Predstava „Mr & Mrs Smith“ je jedno od dešavanja u ovoj, za UK „Parobrod“ slavljeničkoj godini, u kojoj obeležava 15 godina od osnivanja, i 100 godina od izgradnje svoje zgrade a nekadašnjeg predstavništva Prvog dunavskog parobrodarskog društva
Ustanova kulture „Parobrod“ u Beogradu najavljuje premijeru predstave „Mr&Mrs Smith“, u petak 16. maja u 20 časova.
„Mr&Mrs Smith“ je duodrama inspirisana poetikom teatra apsurda Ežena Joneska, posebno delom “Ćelava pevačica”.
Kroz kombinaciju pokreta, crnog humora i selektivno ubačenih replika, predstava istražuje partnersko nasilje, komunikacione šumove i svakodnevne apsurde ljubavnih odnosa. Iako bazirana na intimnoj dinamici dvoje ljudi, predstava suptilno otvara i šira društvena pitanja — o otuđenju, nasilju, navikama i nesporazumima koji nas oblikuju.
Ispod svih apsurdnih i komičnih nerazumevanja između ova dva lika, leži istina: iako to ne vide, uvek su na ivici da ipak ponovo pronađu ljubav.
Smitove glume Luka Potparić i Mina Ćirić.
Režija, koreografija, scenski pokret, dramaturgija takođe Mina Ćirić i Luka Potparić.
Dva jubileja
Predstava „Mr & Mrs Smith“ je jedno od dešavanja u ovoj, za „Parobrod“ slavljeničkoj godini, u kojoj obeležava 100 godina od izgradnje svoje zgrade na Dorćolu u Kapetan Mišinoj 6a, nekadašnjeg predstavništva Prvog dunavskog parobrodarskog društva, i – 15 godina od osnivanja.
Marija Pavlović, direktorka ove ustanove, kaže da „s tim u vezi do kraja godine pripremamo i bogat umetnički program, koji će delom biti posvećen ovim jubilejima a sublimiran u velikoj retrospektivnoj izložbi, koja je planirana za kraj godine, uz koncertne, pozorišne, književne i druge sadržaje.“
Inače, ceo maj ispunjen je zanimljivim programima, a Marija Pavlović izdvaja izložbu „Dolce vita“ Maje Majolinice, „čije slike predstavljaju omaž ar deko stilu u kojem je izgrađena naša zgrada pre jednog veka, pa smo je zato izabrali kao prvu kojom ćemo obeležaviti ovaj jubilej.“
Zatim najavljuje gostujuću izložbu „Tri pogleda na arhitektonska simboliku starog dela Novog Sada“ Darka Polića, Lazara Lazića i Danila Vuksanovića, i sedam pozorišnih predstava.
Mesto susreta
Marija Pavlović opisuje ovu ustanovu kulture kao „mesto susreta različitih kulturnih sadržaja“ zato što su u tom neobičnom prostoru bioskop, galerija, pozorište, i sale za koncerte i tribine, a u njima književne večeri, radionice, pop kultura, i festivali.
„A sve to u cilju komunikacije sa građanima, jer je ’Parobrod’ mesto koje im pripada“, naglašava Marija Pavlović.
Biće da je to tajna popularnosti „Parobroda“, zato što je on, ubrzo po osnivanju, prerastao opštinske okvire i postao mesto kulture celog grada.
Marija Pavlović podseća da je „sve počelo iz četrdesetogodišnje tradicije Školigrice i istraživačko animaciono-umetničke prakse Škozorišta Ljubice Beljanski-Ristić, koja je 1977. godine napravila prve radioničarske projekte.“
„Parobrod“ je prepoznatljiv po otvorenosti za nove projekte i sadržaje, posebno one koji se realizuju u saradnji sa mladim umetnicima“, naglašava direktorka ove ustanove.
Iz stalnog programa
Tokom ovih 15 godina, iz stalnog programa izdvaja Dane Mirka Kovača, Pozorišni festival Parobrod, platforme novih tehnologija za izvođačke umetnosti CultureHub-a La MaMa iz Njujorka u saradnji sa Institutom za umetnost iz Seula, izložbu vizuelnih radova 75 umetnika i umetnica DOK 10, parobrodski mini-sajam knjiga.
Jedna od prepoznatljivosti je književni program, u kome su gosti Katarine Lazić bili recimo Filip David, Svetislav Basara, Ivana Dimić, brojni pesnici i književnici iz regiona, od Mirka Kovača do Muharema Bazdulja.
Učesnici muzičkih programa bile su brojne zvezde poput Bisere Veletanlić, Kornelija Kovača, Dejana Cukića, Vasila Hadžimanova, Vlade Georgijeva, Marka Luisa, Ane Paške, Irene Blagojević…
U „Parobrodu“ su izlagali poznati umetnici sa ovih prostora, kao što su Leka Mladenović, Slavimir Stojanović, Mihael Milunović, Jana Danilović, Zombijana, Braća Burazeri, Vladimir Šćepanovi i desetine drugih.
Filmski i pozorišni svet bio je čest gost različitih tribina i događaja, od kojih su Lordan Zafranović, Dragan Bjelogrlić, Srđan Dragojević, Milena Dravić, Seka Sablić, Milan Marić, samo jedni od njih.
I, posebno ističe „saradnju sa studentima umetničkih fakulteta, a naročito sa studentima Fakulteta primenjenih umetnosti, Fakulteta dramskih umetnosti i FMU, sa kojima ostvarujemo značajne programske rezultate. Mnogima od njih, Parobrod je bio odskočna daska za dalji razvoj karijere“.
U okviru projekta Prestonica kulture Srbije otvorena je saletla u Šećeranskom parku u Zrenjaninu novcem koji je namenjen za uređenje parkova, a ne za kulturu, za koju ova država nema para
Sto drugi rođendan Beogradska filharmonija proslavlja u Dortmundu, ne samo zato što i u tim godinama nema svoju zgradu, već pre svega zato što je deo „Rahmanjin maratona“
Biografsko-dnevnička knjiga „Matija“ Draga Hedla, bolno iskrena, o životu sina, naučnika na Jejlu, koji se ubio
Hrvatski producenti su zabranili da „Dražen“ bude prikazan na Balkanskom festivalu filmske režije, ali ne zato što im ne odgovara Beograd, već zbog sukoba sa rediteljem Danilom Šerbedžijom
Jubilarni 25. Exit možda će biti i poslednji na Petrovaradinskoj tvrđavi. Razlog: organizatori su podržali studentske proteste, pa im vlast uskraćuje javna sredstva. Ako je ovo kraj — biće najglasniji, ujedinjeni krik za slobodu
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
