Evropski parlament je na inicijativu desničarskih partija izglasao formiranje radne grupe koja će ispitivati finansiranje nevladinih organizacija iz budžeta Evropske unije. Odluku su inicirale desničarske partije
Evropski parlament odlučio je u četvrtak (19. jun) da formira radnu grupu koja će ispitati finansiranje nevladinih organizacija iz budžeta Evropske unije, što predstavlja pobedu desničarskih političkih grupa, prenosi „Politiko“.
Predlog, koji je podnela Evropska narodna partija (EPP), a podržale ga konzervativna grupa Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i krajnje desničarska grupa Patrioti za Evropu (PfE), najnoviji je u nizu pokušaja evropske desnice da poveća nadzor nad nevladinim organizacijama.
Socijalisti i demokrate (SiD), liberali iz Rinju Jurop, Zeleni i Levica su glasali protiv osnivanja radne grupe.
Desnica za strožu regulativu
Desničarkse grupe širom Evrope sve češće izražavaju zabrinutost da nevladine organizacije koriste sredstva iz evropskih fondova kako bi lobirali za strože regulative u oblastima poput zaštite životne sredine i zdravlja.
Rezultat glasanja pokazuje sve veću spremnost EPP da sarađuje sa desničarskim političkim partijama, napuštajući dosadašnju centrističku koaliciju koja je dugo dominirala evropskom politikom, u korist neformalne desničarske koalicije, koju neki nazivaju „venecuelanska većina“.
EPP je saopštio da će radna grupa ispitivati ugovore o grantovima koje je Komisija dodelila nevladinim organizacijama.
Ideja o tom telu za nadzor nastala je kada su poslanici EPP u odboru za budžetsku kontrolu optužili Evropsku komisiju da finansira nevladine organizacije kako bi u njeno ime lobirale u Parlamentu.
Istražna komisija je posebno telo Parlamenta koje se osniva radi istraživanja ozbiljnih navoda o kršenju zakona EU.
Takve komisije su veoma retke i formirane su u slučajevima poput afere „Panamski papiri“ i skandala sa špijunskim softverom „Pegaz“.
S druge strane, radna grupa je ad hok telo koje funkcioniše unutar već postojećeg odbora koji nadzire trošenje budžeta EK.
Izvor: Politiko/FoNet
Marla-Svenja Libih, nekadašnji neonacista Sven Libih, nije se pojavila na izdržavanju kazne u Kemnicu i sada je u bekstvu. Slučaj je pokrenuo žestoku raspravu o tome da li novi Zakon o samoodređenju olakšava zloupotrebe
Hrvate u današnjem svetu niko ništa ne pita, kaže filozof Boris Buden. Ali „zato je tu bolja prošlost. Ko to kaže, ko to laže da su ustaše izgubile Drugi svetski rat?“
Navršava se pet godina od izbora 30. avgusta 2020. godine, kada je nakon tri decenije došlo do prve smene vlasti u savremenoj Crnoj Gori. Za mnoge je to bio istorijski trenutak koji je otvorio prostor za smenjivost vlasti, ali sagovornici „Vremena” ocenjuju da očekivane suštinske promene još nisu došle
Oglasio se NATO povodom hapšenja hrvatskog oficira i njegove saučesnice, državljanke Srbije, optuženih za „špijunažu“
Nakon što su ih Rusi prvi put upotrebili pre godinu dana, dronovi s optičkim vlaknima sada su u rukama ukrajinskih brigada. Piloti iz „Azova“ i „Hartije“ otkrivaju kako funkcionišu i u kojim situacijama daju taktičku prednost
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
