Nedavno je za sve projekcije u nekada prepunoj velikoj sali bioskopa "Kozara" u samom centru Beograda tokom dana prodato svega trinaest ulaznica. No nije samo taj zlosrećni broj uznemirio ovdašnje distributere i prikazivače filmova, jer iz godine u godinu konstantno opada posećenost bioskopa u Srbiji
"Opere ranog dvadesetog veka za mene su bile veoma dosadne, nikada za njih nisam bio posebno zainteresovan. Sve dok nisam video Ajnštajna na plaži Filipa Glasa i Roberta Vilsona 1976. godine. Ona mi je pokazala put"
Pre jednog veka — 1904. godine — budući veliki pisac otisnuo se iz rodnog Dablina ka Evropi u potrazi za srećom. Posle višemesečnih nedaća konačno je stigao do Pule, gde je 1904. i 1905. predavao engleski u "Berlicovoj školi stranih jezika", da bi taj posao nastavio u Trstu od jeseni 1905. do polovine 1914. godine. Tu se slavni Irac susreo s pokretnim fotografijama...
U subotu, 14. februara, u okviru proslave dvestote godišnjice Prvog srpskog ustanka i stvaranja moderne srpske države, u Narodnom pozorištu u Beogradu biće premijerno prikazan film Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa, proizveden 1911. godine u režiji Ilije Stanojevića. Ovaj prvi srpski igrani film, nedavno pronađen i restauriran, koji po svemu može da se poredi s najznačajnijim svetskim filmskim ostvarenjima svoga vremena, na beogradskoj premijeri biće "ozvučen" muzikom koju je za ovu priliku komponovao Vladimir Pejković, a koju će kao "pratnju" filma uživo izvesti Orkestar Narodnog pozorišta
Pre dva meseca senzacionalno je odjeknula vest da je u Austrijskom filmskom arhivu pronađen prvi srpski igrani film Karađorđe ili Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa Čiča Ilije Stanojevića, snimljen 1911, za koji se do tada verovalo da je izgubljen. Premijerno prikazanim insertima iz ovog filma prošle sedmice je otvorena nova sezona Jugoslovenske kinoteke, što je poslužilo kao povod za priču o samim počecima kinematografije u Kraljevini Srbiji
Za vreme novogodišnjih i božićnih praznika radno vreme pijaca, pošta, prodavnica i apoteka u Beogradu uglavnom će biti skraćeno, a 1. i 7. januara većina objekata neće raditi
Devet decenija B. B. svetlokose seks-bombe francuskog filma pedesetih, pionirke bikinija, egzistencijalističke ikone „apsolutne slobode“ kojoj je dosadilo da se skida
Rezerve hrane su pri kraju, finansijskih sredstava takođe, zbog čega je Javni akvarijum i tropikarijum Beograda na ivici opstanka
Izbor koji sledi nije strogo rangirani pregled najboljih filmskih ostvarenja u godini na izdisaju, najposle, svi iole prekaljeniji filmofili znaju koliko je teško sačiniti precizan i potpun spisak na tu temu. Reč je, naprosto, o hitrom podsećanju na filmsku 2025. godinu, koje ide u dva kraka – na jednoj strani imamo filmove koji su zablistali u ovoj godini, ali ipak nisu bili pokriveni zasebnim kritičkim prikazima na stranicama “Vremena”, a na drugoj ona vrsna filmska dela (naravno, opet samo neka od njih) koja, sticajem prikazivačkih i distributerskih okolnosti i odluka, nisu dospela u srpsku kino ponudu niti ima zvaničnih naznaka da će im se to desiti u doglednijoj budućnosti.
Feljton o piscu čija “glava govori engleski, srce ruski, a uho sluša francuski”, potomku ruske aristokratije koji je brodom “Nadežda” pobegao od Oktobarske revolucije, zbog Lenjina promenio datum rođenja i izgubio sve – i prvu ljubav, svoju Anabel Li – pa se oženio u vajmarskoj Nemačkoj i sa ženom Jevrejkom preživeo Hitlerov režim; u Parizu poljubio pa ostavio nesrećnu emigrantkinju Irinu i od Hitlera pobegao u Ameriku, napisao bestseler knjigu o jednom pedofilu i jednoj nimfeti, o čemu se i danas raspravlja u pokretu MeToo; a pred sam kraj života čuo da se njegova Anabel Li iz raja udala za čekistu i u Rusiju se vratio nije, a na Čarobnom bregu, na visini od 1900 metara, pao pri pokušaju da uhvati leptira Parnassius apollo, poslanika Olimpa
Vesna Trivalić na „ne: Bitefu“ izađe i pokaže da je umetnost etika. Počinje jedan novi Beograd, tu pred našim očima
Rediteljski prvenac Aleksandra Radivojevića “Karmadona”, žanrovski je poduhvat, hrabra kritiku propalog društva u svim njegovim domenima pa će svaki pošten gledalac imati o čemu da razmišlja i čega da se seća
Kuća dinamita, režija Ketrin Bigelou, igraju Idris Elba, Rebeka Ferguson, Gabrijel Baso; Netflix 2025.
