Izbor koji sledi nije strogo rangirani pregled najboljih filmskih ostvarenja u godini na izdisaju, najposle, svi iole prekaljeniji filmofili znaju koliko je teško sačiniti precizan i potpun spisak na tu temu. Reč je, naprosto, o hitrom podsećanju na filmsku 2025. godinu, koje ide u dva kraka – na jednoj strani imamo filmove koji su zablistali u ovoj godini, ali ipak nisu bili pokriveni zasebnim kritičkim prikazima na stranicama “Vremena”, a na drugoj ona vrsna filmska dela (naravno, opet samo neka od njih) koja, sticajem prikazivačkih i distributerskih okolnosti i odluka, nisu dospela u srpsku kino ponudu niti ima zvaničnih naznaka da će im se to desiti u doglednijoj budućnosti.
“Netfliksov” naslov Snovi na šinama (Train Dreams) svojom nas krajnje suptilnom maestralnošću i čak i samopogibeljnim tananim izrazom podseća da su i dalje vitalne mogućnosti narativnog filma, kao i na dovoljno širok maneverski prostor za učinkovite filmske adaptacije vrhunske proze. Snovi na šinama je, utoliko, izrazito promišljena i fragilna ekranizacija novele pokojnog Denisa Džonsona (kod nas je prevedena njegova zbirke kratkih priča Isusov sin). U autorskom smislu iza Snova na šinama stoji scenarista-reditelj Kris Bentli, koji je uspeo da u visoko artikulisan filmski jezik upakuje nimalo razmetljivu Džonsonovu prozu, dok režiser Džoel Edžerton pogađa samo srce potresne samozatajnosti pod krinkom sna o barem povremenom spokoju.
Posle nesrećne i nepotrebne epizode u Marvelovoj radionici, povratnica u smisleni film, Nija Dakosta, oprobala se na još skliskijem terenu: adaptacija Ibzenove Hede Gabler. Dakostina Heda (iz ponude “Amazon Prajma”) prebačena je u britanski bel epok, a Heda je (u srčanom i preciznom tumačenju mlade Tese Tompson) nanovo predstavljena kao žena koja se dragovoljno, pa čak i autosaboterski, baca u sve dublje i opasnije virove strasti. S druge strane imamo Ninu Hos (takođe u ulozi života), kao predstavnicu pune emancipovanosti i svojevrsnu protivtežu Hedi. Dakosta pravi atmosferu izatkanu od iznijansiranih i međusobno gradiranih finesa, dok Hedu daruje dinamičnim i veoma propulzivnim izrazom.
The Mastermind, najnoviji i zasad najkvalitetniji film Keli Rajkhart, ima potencijal da pomalo zbuni one koji poznaju njen rad. Naime, tu i tamo ovoj autorki zapaženih filmova Stari užitak, Noćna kretanja, Vendi i Lusi, Izvesne žene, Prva krava… spočitavaju nedostatak izraženijeg autorstva, ali ona je ostvarenjem The Mastermind, kao svojim najkonvencionalnijim filmski radom, zapravo uspela da od priče zasnovane na stvarnim događajima stvori diskretnu hroniku prevratničkog doba. Ona to čini na temelju priče o nezaposlenom stolaru i nesvršenom studentu istorije umetnosti koji, u pokušaja tihe lične autoemancipacije, krade vrednu sliku iz lokalnog muzeja. Sve to zbiva se tokom sedamdestih godina minulog veka, dakle na fonu pobune protiv duge i zločinačke imperijalističke intervencije u Vijetnamu i bujanja supkulturnih struja i oaza. Film se stilski nalazi na razmeđi stilova i preferenci nimalo razmetljivog detaljizma Žan-Pjera Melvila i “organskog” moralizma Sidnija Lameta, što postupno i staloženo prati tumač glavne uloge Džoš O’Konor.
Hament, zasnovan na istoimenom romanu Megi O’Farel, predstavlja najzrelije i umetnički najzaokruženije ostvarenje oskarovke Kloe Žao – moćan, tih i emotivno razoran film koji nas snažno podseća na razloge iz kojih umetnost postoji. U glavnim ulogama briljiraju Pol Meskal kao Vilijem Šekspir i Džesi Bakli kao njegova buntovna supruga Agnes, noseći intimnu i potresnu priču o ličnoj tragediji i njenom preobražaju u jedno od najvećih dela svetske književnosti. Film donosi novu interpretaciju gubitka jedanaestogodišnjeg sina Hamneta, uz dosta umetniče slobode, ali uz veoma uverljivo i promišljeno pomeranje fokusa sa figure slavnog pisca na perspektivu njegove supruge, o čijem se stvarnom životu gotovo ništa ne zna. Emotivni udar gradi se polako i suptilno, da bi, kada konačno nastupi, ostavio snažan trag u gledaocu, pretvarajući bol izazvan gubitkom u nešto univerzalno i uzvišeno. Hament je jedan od najboljih filmova 2025. godine, a i dalje se prikazuje u bioskopima.
