Strimuj to ponovo, Sem

Ako nije bilo na televiziji, kao da se nije ni dogodilo – tako se govorilo u zlatno vreme televizije koje je okončano pre desetak godina. Mada je pravi kraj počeo pre tačno dvadeset, kada je u februaru 2005. osnovan Jutjub. Budimo iskreni, u to vreme malo ko je verovao da će neka nova internet platformica koja je omogućavala korisnicima da okače svoje video zezalice pojesti supermoćne američke TV mreže. Ali, dočekasmo.

Prošle nedelje Američka filmska akademija objavila je da će počev od 2029. ceremonija dodele Oskara umesto na ABC televiziji, koja joj je domaćin već pola veka, biti prenošen na Jutjubu. Najmanje četiri godine na koliko je inicijalno potpisan ugovor. To nije prvi udarac koji je neki strim servis naneo linearnoj televiziji, ali je ovaj naročito bolan jer udara na holivudsku i američku tradiciju.

AFA se vodila zdravom logikom, zaputili su se tamo gde je perspektivna publika. A ona se brzo seli sa televizije na striming platforme. One daju veću fleksibilnost, osim same svečanosti omogućuju stvaranje čitavog okruženja sa podkastima i rilsovima, dok marketing svakog gledaoca gađa u glavu, nudeći mu tačno ono što (bi moglo da) mu treba. Umesto da se iste reklame plasiraju svima, što je slučaj na televiziji.

Decenijama je Oskar imao ulogu koja se retko eksplicitno pominjala, ali se podrazumevala – bio je uputstvo za odlazak u bioskop. Nominacije su značile da je neki film vredan vremena, novca i kolektivnog iskustva u mraku sale. Pobeda je često donosila drugi, ponekad i presudan život na blagajnama.

Danas je taj kontekst nestao. Ponuda je praktično beskrajna, filmovi žive na platformama gde se gledaju individualno, odloženo i često automatizovano, bez jasnog osećaja događaja. U takvom svetu, pitanje više nije gde da idete da biste gledali film, već zašto da mu uopšte posvetite pažnju.

Zato mnogi komentatori tumače prelazak Oskara na internet ne kao promenu platforme prenosa, već kao promenu njegove funkcije. On više ne šalje publiku u bioskop, već filmovima dodaje oznaku važnosti u digitalnoj ponudi.

Ali ne treba se zaletati sa zaključcima da je Oskar ovim zabio nož u leđa televiziji od koje je decenijama živeo. Kao što su to već uradile Olimpijske igre i boks mečevi. Ne, Oskar se u vremenu kada digital davi televiziju bori za sopstveni život. Ono što strimovi rade linearnoj televiziji to njemu rade IMDB i Rotten Tomatoes. Oni su svetionici u moru filmskog sadržaja za nadolazeće generacije kojima je koncept Oskara, koji dodeljuje nekakav čudni žiri, nejasan. Jer, za njih, nema bolje kritike od demokratske kritike, one koju stvara veliki broj pravih gledalaca dajući filmu neku ocenu. I dok Oskarom ovenčan film može da razočara, ovi koje gledaoci masovno hvale retko iznevere.

U digitalnom okruženju, Oskar se takmiči sa ovim instant merilima vrednosti. Uz jasan rizik – nastojeći da bude svuda dostupan zahvaljujući Jutjubu, Oskar gubi deo težine koju je imao upravo zato što je bio retka i svečana institucija. Dok IMDb i Rotten Tomatoes nude trenutnu, praktičnu informaciju o kvalitetu, Akademija se trudi da sačuva svoj autoritet dodeljujući priznanja koja nekada imaju i kulturni i komercijalni efekat. Pod uslovom da gledalac za to mari, nastojeći da popuni svoje vreme, ne hajući mnogo za kvalitet.

Od svečanosti koja je ukazivala gde da idete, Oskar postaje ceremonija koja pokušava da objasni zašto nešto još uvek vredi. Dokazujući na taj način prvo i pre svega potrebu da sam opstane. U tom hladnom okeanu, na vratima na koja je Oskar izbauljao, nema mesta za televiziju čija je budućnost nejasna i sve manje perspektivna. Ako i za Oskar već nije kasno.