Feljton o piscu čija “glava govori engleski, srce ruski, a uho sluša francuski”, potomku ruske aristokratije koji je brodom “Nadežda” pobegao od Oktobarske revolucije, zbog Lenjina promenio datum rođenja i izgubio sve – i prvu ljubav, svoju Anabel Li – pa se oženio u vajmarskoj Nemačkoj i sa ženom Jevrejkom preživeo Hitlerov režim; u Parizu poljubio pa ostavio nesrećnu emigrantkinju Irinu i od Hitlera pobegao u Ameriku, napisao bestseler knjigu o jednom pedofilu i jednoj nimfeti, o čemu se i danas raspravlja u pokretu MeToo; a pred sam kraj života čuo da se njegova Anabel Li iz raja udala za čekistu i u Rusiju se vratio nije, a na Čarobnom bregu, na visini od 1900 metara pao pri pokušaju da uhvati leptira Parnassius apollo, poslanika Olimpa
Privatni kulturni centar „Akvarijus" je jedina kulturna ustanova koja u Severnoj Kosovskoj Mitrovici funkcioniše bez prekida već deset godina. Tu Mitrovčani mogu da pogledaju izložbe ili film, odslušaju koncert, debatuju, piju kafu, čitaju, kupe ili udome knjigu. Sve to staje u sto kvadrata
„Ovo je nov festival, i nema nikakve veze sa Festom, niti je njegova zamena“, kaže Igor Stanković, jedan od inicijatora Beogradskog filmskog festivala koji će od 30. januara do 6. februara prikazati najnovije meinstrim naslove
Kako je ovde tako zeleno?, režija Nikola Ležaić, igraju Filip Đurić i Izudin Bajrović
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red
Nebraska je ključni album za razumevanje karijere Brusa Springstina, a upravo objavljeno prošireno reizdanje to višestruko potvrđuje
Hajduk u Beogradu, režija Milan Todorović,
igraju: Todor Jovanović, Sofia Trifunović, Andrej Kostjukov, Martin Zoričić, Pavle Nikolić
Igraj prljavo (Amazon Prajm), režija Šej Blejk, igra Mark Volberg
Koliko dugo možemo da zadržimo pažnju i pogled u svetu u kojem slike nastaju, nestaju i ponovo se pojavljuju brže nego što ih možemo razumeti, pitanje je na koje odgovor nudi ovogodišnji Vizualizator
Najvažniji etički ideal u životu, bilo da si čistač cipela, košarkaš ili glumac, jeste da bez obzira na okolnosti, kad ga prepoznaš, slijediš svoj dar bez ostatka
U 37 filmova Festivala Slobodna zona istovremeno u deset bioskopa u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu biće priča o Gazi, o životu balerina, o emancijaciji...
U vreme društvenih mreža i dejting aplikacija, svi odnosi su izgubili intenzitet, sve se razvodnilo i razmlačilo. Pre nekoliko godina, 25. oktobar proglašen je za Međunarodni dan opere. A čim moraju da ti dodele poseban dan, znači da si postao ugrožena vrsta i preti ti izumiranje
Ako je trebalo da bude vodič za budućnost, nova zora devedesetih nije ispunila očekivanja Evrope. Bez energetskih resursa i osuđena da se određuje prema geopolitičkom rivalstvu Amerike i Kine, Evropa je dugo negovala iluziju iz tog vremena da će postati globalni faktor. Danas kontinent zaostaje u tehnološkom i inovativnim smislu. Za svet, Fukojamin kraj istorije pokazao se kao pogrešno proročanstvo. Slavni nobelovac Džozef Stiglic danas, inspirisan Trampovom politikom, govori o početku ere kraja progresa
