Koliko dugo možemo da zadržimo pažnju i pogled u svetu u kojem slike nastaju, nestaju i ponovo se pojavljuju brže nego što ih možemo razumeti, pitanje je na koje odgovor nudi ovogodišnji Vizualizator
Stvaramo li fotografiju ili ona stvara nas? Ovo je pitanje koje upućuje Međunarodni festival fotografije Vizualizator, koji se ove godine od 18. novembra do 15. decembra održava u Beogradu, Pančevu i Somboru po 13. put.
Njegov slogan “Budi prisutan” je kritički osvrt na jedno od ključnih pitanja savremene vizuelne kulture: koliko dugo možemo da zadržimo pažnju i pogled u svetu u kojem slike nastaju, nestaju i ponovo se pojavljuju brže nego što ih možemo razumeti?
Kako festival posvećen fotografiji odgovara na krizu poverenja u foto-žurnalizam, doba vizuelne pseudostvarnosti i generativne veštačke inteligencije? Pre svega, povratkom na esenciju, na ulogu fotografa kao svedoka. Češki fotograf David Tešinski otvara festival 18. novembra izložbom Drugačija lepota (u Bioskopu Balkan). Govoriti o lepoti danas postalo je gotovo vulgarno, a ova estetska kategorija je, u najmanju ruku, kontroverzna u kontekstu dokumentarne fotografije. Ipak, Tešinski sebe odvažno opisuje kao boema, koji je proputovao više od 80 zemalja kako bi zabeležio “najbolje, najgore i najluđe” priče sveta: sirove portrete ženskih ratnica u Ukrajini, život u getima Afrike i Latinske Amerike i prkos revolucionarne omladine u Iranu.
Temu prisutnosti onoga što je odsutno nastavlja izložba Rat bez rata jednog od najznačajnijih švajcarskih fotografa Mejnrada Šadea (22. novembar, u Galeriji Narodne banke Srbije). Šade istražuje kako konflikt ostaje trajno prisutan u pejzažu, arhitekturi i psihologiji ljudi, dugo nakon što je sukob formalno okončan. Ovaj monumentalni umetničko-istraživački projekat, koji Šade razvija više od dvadeset godina, postavlja ključna pitanja: kada rat zaista počinje, a kada se završava? Šade ne prikazuje rat u trenutku eksplozije već u njegovom produžetku, u neizbrisivim posledicama koje postaju deo svakodnevice, kolektivnog sećanja i generacijskih odnosa.
Fotografija danas više ne beleži ono što postoji, već proizvodi verzije stvarnosti koje zamenjuju iskustvo ostavljajući nas istovremeno kao kreatore i zarobljenike te iluzije. Ta konstruisana, hiperposredovana pseudostvarnost, često privlačnija od autentičnog iskustva, postepeno postaje naša nova zajednička istina.
Povratak autentičnoj stvarnosti vodi i pitanju: ima li u njoj, još uvek, mesta za humor? Norveški fotograf Helge Skodvin izložbom Bergen u maju nudi upravo to (27. novembar, u Galeriji “Nikola Radošević”). Slaveći kolektivnu euforiju karnevala, sladoleda i parada u svom rodnom gradu, gde se jedanaest meseci iščekuje tih trideset dana bez kiše, Skodvin nas podseća na lepotu, ironiju i komičnost efemernog. Njegov rad afirmiše psihološku važnost kolektivne fizičke prisutnosti u malim ritualima, nešto što nijedna digitalna pseudostvarnost ne može da zameni.
Psihološki nivo prisutnosti i odnos prema pseudostvarnosti Vizualizator prikazuje kroz fotografske projekte koji direktno analiziraju nastanak i krizu (virtuelnih) identiteta. Pozajmljujući naziv od Frojda, izložba Narcizam malih razlika renomirane portugalske fotografkinje Pauliane Valente Pimentel, prikazuje grupu mladih na izolovanom ostrvu Sao Migel. Njen rad je moćan komentar na temu festivala: šta se dešava kada smo previše prisutni samo u sopstvenom svetu? Kao i ovo, jedno od ostrva Azora, tako je i svaka osoba zagledana u sopstveni svet, povijena nad sopstvenim razlikama.
Analizu odnosa prema sopstvenom i identitetu drugog, ovog puta u virtuelnom svetu, nastavlja domaća autorka, multimedijalna umetnica Milica Macanović projektom Weird Fish is You (20. novembar, u Galeriji “Nikola Radošević”). Njen rad je kartografija odnosa koji izmiču definiciji i postavlja pitanje gde prestaje prisutnost i bliskost a počinje projekcija. Njen rad mapira emotivne i identitetske veze koje nastaju u digitalnom okruženju. U tom prelazu, festival prepoznaje ključnu dilemu savremene fotografije. Razvojem društvenih mreža, svest o (samo)posmatranju fundamentalno menja upotrebu fotografije. Kamera je permanentno uperena ka nama, što je stvorilo imperativ performansa. Vizuelni identiteti na društvenim mrežama, potpomognuti algoritamskim trendovima i marketinškim strategijama, više ne predstavljaju stvarnost, već je aktivno zamenjuju.
Nasuprot konstruisanoj, hiperposredovanoj pseudostvarnosti, rad perspektivnog srpskog autora Strahinje Vukovića deluje kao provokacija. Kroz prizmu usamljenih predmeta i portreta, on namerno suočava posmatrača sa tišinom primoravajući ga da bude prisutan u napetostima prostora i trenucima koji inače prolaze neprimećeno.
Festival tradicionalno donosi i ključni presek domaće scene kroz godišnju izložbu Foto-saveza Srbije i izložbu Press Photo Srbija, koju čine odabrani radovi na nacionalnom konkursu za najbolje fotografije u medijima. Press Photo Srbija nudi platformu fotografima da predstave lične perspektive na društvene promene i pojave u Srbiji, i nudi najbolje fotografije dokumentarnog karaktera koje prikazuju stvarnost na direktan i autentičan način.
Kroz program koji obuhvata izložbe, razgovore sa autorima i panel diskusije, 13. Festival fotografije Vizualizator insistira na fizičkom, neposrednom i neposredovanom iskustvu fotografije. Postavljanjem fotografije u muzeje i galerije, festival joj vraća težinu umetničkog dela i prostor za razmišljanje.
Srbija protiv Nemačke igra za bodove koji bi mogli da joj sačuvaju mesto u Ligi nacija. Pred gotovo praznim tribinama Paunovićev tim dočekuje selekciju koja takođe nema prostora za grešku
Redakciji "Vremena" je stigao zahtev za demanti na tekst "Roditelji OŠ '20. oktobar' večeras traže ostavku direktorke" objavljen 29. oktobra. Prenosimo ga u celosti i bez izmena
Kao nekad Kero Kler Berk je ne samo ogolio lažnu sliku tradicionalne žene u Americi, već i pokazao na kom su nivou ženska prava generalno – tvrde feministkinje. Ovaj roman je direktan napad na tradicionalni način života – ocenjuju konzervativne hrišćanke
Četrdeset godina dlakavog stvorenja koje je preživelo nuklearnu katastrofu na Malmaku, a sve što zna o Americi naučio je iz programa koji se plaća reklamama
Na nerazvijenom jugu gde je nastala izreka Pirova pobeda, gde je 813 muškaraca ubijeno zato što nisu hteli da pređu u islam, gde su stari Rimljani prvi put videli ratne slonove i još mnogo toga neponovljivog
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
