Novinari koji prate proteste često vide da iza kordona Žandarmerije u Beogradu i Novom Sadu idu maskirani ljudi u civilu koji sve pomno snimaju kamerama. To se dešava i kad „dejstvuju“ pripadnici Policijske brigade u Beogradu ili interventnih jedinica po drugim gradovima.
Oni beleže sva dešavanja, ali ne samo da bi identifikovali učesnike protesta, jer to već rade pripadnici odeljenja za javni red i mir, nego i da nadziru svoje kolege, da zabeleže kako se ponašaju.
Ti snimci se posle analiziraju na sastancima komande, da se vidi da li su i kako pojedini policajci postupili, koju slabost su ispoljili, ali i ko nije dovoljno oštro „pendrečio“ učesnike protesta.
Kontrolisanje revnosti pri pendrečenju
Ima tu dosta stručnih stvari, od propusta u organizovanju formacije, preko držanja rastojanja, načina na koji se ide sa štitom, ponašanja kad ih demonstranti napadnu i sličnih stvari.
Ali i onog što je neprimereno – da se snimi ko nije iskazao dovoljnu „revnost“, ko je „zabušavao.
Jedan od pripadnika Žandarmerije kaže za „Vreme“ da je način „uterivanja poslušnosti“ takav da se za neiizvršenje naređenja da se upotrebi službena palica ljudi kažnjavaju odbitkom do 20 odsto od plate, pogotovo ako je službena kamera snimila da su to uradili dvaput zaredom.
Šta radi Sektor unutrašnje kontrole
Naravno, za Sektor unutrašnje kontrole (SUK) MUP-a ti snimci zvanično ne postoje, niti oni traže da ih provere, ili uzmu kao dokaz prekomerne upotrebe sile prema građanima. Taj SUK se jednostavno ne meša u svoj posao.
Od svih novinara i snimatelja koje je napala policija niko, koliko je do sada javnosti poznato, nije pozvan u SUK kako bi dao izjavu. Poručuju im da pošalju prijavu mejlom, neće čak ni da ih prime u službenim prostorijama kako bi ovlašćenom službenom licu dali i potpisali zvaničnu izjavu. SUK radi na mejl-principu.
Ali zato policajci trpe pritisak i moraju da „revnosno batinaju“ kako ne bi ostali bez dela plate, a neki i bez mogućnosti napredovanja u karijeri.
Zato ne čudi što su na protestima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Užicu i ostalim gradovima prisutni i načelnici policije ili komandanti jedinica, koji i lično ne samo da napadaju, tuku i privode učesnike protesta, nego paralalno nadziru svoje ljude, da vide ko je „lak“, a ko je „mlak“ na pendreku.
