Igraj prljavo (Amazon Prajm), režija Šej Blejk, igra Mark Volberg
Onima koji se (iz ovih ili onih pobuda) bave filmskom kritikom, a u nastojanju da tim kritikama implicitno zabeleže i koju o stanju sveta u kojem obitavamo, dopalo je da u kovitlacu dominacije striming servisa svako malo pojašnjavaju prikazivački kontekst kao otežavajuću ili pak olakšavajuću okolnost. Na taj način se, nekako, uvek nađu na nekoliko koraka do minskog polja uvek pogubnih a onda i upitnih relativizacija. Jednostavno, premijerna filmska ponuda na strimingu raznoraznih servisa godinama unazad prevashodno daje povoda za nova razočaranja. Kao primeri mogli bi se navesti Dekster Flečer, nekada glumac, a kasnije vrsni reditelj, koga su odlični filmovi Edi zvani Orao i Rocketman (biopik o Eltonu Džonu) odveli do angažmana na striming servisu, gde je uspeo da isporuči svoj daleko najlošiji rediteljski rad – Ghosted. I nije samo do rediteljskih (autorskih) posrnuća, striming filmovi u svoj svojoj hinjenoj razmetljivosti neretko ne uspevaju da gledaoce ubede ni u elementarni razlog svoga postojanja, jer u ponudama konkretnih striming servisa tih i takvih filmova ionako je previše, te su u toj svojoj promašenosti i nepotrebnosti jedni drugima žestoka konkurencija. Neznano tačno zašto, stvari najporaznije stoje baš i kod najprobitačnijeg – na “Netfliksu”.
Nekom drugom prilikom mogla bi se prozboriti koja i o ciljanom (svesnom) unižavanju finesa kvaliteta filmske slike i kolorita koji predstavlja njen suštinski deo, a ove sedmice, eto, možemo da skočimo sami sebi u usta i pažnju skrenemo na veoma valjani film iz aktuelne striming ponude. Da stvar bude zanimljivija, film je, sudeći i po autorskom i produkcionom zamahu i pratećim ambicijama, dušu dao za bioskopsku distribuciju.
Igraj prljavo (Play Dirty) najnovije je delo nekada zbilja velikog Šejna Blejka, reditelja filmova Kiss Kiss Bang Bang i The Nice Guys, uz veoma voljene i cenjene scenarije za filmove Odred monstruma, Smrtonosno oružje, Prljavi igraju prljavo (The Last Boy Scout), Dug poljubac za laku noć… U novom filmu on se poslužio bogatim nasleđem proze Donalda E. Vestlejka (koji je, preciznosti radi, ta svoja dela potpisivao psudoninom Ričard Stark), a za konkretno polazište uzet je lik neustrašivog i veoma dovitljivog kriminalca Parkera, koga su na filmu tumačili mnogi, veoma raznorodni glumci: Li Marvin, Robert Dival, Džim Braun, Piter Kojote, Mel Gibson, Džejson Stejtam… Blejkov Parker je kumulativno i, nazovimo to tako, impresionističko viđenje onoga što taj lik predstavlja u kolektivnom pamćenju upućenijih potrošača i poklonika popularne kulture, a, pritom je – kako je to, uostalom, bivalo i u većini prethodnih ekranizacija – radnja pomerena u sadašnjost, zahvaljujući čemu savremenog Parkera (sada u tumačenju Marka Volberga) posmatramo i kroz prizmu ovovremenskog akcionog junaka. Uz svu (produkcijsku, piroteničku i drugu) halabuku, Šejn Blejk vodi svog Parkera iz jednog u drugi hiperakcijaški segment, brižljivo vodeći računa o mraku koji mora da izbija i iz samih likova, kao i o okolnosti da ih je u zamku navela pohlepa, što su ključni generatori drame i osnovnog tona (neo)noar nasleđa. Mimo svega drugog, tu je i pažljivo razbokorena misterija u čijem je centru višeetapna krađa dragocenog artefakta. Blejk, naprosto, vlada stilemama strogo zacrtanog nadahnuća, svestan šta je neophodno da bi se Vestlejk, majstor starovremnskog ugođaja i “šnita”, preveo u 2025. godinu a da pritom ostane jasna kopča između polaznog temelja i onoga što se sa njim može i treba uraditi sada. U tom aspektu ovo je besprekoran film, vrhunski neonoar jasnog uporišta i precizno u delo sprovedenog ishodišta, a Šejn Blejk suvereno i ekonomično vlada datostima tamošnjeg crnog filma. Pri svemu tome on pokazuje finese u rukovođenju tamom koja kulja praktično iz pora sukobljenih i zaigranih aktera. Na to se nadovezuju visokooktanski i silno bučni akcioni pasaži, te na tragu filma Igraj prljavo stupa u svakako prijatnu i pohvalnu analogiju sa remek-delom Prljavi igraju prljavo u režiji Tonija Skota, a po scenariju samog Šejna Blejka.
Na ovom mestu potrebna je i uslovna ograda. Akcioni segmenti jesu privlačna i krajnje funkciuonalna stavka, ali pobuđuju i utisak da se u toj dimenziji ovaj film i najviše udaljio od Vestlejkove “mustre”, možda i koji korak dalje nego što je to bilo neophodno. Može biti da je to i posledica prisustva Marka Volberga u glavnoj ulozi (tu su i Roza Salazar, Lakit Stanfild, Toni Šaloub…), a on je, od svih koji su do sada tumačili lik Parkera glumac sa najizraženijom aurom (hiper)akcionog heroja, što se, izgleda, teško može zaobići. S druge strane, upravo u tim segmentima javlja se i snažan i postojan gledalački utisak da je Igraj prljavo film punog bioskopskog gabarita, čiji su evidentni potencijali na tom polju u neku ruku protraćeni zarad brzopotezne i lako kvarljive premijere na striming servisu.
Otkazana je i treća predstava očekivana na Bitefu. Selektor ovog festivala Spasoje Ž. Milovanović kaže da sudbina Bitefa ne sme da zavisi od toga ko je trenutno na vlasti. A priča i o pritiscima domaće javnosti na inostrane umetnike da ne dođu na Bitef
„Duplikat“, jedan od četrdesetak filmova „Apollon“ produkcije Željka Mitrovića dokazuje da kinematografija nije fabrika u kojoj je najvažnije koliko je komada izašlo sa trake
Glumci Drame Narodnog pozorišta osudili su postupak uprave svoje kuće da sa Instagrama povuče vest o Zlatnoj areni koju je dobio glumac Vučić Perović na Filmskom festivalu u Puli
Prikazivanje mađarskog filma „Kao kod kuće“, psihološkog trilera sa snažnim elementima horora, u takmičarskom programu Palića je još jedan zanimljiv izbor selektora i svojevrstan otklon od dosadašnje festivalske prakse
Od knjiga edicije „Reč i misao“ koja odavno ne postoji, nastala je velika apstraktna slika u crvenoj boji njenih korica, brišući granicu između umetnosti i umetničkog dela. Izložbom na kojoj je postavljena ova slika Irene Lagator Pejović, otvoren je likovni program Budvanskog leta
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
