Veliki požar na dalekovodu od 400 kilovati na nepristupačnom terenu na crnogorskoj granici sa Bosnom i Hercegovinom uzrokovao je nestanak struje u zemljama regiona.
Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu odluku da beloruski aktivista i novinar Andrej Gnjot bude izručen Belrousiji. On je uhapšen po Interpolovoj poternici za navodnu utaju poreza u Belorusiji, ali Gnjot tvrdi da je u pitanju politički progon. Uložio je žalbu Apelacionom sudu čija se konačna odluka još uvek čeka
Na krilima jednog naroda i jednog sabora predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u četvrtak da će uskoro biti finalizovan predlog kojim će biti predloženo „političko razgraničenje sa Federacijom“, te da će jednog dana „raspad Bosne i Hercegovine postati činjenica“. Zašto ovakve parole odgovaraju Vučiću
„Apoteke su zdravstvene ustanove koje se bave distribuciom lekova. Tu su lekovi koji su odobreni, koji su provereni, koji su sigurni za upotrebu za koju su i namenjeni”, kaže za „Vreme” diplomirani farmaceut specijalista Dušanka Stefanović Radisavljević. Jer, na Fejsbuku su se pojavile grupe, koje su se kako kaže jedan od članova istih, pretvorile u „buvljak Ozempika”. Prodaje leka koji je namenjen za lečenje dijabetesa tipa dva, a postoji i falsifikat
Susret protiv Slovenaca na Alijanc areni u Minhenu počela je u 15 časova i biće izuzetno važna za plasman među 16 najboljih
U Srbiji je bruto domaći proizvod po stanovniku za 54 odsto ispod proseka Evropske unije. Najveći BDP po stanovniku u EU ima Luksemburg, a najmanji Bugarska
Niti se jedan direktor BIA u naprednjačkom korpusu vladavine ne može nazvati stručnjakom za bezbednosna pitanja. Možda samo oni koji su bili u v.d. stanju, a i to je upitno. Na početku su se naprednjaci malo “femkali”, pa su na čelo BIA postavljali nekakve pravnike, manje ili više poznate, a potom je došlo vreme kafanskog bahaćenja, pa su direktori postajali poznati partijski ljudi. Ali i oni su menjani, u skladu sa Vučićevim kadrovskim fintama. Rotira svoje ljude kako se ne bi predugo zadržali na nekoj funkciji i tako akumulirali moć koja bi njega mogla da ugrozi, kaže za “Vreme” Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Sa razlogom nema Vučić poverenja u svoje saradnike, najbolje zna od kakvog su štofa napravljeni. Petrović dodaje da promene na čelu BIA imaju istu funkciju. Menjaju se direktori, a jedini pravi šef biva i ostaje sam predsednik
“Za nas kao političku platformu ‘Solidarnost’ najstrašnija je situacija bila sa rudnikom ‘Soko’, gde je osam ljudi poginulo i veliki broj ljudi je bio povređen. Sada smo imali ponovno podizanje tužbe protiv nadležnih u rudniku i sud je odbacio tu tužbu kao neosnovanu. Kako je moguće da su rudari odlazili u rudnično okno dok se nije desila nesreća iako su nadležnima u rudniku danima i nedeljama davane informacije da situacija nije bezbedna za ulazak? Ovde je najjeftiniji ljudski život”
Dok je Ivan Ivanji bio u Vajmaru, iz Lagune mu je stigao mejl sa fotografijom naslovne strane njegove najnovije knjige Bilo jednom u Jugoslaviji. Svidela mu se. Radovao se kao što se radovao svakoj novoj knjizi. A napisao ih je na desetine, ni sam nije mogao da ih sve nabroji. Ispalo je da je “testamentarna”, poslednja. Preminuo je 9. maja, na Dan pobede nad fašizmom. Knjiga je u knjižare stigla nekoliko nedelja kasnije. Ona je svedočenje o još mladoj državi koja je tek počela da staje na svoje samoupravne, socijalističke noge. Ona je sećanje čoveka sa slonovskim pamćem, koji je uvek u njega sumnjao, čoveka koji bio prisutan na toliko poprišta, kao malo ko u Srbiji, napisao je Tibor Varadi u predgovoru i zaključio: “Ako nas zanima gde smo zapravo, mislim da treba čitati Ivanjija”. Ovom prilikom objavljujemo odlomak iz knjige
“Često sam dolazio u bivšu Jugoslaviju, posebno u Dubrovnik, gde smo uvek imali sastanke u proleće u okviru grupe oko Praksis škole, koju je činila grupa potpuno neortodoksnih marksista. I odjednom su glavni predstavnici počeli da se identifikuju po svojoj etničkoj pripadnosti. Odjednom su se nazvali Srbima ili Hrvatima. To je za mene bilo iznenadno. I bilo je katastrofalno”
Pedesetak metara dalje, ulicom koja vodi do ruševina stare železničke stanice na kojoj je sat stao u trenutku zemljotresa, naleće nevini šetač na zidine nedovršene crkvetine, a na svakom koraku susreće se s besmislenim metalnim figurama – bik, na primer, imitacija onog bika s Wall Street-a, ili žena s ogromnim grudima koje samo što ne ispadnu iz haljine, ili jedno propeto, zlatno lavče na masivnom belom stubu ispred kitnjaste fasade neke državne institucije, kao da je odbeglo iz srpskih sela
“Mnogo je lakše ukrasti nego zaraditi, prepisati nego smisliti i napisati, slagati (jer to traje par sekundi) nego nešto zaista napraviti, što može da potraje i celi život. Rad na sebi u pravcu dobrog troši čoveka, njegovo biće, snagu i vreme, to se duboko i suštinski plaća”