Nagrađena Srebrnim medvedom za izuzetan umetnički doprinos na 75. Berlinskom filmskom festivalu, Kula od leda, novi film Lusil Hadžihalilović, priču o odrastanju spaja sa elementima fantazmagorije i snažne simbolike, smeštajući radnju u sedamdesete godine. Scenario, koji je rediteljka napisala zajedno sa dugogodišnjim saradnikom Geofom Koksom, prati petnaestogodišnju Žan, devojčicu koja beži iz hraniteljske porodice i utočište pronalazi na filmskom setu adaptacije Andersenove Snežne kraljice. Tamo postaje opčinjena glavnom glumicom, u interpretaciji francuske dive Marion Kotijar, dok se pred gledaocem postepeno razotkrivaju teme idealizacije, identiteta i potisnute čežnje. Iako Kotijar nosi zvezdani sjaj filma, njegovo emotivno jezgro leži u izuzetnom debitantskom nastupu mlade Klare Pačini. Vizuelno raskošan, ali narativno zahtevan i nekonvencionalan, Kula od leda traži strpljivog gledaoca, nagrađujući ga hipnotičnom, istovremeno bajkovitom i pretećom atmosferom, što ga svrstava među najbolje filmove godine i čini snažnom preporukom za ljubitelje sporog, atmosferičnog art-haus filma.
Zootropolis 2 je dugo očekivani nastavak hit animacije iz 2016. godine. Retko je da drugi deo nadmaši original, ali ovoga put se upravo to dogodilo. Film nudi savršenu kombinaciju zabave za čitavu porodicu, uz inteligentan humor i suptilne poruke. Animacija, likovi i detaljno razrađeni svet Zootropolisa zadržavaju šarm prvog filma, ali istovremeno donose novu dinamiku i uzbudljive zaplete koji osvežavaju priču i drže gledaoca prikovanim za ekran – sve to sa snažnim, ali deci prilagođenim, noar nabojem. Glavni junaci, detektivi – zečica Džudi Hop i lisac Nik Divlji – suočavaju se s novim izazovom kada u grad stigne tajanstveni reptil čiji dolazak uzdrma svakodnevicu i dovodi do haosa u životinjskoj metropoli. Režiju potpisuju Džared Buš i Bajron Hauard, koji su radili i na prvom delu i koji majstorski kombinuju vizuelno bogatstvo, živopisne likove i dinamičnu naraciju. Zootropolis 2 nije samo zabavan i uzbudljiv film, već i delo koje podstiče na razmišljanje, obrađuje teme prijateljstva, hrabrosti i zajedništva.
Postoji veliki broj adaptacija klasičnog romana Meri Šeli – nekoliko stotina – ali retko koja je verna viziji koju je ostvario Giljermo del Toro. Ipak, jedno je u njegovom Frankenštajnu jasno drugačije: negativac je očigledno doktor Viktor Frankštajn (Oskar Ajzak), dok je njegovo stvorenje mnogo manje ambivalentno nego u samom romanu. Još jedna razlika je u vizuelnoj estetici – Frankštajnovo čudovište (glumi ga Džejkob Elordi, koga ćemo uskoro gledati i kao Hitklifa u novim Orkanskim visovima) mnogo je senzualnije i zgodnije nego što je to bio slučaj u prethodnim adaptacijama. Ajzak i Elordi su na visini zadatka, kao i Kristof Valc, dok Mia Got, nova kraljica horora, izgleda prelepo u raskošnim kostimima skrojenim za njenu Elizabetu. Ovo je jedan raskošan i vizuelno impresivan film, pa je prava šteta što nije imao širu bioskopsku distribuciju širom sveta.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su tvrdnje o broju učesnika na protestu na Slaviji „velika sramota i laž“, komentarišući procene Arhiv javnih skupova da je prisustvovalo između 180.000 i 190.000 ljudi
Kako je vlast zanemela posle hapšenja sada već bivšeg načelnika beogradske policije? Šta su pokazale objave odbeglog osuđenika i pripadnika “kavačkog klana” Miloša Medenice dok je policija ćutala? Zašto su tabloidi iznenada počeli štancati samo zvanična obaveštenja? Ko su Saša Vuković Boske i Aleksandar Nešović Baja? Kakav je bio javni imidž Veselina Milića, a kakvi njegovi odnosi sa Zvonkom Veselinovićem, Nikolom Petrovićem i Slavišom Kokezom? Zašto je bivši načelnik bio neka vrsta posebne vrste unutar sistema vlasti Aleksandra Vučića? Otkud Milić u organizaciji i prikrivanju ubistva koje ima mafijaški predznak i mogu li ovakvi slučajevi da se završe na jednom ubistvu
Mesec dana nakon nasilja ispred Medicinskog fakulteta u noći izbora za studentski parlament, tužilaštvo je formiralo predmet o slučaju u kom se pojavilo i privatno obezbeđenje Kliničkog centra. Trag od te noći vodi do višemilionskog posla sa firmama za privatno obezbeđenje i pitanja ko rukovodi bezbednošću najveće zdravstvene ustanove u Srbiji
Do svog poslednjeg dana Predrag Koraksić Corax je radio i stvarao karikature koje su o društvu i državi govorile jasnije i pouzdanije nego hiljade reči. Iz dana u dan iscrtavao nam je golu i često gorku istinu razotkrivajući i ismevajući moćnike i uzurpatore vlasti. Prošle subote srce je stalo i okončalo dugu i plodonosnu životnu odiseju jednog od najznamenitijih karikaturista Balkana i jedinstvenog tribuna za slobodu i pravdu
Pred snagom zajedništva i željom za pravdom, pred radošću života koji ispliva uvek, čak i kad je okružen krvožednim lojalistima i kad se kašlje od suzavca. Reče neko ovih dana: na Slaviju se ne zove, na Slaviju se dolazi
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Zašto gore poznati lokali? Kakva je tu uloga Ćacilenda, najvećeg skupa kriminogenih osoba na otvorenom posle dvorišta Centralnog zatvora? I kako je MUP postao krovna organizacija konfederacije mafijaških klanova
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
