Privatni kulturni centar „Akvarijus" je jedina kulturna ustanova koja u Severnoj Kosovskoj Mitrovici funkcioniše bez prekida već deset godina. Tu Mitrovčani mogu da pogledaju izložbe ili film, odslušaju koncert, debatuju, piju kafu, čitaju, kupe ili udome knjigu. Sve to staje u sto kvadrata
Jedan tesni prolaz blizu spomenika Knezu Lazaru u Kosovskoj Mitrovici vodi ka ulici u kojoj se nalazi Privatni kulturni centar „Akvarijus“. Tih 100 kvadrata u kojima građani mogu da pogledaju film, izložbu, čitaju, kupe ili udome knjigu ili jednostavno popiju kafu ove godine slavi deset godina postojanja.
Na ulazu stoji polica iznad koje piše „udomite knjige“. Letos, kada se ovaj prostor pripremao za novu sezonu, police su bile pune. Tada je Miljana Dunđerin, koja je osnovala ovaj PKC zajedno sa svojim suprogom Aleksandrom, rekla da po knjige dolaze i mladi i stariji, te ljudi različitih vera.
Unutra su šarene i različite stolice, kožna garnitura, plavo-beli zidovi na kojima su okačena dela različitih autora koji su boravili na Kosovu, dolazili i odlazili. Jedno od njih je i ulje na platnu pink-bele boje sa natpisom: „Barbi na Kosovu“. Miljana kasnije u razgovoru za „Vreme“ kaže da je to delo Kristine Kljajić koja je bila deo njihove umetničke rezidencije.
Ta rezidencija okuplja stvaraoce iz regiona koji neguju interdisciplinarni savremeni umetnički izraz u oblasti književnosti, likovnih umetnosti, fotografije, filma i muzike.
Na policama su knjige, a deo je i iz njihove književne edicije „Akvarijus“. U pitanju su autori koji žive i rade na Kosovu.
Pored „Akvarijusa“ izložbe i predstave izvode se u galeriji Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, ali i na samom fakultetu. I Evropska kuća organizuje izložbe različitih autora i autorki.
Dunđerin kaže da se kultura u Mitrovici nalazi po ćoškovima, te da je tako bilo i ranije.
„Strašno je, ali istinito. Mi trenutno nemamo nijednu instituciju kulture koja ima svoje prostorije. To je poražavajuće. Nemamo časopise, ne uvozimo knjige, nemamo dnevne novine, nemamo kulturnu scenu, nemamo pozorište, nemamo bioskope. I ono što imamo – to je prazno. Tako da je za mene ‘Akvarijus’ ceo univerzum, i ne samo za mene već i za sve ljude koji su tu uključeni. On nije rezultat pojedinca već mnogo nas”, priča naša sagovornica.
Dodaje da je to jedan „ćošak ovog grada“ i da stvarno ima samo 100 kvadrata. Ali, ukazuje da „Akvarijus“ ima samo fizičke granice, jer da je to „mesto slobode u kome ljudi žele da borave. Prijatno im je, osećaju da ih neko sluša, da su vredni i korisni. To ih privlači da budu u ovom prostoru.”
„Ono što smo započeli, a nismo završili“, naglašava Dunđerin, „jeste da napravimo ovaj grad još boljim mestom za život i to nam baš teško ide. Trudimo se koliko-toliko da ga promenimo”, priča Dunđerin.
Počeli su sa radom tako što je svako doneo ono što je imao kod kuće. „’Akvarijus’ je napravila zajednica“, kaže Miljana.
Ipak, u tih deset godina nešto se jeste promenilo. „Oni koji su učestvovali u pravljenju ‘Akvarijusa’ više ne žive ovde. Ovo je grad iz koga svi odlaze, retko se vraćaju i zbog toga nam je svaka godina kao da smo na početku.”
Dodaje da iza ljudi koji su otišli ostaje „mnogo umetnosti“. „Naš depo je sve veći i veći. To su prostori puni umetničkih artefakata i knjiga. Ta zaostavština jeste legat ovom gradu. Nadam se da će jednog dana to neko prepoznati i uobličiti u neku vrstu malog gradskog muzeja”, priča naša sagovornica.
Menjali su se i političari, kaže Dunđerin, ali se „njihova ideologija, njihovo delovanje ne menja”.
Dodaje da je Mitrovica grad koji je istrpeo toliko loših političkih odluka sa svih strana, „nezavisno da li dolaze iz Beograda, Prištine, Brisela ili neke pete sile“.
„Suština je da ovaj grad i dalje opstaje, ali da i posle svega nema čak ni to pravo da jedno dete može da ode do galerije ili da pogleda predstavu u pozorištu, da ode na neki veliki koncert, da pogleda baletsku predstavu ili ide na balet”, objašnjava Miljana.
A kulturno pravo i pravo na kulturni sadržaj spadaju u osnovna ljudska prava, kao i pravo na slobodu koje u Severnoj Mitrovici takođe manjka.
„Sve civilizacije koje nisu umele da prihvate druge i drugačije su nestale. Svi oni koji su se trudili da budu monoetnični su nestali. Prosto, ovaj svet je davno prošao period kada nešto može da bude sastavljeno jednolično”, kaže Miljana i zaključuje:
„Nezavisno od toga da li ste Srbin ili Albanac ili Rom, kojoj veri pripadate, ako ne naučite da živite sa drugim i drugačijim i da to prihvatite, mislim da je propast ono što nam sledi. To je moje duboko uverenje”.
Grupa baletskih igrača Srpskog narodnog pozorišta zahteva od uprave te kuće da preispita da li Aja Jung ima kvalifikacije da bude na čelu Baleta, a od suda traže zaštitu od njenog mobinga, posebno prema starijim igračima
Bendovi domaće scene osnovali su Udruženje „Lada“ s namerom da prikupe sredstva za obnovu Deliblatske peščare. Prvi festival organizuju 2. i 3. oktobra
Sa zakašnjenjem od više meseci raspisan je konkurs za Ninovu nagradu. Ujedno je imenovan i nov član žirija, Igor Perišić, koji je vrlo kritikovao odluke žirija o prethodnim laureatima
Najvažnije je što je Bitef održan u instituciji, kaže Jelena Medaković sekretarka za kulturu Beograda, očekuje da će Fest označiti nov početak ovog festivala, kao i da će 2026. proći uspešno što se tiče festivala
U ansamblu Baleta Narodnog pozorišta se komentariše zašto v.d. umetničkog direktora Baleta Jovica Begojev sam sebi dodeljuje koreografije i za svoj seminar koristi resurse Narodnog pozorišta. Evo šta je odgovorio
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
