ukazuje da je za takve slučajeve nadležna Saobraćajna policija, a ne Žandarmerija.
„O ponašanju policije nema ništa novo da se kaže. Jasno je da je to ponašanje mimo svih pravila, propisa i zakona. Plašim se da takvo stanje može da dovede do građanskog rata, jer građani na ulici bukvalno štite svoja prava, a policija štiti postojeći poredak. Očigledno je da pravo ovde ne važi, da se primenjuje selektivno, a da se propisima jedni štite, a drugi kažnjavaju. Sve nam je to jasno. Policija je deo tog sistema, normalno je da će da brane sistem koji ih hrani, a koji mora da se menja iz temelja“, kaže Bajović.
Komentarišući izjavu nemačkog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula koji je tokom posete Srbiji u ponedeljak naglasio da „o slobodi govora i okupljanja nema pregovaranja“, da to važi i za zemlje kandidate za članstvo u Evropskoj uniji i da „mirna okupljanja moraju da budu omogućena“, Bajović kaže da nije sigurna koliko su te poruke zaista suštinske, a koliko su samo deklaratorne.
„Konkretna poruka je ono što je uradila Švedska kada je obustavila deo pomoći Srbiji. Ne vidim da Nemačka šalje bilo kakvu drugu poruku osim deklaratorne, jer opet pregovara sa vlašću. Međunarodni faktor gleda svoje interese i gleda od koga će oni više profitirati – od ove vlasti ili od onih koji će je smeniti“, zaključuje Bajović.
S druge strane Sanja Radivojević, govoreći o porukama Johana Vadefula, kaže da je irelevantno da li su one stigle iz Nemačke ili bilo koje druge zemlje.
„To su norme i imeprativ koje Srbija mora da poštuje, jer su propisane međunarodnim ugovorima koje smo ratifikovali i Ustavom Srbije. Apsolutno je suvišno da na to podseća bilo koja članica Evropske unije ili Saveta Evrope. Vadeful je samo podsetio vlast u Srbiji da bi trebalo da se pridržava svojih obaveza i poštuje ljudska prava. Da se predstavnici vlasti na to ne osvrću je realnost koju živimo i protiv koje se borimo, između ostalog i na način koji su pokazali građani Novog sada u ponedeljak uveče“, zaključuje Radivojević.
', title: 'Brutalnost posle zatišja: Policija neće prezati od mlaćenja demonstranata', pubdate: '2025-11-18 13:40:27', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "Državna represija,Milomir Jaćimović,Novi Sad,Policija,Policijska brutalnost", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Brutalnost posle zatišja: Policija neće prezati od mlaćenja demonstranata', 'pageContent': 'Policija se u ponedeljak uveče u Novom Sadu vratila u nasilnički mod delovanja protiv građana koji je bio karakterističan za postupanje pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova tokom protesta proteklog leta.
Na meti policije u ponedeljak su se našli građani koji su pokušali da spreče odvoženje autobusa Milomira Jaćimovića ispred zgrade Banovine u Novom Sadu.
Nasilje je i dokumentovano – video-snimkom koji pokazuje da jedan policajac, s fantomkom na licu, iako nije bio napadnut, brutalno šakom udara ženu koja je stajala u prvom redu.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Druga žena je reagovala tako što je sklonila žrtvu policijske brutalnosti od žandarma, ali je on onda odgurnuo i nju.
Reagujući na taj događaj Ministarstvo unutrašnjih poslova praktično je legalizovalo nasilje žandarma tvrdnjom da su pripadnici MUP-a ispred Banovine „postupali isključivo u skladu sa zakonom i ovlašćenjima, sa jedinim ciljem očuvanja javnog reda, mira i bezbednosti svih građana“.
Navedeno je i da je „autobus nepropisno parkiran, bez registarskih tablica i da iz rezervoara curi pogonsko gorivo“, te da je policija „po nalogu nadležnog tužilaštva preduzela mere njegovog uklanjanja“.
MUP je predočio i da su „pojedine osobe ometale službena lica u vršenju dužnosti, gađale ih predmetima, vređale i oštetile vozilo službe za uklanjanje“.
„Zahvaljujući profesionalnom postupanju policije, autobus je bezbedno uklonjen, a za sada su dva lica dovedena zbog narušavanja javnog reda i mira. Pripadnici MUP-a rade na identifikaciji lica koja su oštetila šlep vozilo i napadala policijske službenike“, saopštio je MUP.
Pravna savetnica Beogradskog centra za ljudska prava Sanja Radivojević kaže za „Vreme“ da zatišje u grubom postupanju policije koje je trajalo nekoliko meseci tumači ponašanjem građana na protestima.
Ukazuje da su građani i policija samo posmatrali jedni druge dok su građani bili na distanci od kordona policije i policijskih službenika, pa da zato nije bilo povoda da bilo koji policijski službenik primeni meru prinude.
Međutim, u ponedeljak uveče u Novom Sadu se dogodio čin aktivizma, odnosno direktna konfrontacija, jer su se građani približili autobusu pokušavajući da spreče da on bude odšlepan.
