Koliko dugo možemo da zadržimo pažnju i pogled u svetu u kojem slike nastaju, nestaju i ponovo se pojavljuju brže nego što ih možemo razumeti, pitanje je na koje odgovor nudi ovogodišnji Vizualizator
Stvaramo li fotografiju ili ona stvara nas? Ovo je pitanje koje upućuje Međunarodni festival fotografije Vizualizator, koji se ove godine od 18. novembra do 15. decembra održava u Beogradu, Pančevu i Somboru po 13. put.
Njegov slogan “Budi prisutan” je kritički osvrt na jedno od ključnih pitanja savremene vizuelne kulture: koliko dugo možemo da zadržimo pažnju i pogled u svetu u kojem slike nastaju, nestaju i ponovo se pojavljuju brže nego što ih možemo razumeti?
Kako festival posvećen fotografiji odgovara na krizu poverenja u foto-žurnalizam, doba vizuelne pseudostvarnosti i generativne veštačke inteligencije? Pre svega, povratkom na esenciju, na ulogu fotografa kao svedoka. Češki fotograf David Tešinski otvara festival 18. novembra izložbom Drugačija lepota (u Bioskopu Balkan). Govoriti o lepoti danas postalo je gotovo vulgarno, a ova estetska kategorija je, u najmanju ruku, kontroverzna u kontekstu dokumentarne fotografije. Ipak, Tešinski sebe odvažno opisuje kao boema, koji je proputovao više od 80 zemalja kako bi zabeležio “najbolje, najgore i najluđe” priče sveta: sirove portrete ženskih ratnica u Ukrajini, život u getima Afrike i Latinske Amerike i prkos revolucionarne omladine u Iranu.
Temu prisutnosti onoga što je odsutno nastavlja izložba Rat bez rata jednog od najznačajnijih švajcarskih fotografa Mejnrada Šadea (22. novembar, u Galeriji Narodne banke Srbije). Šade istražuje kako konflikt ostaje trajno prisutan u pejzažu, arhitekturi i psihologiji ljudi, dugo nakon što je sukob formalno okončan. Ovaj monumentalni umetničko-istraživački projekat, koji Šade razvija više od dvadeset godina, postavlja ključna pitanja: kada rat zaista počinje, a kada se završava? Šade ne prikazuje rat u trenutku eksplozije već u njegovom produžetku, u neizbrisivim posledicama koje postaju deo svakodnevice, kolektivnog sećanja i generacijskih odnosa.
Fotografija danas više ne beleži ono što postoji, već proizvodi verzije stvarnosti koje zamenjuju iskustvo ostavljajući nas istovremeno kao kreatore i zarobljenike te iluzije. Ta konstruisana, hiperposredovana pseudostvarnost, često privlačnija od autentičnog iskustva, postepeno postaje naša nova zajednička istina.
Povratak autentičnoj stvarnosti vodi i pitanju: ima li u njoj, još uvek, mesta za humor? Norveški fotograf Helge Skodvin izložbom Bergen u maju nudi upravo to (27. novembar, u Galeriji “Nikola Radošević”). Slaveći kolektivnu euforiju karnevala, sladoleda i parada u svom rodnom gradu, gde se jedanaest meseci iščekuje tih trideset dana bez kiše, Skodvin nas podseća na lepotu, ironiju i komičnost efemernog. Njegov rad afirmiše psihološku važnost kolektivne fizičke prisutnosti u malim ritualima, nešto što nijedna digitalna pseudostvarnost ne može da zameni.
Psihološki nivo prisutnosti i odnos prema pseudostvarnosti Vizualizator prikazuje kroz fotografske projekte koji direktno analiziraju nastanak i krizu (virtuelnih) identiteta. Pozajmljujući naziv od Frojda, izložba Narcizam malih razlika renomirane portugalske fotografkinje Pauliane Valente Pimentel, prikazuje grupu mladih na izolovanom ostrvu Sao Migel. Njen rad je moćan komentar na temu festivala: šta se dešava kada smo previše prisutni samo u sopstvenom svetu? Kao i ovo, jedno od ostrva Azora, tako je i svaka osoba zagledana u sopstveni svet, povijena nad sopstvenim razlikama.
Analizu odnosa prema sopstvenom i identitetu drugog, ovog puta u virtuelnom svetu, nastavlja domaća autorka, multimedijalna umetnica Milica Macanović projektom Weird Fish is You (20. novembar, u Galeriji “Nikola Radošević”). Njen rad je kartografija odnosa koji izmiču definiciji i postavlja pitanje gde prestaje prisutnost i bliskost a počinje projekcija. Njen rad mapira emotivne i identitetske veze koje nastaju u digitalnom okruženju. U tom prelazu, festival prepoznaje ključnu dilemu savremene fotografije. Razvojem društvenih mreža, svest o (samo)posmatranju fundamentalno menja upotrebu fotografije. Kamera je permanentno uperena ka nama, što je stvorilo imperativ performansa. Vizuelni identiteti na društvenim mrežama, potpomognuti algoritamskim trendovima i marketinškim strategijama, više ne predstavljaju stvarnost, već je aktivno zamenjuju.
Nasuprot konstruisanoj, hiperposredovanoj pseudostvarnosti, rad perspektivnog srpskog autora Strahinje Vukovića deluje kao provokacija. Kroz prizmu usamljenih predmeta i portreta, on namerno suočava posmatrača sa tišinom primoravajući ga da bude prisutan u napetostima prostora i trenucima koji inače prolaze neprimećeno.
Festival tradicionalno donosi i ključni presek domaće scene kroz godišnju izložbu Foto-saveza Srbije i izložbu Press Photo Srbija, koju čine odabrani radovi na nacionalnom konkursu za najbolje fotografije u medijima. Press Photo Srbija nudi platformu fotografima da predstave lične perspektive na društvene promene i pojave u Srbiji, i nudi najbolje fotografije dokumentarnog karaktera koje prikazuju stvarnost na direktan i autentičan način.
Kroz program koji obuhvata izložbe, razgovore sa autorima i panel diskusije, 13. Festival fotografije Vizualizator insistira na fizičkom, neposrednom i neposredovanom iskustvu fotografije. Postavljanjem fotografije u muzeje i galerije, festival joj vraća težinu umetničkog dela i prostor za razmišljanje.
Nikola Kalinić prošao je buran put u odnosu sa navijačima i Crvenom zvezdom. Godinu dana pre isteka ugovora, završava igračku karijeru i ostaje u klubu kao pomoćni trener, ali ostaje pitanje ko je zapravo doneo odluku da je vreme za kraj
Grčka je omiljena destinacija srpskih turista, ali na pojedinim plažama more krije opasnosti koje ne treba potcenjivati. Jake struje i veliki talasi mogu da ugroze i iskusne plivače
Nemačka Crnomorska flotila namerno je u jesen 1944. godine, tokom povlačenja pred Crvenom armijom, potopljena kod Prahova. Sada se koristi rekordno nizak vodostaj Dunava da se ratni brodovi konačno izvade iz rečnog korita
Dokumentarni film „Novak Đoković: The Wolf in Winter“ o životu i karijeri najboljeg tenisera svih vremena svetsku premijeru imao je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MOMA), a balkanska premijera održana je u utorak 11. avgusta na Lovćenu
“Čovek se nekako stalno pita da li igrati ili ne igrati. Pa ipak, ja zaista mislim da su festivali jedine slobodne zone gde se srećemo sa sobom, drugima, delima, gde nešto razmenimo, neko pitanje postavimo, jer ništa nećemo dobiti ako ne igramo, ako nas nema, ako se povučemo”
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
