Ispovest mitrovačke reperke: Tamo gde država ne štiti nikog, a duše se prodaju za sitno

Na izvoz ružnih reči, al je najčešća mito

Izvod iz matične je izrod

Grad na reci, grad na Ibru

Gde lete meci, dok se duše prodaju za sitno

Gde moraš da kažeš deci – država ne čuva nikog

(Stihovi pesme – Na mapi)

„Odrasla sam u Mitrovici i svaki njen metar je imao uticaj na moje stvaralaštvo. Kad si klinac u takvoj sredini, naviknut si da se oko tebe svakodnevno dešava nešto loše. A onda porasteš, upoznaš ljude iz drugih gradova, posetiš ih  i shvatiš da to nije baš normalno, da tako ne treba da bude, da ti ništa lepo oko sebe nisi imao “, priča za „Vreme“ mitrovačka reperka Sara Keljanović

Njeni stihovi govore o Srbima na Kosovu i Metohiji, o detinjstvu, gradu na Ibru, o suživotu sa Albancima, jednostavno o preostalom životu Srba na Kosovu.

„Niko od nas ne traži da nas drugi žale već da razumeju, da pogledaju malo u naš život. Ono što se nama dešava dugi niz godina, sad stiže svakoga nažalost“, kaže naša sagovornica.

Foto: Stefan Drljača

Na njeno stvaralaštvo, ukazuje ona, uticaja ima sve u šta gleda kada se okrene oko sebe. „To je jedino dobro što je meni dosadašnja politika uradila – naterala me je da dobro preispitam i vidim stvari.“

Prljav je vazduh, ništa se ne vidi od užasa

Saosećanje se ni na vidiku ne ocrtava

Zaklanjaju ga kerovi i av av država

Siđi sa fotelje bre da klekneš ispred žrtava

Deca su nacrtala svoje želje za Božić

I većina su iste, da prestanu da se boje

Ti bi da šalješ Kobre, mi da sačuvamo svoje

Znamo ko treba da ode da bi nam bilo bolje

(Stihovi pesme – Gusta magla)

Realnost kosovskih Srba – surova i teška

Keljanović kaže da je realnost Srba sa Kosova surova, teška i bačena u drugi plan.

„Najgore je što se podrazumeva da bude takva. Živimo na međi ’ovih i onih’, između straha i iščekivanja, između odbačenosti i odvajanja. Jednostavno u neizvesnosti.“

Dodaje da čovek na KiM živi tako da ne zna s koje će ga strane „udariti“, niti zna šta može sutra da se desi. „Kada ovo kažem na glas dosta ljudi ne veruje. Ipak, zanimljivo je da ti isti ne smeju da dođu kod nas.“

Ili, kako je napisala u jednoj pesmi: Beograd me mrzi, al ne sme za mnom preko granice.

Njene komšije joj govore da je hraba zbog toga što radi, a neki kažu da „nije normalna“. „Tanka je linija svakako“, navodi sagovornica „Vremena“.

Ipak, nada se da će i njene komšije konačno ustati i odabrati da ne ćute.

„Zahvalna sam svima koji podržavaju moj rad, ali bih volela da svi kao individue uradimo što je više moguće za bolju budućnost“, naglašava Keljanović.

Zašto rep?

Rep je za nju žanr koji ništa ne ulepšava. A, to joj daje mogućnost da dušom predstavi sve što je tišti i to ispriča „narodnim jezikom“.

„Moja muzika se neće puštati u klubu, ali će svakog čoveka, koji je čuje, naterati da se zapita: ’Kako smo stigli dovde i šta možemo da promenimo da nam bude bolje?’. A, znam da možemo mnogo toga.“, ukazuje Keljanović.

Od svojih stihova izdvojila je stihove iz pesme „Gusta magla“:

Srbine, ponašaš se loše za vreme rata

Kuće, vile, kola, parking, pos’o, dobra plata.

A mi smo ti dokaz da nije sve do para,

Evo imamo i lance, samo što nisu od zlata

A, iz pesme „Nema nazad“:

Ja idem ka njima da shvatim ih bolje,

Al’ vratim se brzo jer savest mi ne da.

Da plačem neću al da pitam moram

Ko su tvoji i odakle ti je deda?

Uskoro će objaviti nove pesme. „U planu mi je da pričam istinu“, kaže Sara. „Da čuvam tradiciju i obraz i podsetim ljude da smo još uvek tu.“