U toku je jubilarni peti Festival scenskog pokreta i koreodrame (SPIK), Fakulteta umetnosti iz Kosovske Mitrovice. Završen je takmičarski deo - Grand pri je dodeljen duodrami „Gospodin i gospođa Smit“
U Domu kulture „Trepča“ u Zvečanu u četvrtak (6. novembra) okupili su se građani, studenti, profesori, glumci, novinari i drugi zainteresovani za Festival scenskog pokreta i koreodrame (SPIK), Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Festival je zvanično otvorio redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, dr Srđan Karanović rečima: „Neka igre počnu!“. Nakon zvaničnog otvaranja izvedena je predstava „Izgled stvari“. U pitanju je savremeni komad Nila Labjuta, a predstava je autorski rad Andrije Daničića.
SPIK će trajati do 31. decembra, a takmičarski deo festivala završen je u nedelju (9. novembar) kada su dodeljene nagrade takmičarskim predstavama.
Stručni žiri činili su dr um. Tara Manić, docentkinja na FDU u Beogradu (predsednica žirija), dr um. Srđan Karanović, redovni profesor FDU i dr um. Aleksandar Đinđić, redovni profesor na FU u Prištini – Kosovska Mitrovica.
Nagrađene predstave
GRAND PRIX nagrada dodeljena je predstavi „Mr. & Mrs. Smith“ (Gospodin i gospođa Smit) za „maštovito i uzbudljivo promišljanje scenskog pokreta i koreografije kao ključnih sredstava naracije u ovoj efektnoj predstavi“, piše u odluci koju je doneo stručni žiri.
Dalje navode da je ova duodrama (Džep teatra – UK „Parobrod“) ponudila „smeo koreografski tretman Joneskovog teksta, kao i sintezu dva različita glumačka izraza, koja su izrodila harmoničnu i nesvakidašnju scensku suigru Mine Ćirić i Luke Potparića“.
Specijalnu nagradu za scenski pokret žiri je dodelio Veljku Milijiću i Milošu Drljači za „bravuroznost u izvedbi i intenzivan partnerski kontakt“. U pitanju su studenti Akademije umjetnosti u Banja Luci koji su igrali predstavu „Ambis“.
Konačno, specijalnu pohvali za koreografiju dobila je Aleksandra Pejić za „adekvatno promišljanje koreografije u odnosu na delikatnu problematizaciju i složenu temu Lorkinog testa“. A, u pitanju je predstava „Jerma“ Saveza dramskih umetnika Vojvodine u saradnji sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu i Pozorištem mladih.
Predstave su igrane u Domu kulture „Trepča“ u Zvečanu, u učionici glume na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici i u Domu kulture Stari Kolašin u Zubinom Potoku.
Selekcija predstava i video radova
Profesorka Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, dr Vera Obradović Ljubinković za „Vreme“ kaže da je festival po tradiciji obeležen sa dve selekcije. „Publika može pratiti predstave i video radove“, priča ona.
Dodaje da su ove godine imali osam predstava koje su bile u konkurenciji (u različitom trajanju, od 20 minuta do sat vremena).
„Među njima su zastupljeni i doktorski umetnički projekti. A, gosti su stigli iz Banja Luke, Niša, Novog Sada, Beograda, Bijelog Polja, ali učestvovali su i studenti sa našeg Fakulteta sa autorskim prikazima i predstavama”, ukazuje Obradović Ljubinković.
Video radova bilo je deset, navodi Obradović Ljubinković, a među njima takmičili su se, uz osim studenata iz Kosovske Mitrovice i, umetnici i profesori sa koreografijama iz Crne Gore, Kine, Grčke.
Dalje kaže da se uz glavni, takmičarski deo programa, održavaju i radionice pokreta.
„Predstave se biraju po prijavama, ali i tako što su gledane i selektovane tokom prethodne godine ili su prijavljene putem video snimka. Često dobijemo i preporuku, sa drugih odseka na našem Fakultetu, da bi neko delo bilo odgovarajuće za Festival, stupimo u kontakt i nakon toga pogledamo video snimak koji dostavi autor/ka”, objašnjava sagovornica „Vremena“.
Sitne poteškoće kao anegdota
Na pitanje da li su imali nekih poteškoća prilikom organizovanja festivala, profesorka Obradović Ljubinković odgovara da kada ih ne bi bilo, ne bi imali ni anegdote koje prepričavaju kada se festival završi.
„Preveliki je program i opterećenje kako zaposlenog osoblja na Fakultetu, tako studenata, volontera, učesnika i profesora. Nije lako postići sve gore pomenuto”, navodi ona.
Ove godine festival slavi prvi jubilej.
„Moj nejveći utisak, nakon pet godina, jeste povezanost koju ostvaruju naši studenti i profesori sa gostujućim učesnicima sa drugih fakulteta. Nakon Festivala, održavaju kontakte i, najvažnije nastaju nove saradnje iz čega se rađaju nova dela i projekti, koreodrame i video radovi koji se planski spremaju za naše festivalne dane”, priča naša sagovornica i zaključuje da to i jeste bio cilj Festivala scenskog pokreta i koreodrame.
Izložba „Linija militantnog optimizma“ Rene Redle i Vladana Jeremića istražuje mogućnosti savremene umetnosti u ekološkoj borbi i društvenoj solidarnosti kroz poruku da je optimizam aktivan stav, a ne puko uverenje
U toku je administrativna provera dostavljene dokumentacije za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture u okviru izložbe Ekspo 2027, nakon čega će uslediti stručna evaluacija svih prijava
Na Bitef neće doći portugalska i predstava Žige Divjaka. Pretpostavlja se da će takvih biti još. Ako se ovaj najveći međunarodni pozorišni festival u Srbiji ne održi i ove godine, to će biti njegov kraj, kažu stručnjaci
Pulski festival je osudio napad na pisca Vladimira Arsenijevića u Beogradu. Pozvao je publiku da dođe na projekcije filma „Tri nedelje posle“ čiji je on koscenarista. Ovaj film je u Karlovim Varima dobio nagradu za najbolji evropski film - istog dana kada su Arsenijevića huligani prebili u Beogradu zato što je spremao komemorativni skup posvećen Srebrenici
Nagradu „Ernest“ za životno delo dobio je Voja Brajović na upravo završenom Filmskom festivalu u Somboru
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