„U slučaju kada građani pokušaju da uzmu stvar u svoje ruke, ali ne u smislu rušenja ustavnog poretka, već u cilju zaštite i očuvanja vladavine prava, policija je spremna, kao što je to pokazala i letos, da odgovori s najvišim stepenom represije. To vidim kao gradaciju koja neprestano raste, represija je više puta predočena i oni od te ideje ne odustaju. Poruka je jasna: mapa represije će ostati kao kontinuum i odgovor države na svaki vid građanskog aktivizma ili građanske neposlušnosti“, kaže Radivojević.
Upozorava da građani mogu da očekuju represiju, i to ne samo policijsku, svaki put kada malo podignu glas.
„Videli smo i kako postupa tužilaštvo na primeru Vladimira Štimca. Njemu je ukinut pritvor, a u momentu kad izlazi iz zgrade suda napolju ga već dočekuju policijski službenici koji ga po nalogu tužioca hapse za novo krivično delo. Represija je dominantna, pojavljuje se u svim oblicima i sprovode je sve institucije“, ukazuje Radivojević.
Govoreći o slučaju oduzimanja Jaćimovićevih autobusa, Radivojević ukazuje da čak i ako se pojavi neki predstavnik vlasti koji je spreman da usliši žalbene navode ili prigovor, država pokaže da ima druge poslušnike koji će da sprovedu stav vlasti.
„Vlast uvek može da pronađe način i pošalje vam poruku da su oni jači. U sadašnjoj konstelaciji, kada vlast raspolaže svim mehanizmima unutar institucija, takve stvari će se dešavati“, kaže Radivojević.
Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović kaže za „Vreme“ da se nad Milomirom Jaćimovićem sprovodi ekonomska ucena i represija. Ocenjuje da je to najgori oblik represije, jer se njime građanima poručuje „da ćute, trpe i idu niz dlaku, jer će država u suprotnom da im oduzme sve što imaju“.
„Jaćimovićevi zahtevi nisu politički, jer on samo traži da mu država vrati ono što je njegovo. Njemu su, kao na kašičicu, vratili jedan autobus. Ne treba posebno napominjati kako se pravo selektivno sprovodi, jer znamo kakvi sve autobusi voze građane, koliko nesreća se događa na putevima zbog neispravnih vozila, pa ih niko ne dira. Istovremeno, Jaćimoviću su nagomilali sve moguće prekršaje s jedinim ciljem da ga zastraše i da bi mu oduzeli ono čime raspolaže“, kaže Bajović.
Pored toga, ako je procenjeno da je Jaćimović nepropisno parkirao svoj autobus, Bajović ukazuje da je za takve slučajeve nadležna Saobraćajna policija, a ne Žandarmerija.
„O ponašanju policije nema ništa novo da se kaže. Jasno je da je to ponašanje mimo svih pravila, propisa i zakona. Plašim se da takvo stanje može da dovede do građanskog rata, jer građani na ulici bukvalno štite svoja prava, a policija štiti postojeći poredak. Očigledno je da pravo ovde ne važi, da se primenjuje selektivno, a da se propisima jedni štite, a drugi kažnjavaju. Sve nam je to jasno. Policija je deo tog sistema, normalno je da će da brane sistem koji ih hrani, a koji mora da se menja iz temelja“, kaže Bajović.
Komentarišući izjavu nemačkog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula koji je tokom posete Srbiji u ponedeljak naglasio da „o slobodi govora i okupljanja nema pregovaranja“, da to važi i za zemlje kandidate za članstvo u Evropskoj uniji i da „mirna okupljanja moraju da budu omogućena“, Bajović kaže da nije sigurna koliko su te poruke zaista suštinske, a koliko su samo deklaratorne.
„Konkretna poruka je ono što je uradila Švedska kada je obustavila deo pomoći Srbiji. Ne vidim da Nemačka šalje bilo kakvu drugu poruku osim deklaratorne, jer opet pregovara sa vlašću. Međunarodni faktor gleda svoje interese i gleda od koga će oni više profitirati – od ove vlasti ili od onih koji će je smeniti“, zaključuje Bajović.
S druge strane Sanja Radivojević, govoreći o porukama Johana Vadefula, kaže da je irelevantno da li su one stigle iz Nemačke ili bilo koje druge zemlje.
„To su norme i imeprativ koje Srbija mora da poštuje, jer su propisane međunarodnim ugovorima koje smo ratifikovali i Ustavom Srbije. Apsolutno je suvišno da na to podseća bilo koja članica Evropske unije ili Saveta Evrope. Vadeful je samo podsetio vlast u Srbiji da bi trebalo da se pridržava svojih obaveza i poštuje ljudska prava. Da se predstavnici vlasti na to ne osvrću je realnost koju živimo i protiv koje se borimo, između ostalog i na način koji su pokazali građani Novog sada u ponedeljak uveče“, zaključuje Radivojević.
', 'pageDate': '2025-11-18 13:40:27', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
